Cilj IPA je da obezbedi pomoć državama kandidatima ili potencijalnim kandidatima za članstvo u EU. IPA zamenjuje dosadašnje instrumente podrške zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU - Phare, ISPA, SAPARD, instrument za Tursku i CARDS i pod jednom pravnom osnovom ujedinjuje sve oblike pretpristupne pomoći. IPA je osmišljena tako da se bolje prilagođava različitim ciljevima i napretku svake zemlje korisnice pomoći, kako bi bila obezbeđena ciljana i efektna pomoć u skladu sa potrebama i razvojem svake zemlje.

IPA će pomoći jačanju demokratskih institucija i vladavine prava, reformi državne uprave, sprovođenju ekonomskih reformi, promovisanju poštovanja ljudskih i manjinskih prava i polne jednakosti, jačanju civilnog društva i napretku regionalne saradnje, a doprineće i održivom razvoju i smanjenju siromaštva. Što se tiče država kandidata za članstvo u EU, dodatni cilj je usvajanje i sprovođenje svih zahteva za članstvo, dok će se od potencijalnih država kandidata zahtevati samo približavanje ovim zahtevima.

Finansijska pomoć iz IPA ima za cilj da pripremi države kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU u korišćenju strukturnih fondova EU kada postanu punopravne članice.

Pomoć u okviru IPA

Ukupan budžet IPA za period 2007-2013. iznosi 11,468 milijardi evra. Primena IPA počela je od 1. januara 2007. godine. Da bi se ciljevi svake zemlje postigli na najefikasniji način, IPA se sastoji od pet komponenata. Ova bespovratna pomoć trebalo bi da pomogne zemljama koje je primaju da se reformišu, transformišu i spreme za članstvo u EU. Da bi se postigli ciljevi postavljeni za svaku zemlju na najefikasniji način, IPA sadrži pet specijalizovanih komponenti:

1. za pomoć u procesu tranzicije i izgradnje institucija, s ciljem ispunjavanja kriterijuma približavanja EU i jačanja administrativnih i pravosudnih kapaciteta

2. za pomoć za regionalnu i prekograničnu saradnju

3. za regionalni razvoj

4. za razvoj ljudskih resursa i

5. za razvoj sela i poljoprivrede.

Zemljama kandidatima za članstvo (trenutno Turska, Hrvatska i Makedonija) dostupne su sve, a ostalim zemljama (Albanija, BiH, Crna Gora i Srbija), do dobijanja statusa kandidata, samo prve dve komponente.

Evropska komisija svake godine obaveštava Evropski parlament i Savet o svojim namerama u vezi sa raspodelom ukupnog iznosa iz IPA. Sa tim ciljem uspostavljen je višegodišnji indikativni finansijski okvir, na trogodišnjoj osnovi, po državama i po komponentama. Ova finansijska matrica godišnje se revidira i uključuje u godišnji paket proširenja Komisije, koji se svake jeseni predstavlja Savetu i Evropskom parlamentu.

Godišnji i višegodišnji programi (u zavisnosti od komponente) osmišljavaju se u skladu sa strateškim višegodišnjim indikativnim planovima. Komisija ih usvaja nakon konsultacija s državom korisnicom i drugim zainteresovanim stranama. Sprovode se na jedan od tri načina: kroz centralizovanu pomoć kojom upravlja Komisija iz svog sedišta u Briselu, kroz decentralizovanu pomoć kojom upravljaju državni organi države korisnice kao rezultat procesa akreditacije koji obavlja Komisija ili kroz zajedničku pomoć kojom upravljaju državni organi država članica koje učestvuju u upravljanju programom prekogranične saradnje.