Srbija i Evropska unija
Od demokratskih promena u Srbiji 2000. godine, odnosi Srbije i Evropske unije su proširivani i produbljivani. U deceniji koja je prethodila, odnosi su stigli do toga da je Evropska unija danas najveći trgovinski partner Srbije, da više od 50% ukupnog srpskog izvoza ide na teritoriju EU, a sa preko dve milijarde bespovratne pomoći uložene u Srbiju od 2000. godine, EU je i najveći donator finansijskih sredstava kojima se podržavaju političke i ekonomske reforme u Srbiji.
EU i Srbija od 2000. godine - deset godina pomoći
Na političkom planu, Srbija je trenutno čeka na odluku Evropskog saveta u martu 2012. godine o kandidaturi za članstvo u uniji.
Nakon što je Beograd krajem decembra 2009. godine podneo zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, Srbija je 22. aprila 2011 završila obiman posao kompletiranja odgovora na Upitnik Evropske komisije. Tog dana je Evroskoj komisiji predat poslednji paket odgovora na dodatna pitanja, čime je okončan proces, koji je počeo tri meseca ranije, kada je srpski premijer Mirko Cvetković uručio odgovore na Upitnik EU. Evropska komisja je Srbiji upitnik uručila 24. novembra 2010. godine. Dan kasnije Savet EU je prosledio Evropskoj komisiji zahtev Srbije za članstvo u EU.
Odlučivanju Evropskog saveta prethodila je preporuka Evropske komisije 12. oktobra 2011 da Srbija postane država kandidat za članstvo u EU, kao i ocean da je zemlja biti spremna da započne pregovore o pristupanju čim bude ostvaren dalji napredak u dijalogu sa Prištinom. Preporuka Evropske komisije usledila je nešto manje od tri meseca pošto je Srbija uhapsila i isporučila poslednjeg preostalog haškog begunca, ratnog lidera Srba u Hrvatskoj Gorana Hadžića. Najtraženiji od svih haških begunaca, bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić uhapšen je 26. maja.
Na svom prethodnom samitu, šefovi država i vlada zemalja članica EU 9. decembra 2011 konstatovali su značajan napredak koji je Srbija ostvarila na ispunjavanju političkih kriterijuma koje je definisao Evropski savet u Kopenhagenu i uslova procesa stabilizacije i pridruživanja, kao i da je postigla puni i zadovoljavajući nivo saradnje sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju. Evropski savet odložio odluku o davanju statusa kandidata za EU mart 2012.
Paralelno sa srpskom kandidaturom, u toku je proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji su zemlje članice EU i Srbija potpisale 29. aprila 2008 u Luksemburgu. Od kraja oktobra do kraja novembra 2011, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom rafitikovale su Francuska i Finska. Od juna 2010, godine kada je Evropska komisija odlučila da poćne proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, SSP su ratifikovale 23 od ukupno 27 članica EU. U preostale četiri države članice EU – Litvaniji, Holandiji, Belgiji i Rumuniji – procedura rafifikacije je u toku.
Ugovorni odnos sa perspektivom članstva uspostavljen je izmedju Srbije i EU 29. aprila 2008 u Luksemburgu činom potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i Prelaznog sporazuma. Sredinom februara iste godine Savet EU doneo je Odluku o principima, prioritetima i uslovima sadržanim u Evropskom partnerstvu sa Srbijom.
Prelazni trgovinski sporazum EU sa Srbijom stupio je na snagu 1. februara 2010. godine, ali su vlasti u Beogradu taj sporazum počele jednostrano da primenjuju još 1. januara 2009. godine, mesec i po dana posle odluke Vlade Srbije.
Za gradjane Srbije verovatno najupečatljiviji momenat u odnosima sa Evropskom unijom usledio je 30. novembra 2009 kada je Srbija je stavljena na "belu šengensku listu". Posle gotovo dve decenije u kojima je gradjanima Srbije bila potrebna viza da bi ušli u šengensku zonu, slobodno kretanje, putovanja organizovana u kratkom roku, letovanja u inoistranstvu i vikendi u susednim zemljama postali su lako dostupna realnost i za stanovnike Srbije.
Ovome je prethodio dugotrajan proces pregovaranja, sa povremenim prekidima. Srbija u Evropska unija su 13. juna 2007. godine nastavile pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, pošto je Beograd pokazao jasnu rešenost da ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom. Pregovori, koji su počeli oktobra 2005. godine, su bili prekinuti godinu dana ranije, zbog nedostatka napretka u saradnji Srbije sa tim sudom. Evropska unija je u okrobru 2004. godine otvorila postupak za zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, četiri meseca pošto je Savet EU doneo odluku o Evropskom partnerstvu sa Srbijom i Crnom Gorom. Ta odluka dopunjena je u januaru 2006. godine.
Evropska unija je juna 2003. godine, na Solunskom samitu potvrdila politiku EU za zapadni Balkan, odnosno evropsku perspektivu svih država ovog regiona.
Pošto je u oktobru 2000. godine pao režim Slobodana Miloševića, Srbija je manje od mesec dana kasnije dobila autonomne trgovinske povlastice od EU. U junu naredne godine Evropski savet objavljuje da su sve zemlje PSP „potencijalni kandidati“ za članstvo u EU. Mesec dana kasnije, počela sa radom Zajednička konsultativna radna grupa EU-SRJ – koja je kako su odnosi napredovali – evoluirala u Unapređeni stalni dijalog (EPD). Ovo telo se nekoliko puta godišnje sastaje u Beogradu ili Briselu kako bi ocenilo i diskutovalo o evropskim integracijama i sprovođenju evropskih standatda i normi u Srbiji, prioritetima koji predstoje i ukupnom napretku ekonomskih i političkih reformi u državi.