Na desetine mališana je u subotu na Adi Ciganliji moglo da nauči zašto je drveće tako važno, kako se čuva šuma a kako reka, kako razvrstavati otpad, šta sve može da se reciklira, kuda sa plastičnim kesama, kako Sunce pravi struju... i još bezbroj malih i važnih lekcija o zaštiti prirode.

Najveća gužva je vladala oko “štafelaja” za oslikavanje ekoloških cegera koje su mali umetnici poklanjali svojim mamama, tako da je sa Ade otišlo stotinak unikata koji će se ponosno šepuriti gradom.

Sve to su organizovali Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji i Informacioni centar EU u okviru obeležavanja EU Zelene nedelje i meseca ekologije. Manifestacija na Adi Ciganliji pod nazivom Ada ekofest bila je vesela kombinacija zabave, učenja, pevanja, crtanja... s ciljem da se promovišu ekologija,zaštita životne sredine i građanski aktivizma.

Manifestacija je održana na dečjem igralištu, gde su bili postavljeni bina za izvođenje programa i štandovi Informacionog centra i Delegacije EU na kojima su građani mogli da dobiju publikacije o EU i ekologiji, kao i partnerskih organizacija NVO Centrala i Udruženja reciklera.

U programu , pozdravljeni ovacijama , učestvovao je i proslavljeni , Dečji hor "Kolibri" . Pozorište za decu "Čarapa" izvelo je predsatavu o drvetu i cvetu, a simbolična ulaznica za predstavu bila je limenka koja će biti reciklirana.

Građanima je omogućeno da provere svoje znanje o ekologiji u interaktivnom EU kvizu, a u video kabini "Otvoreno o Evropi" da baš tako kažu šta treba poboljšati u Srbiji na zaštiti životne sredine, ali i pošalju poruku EU po svojoj želji.

Evropska unija svake godine u junu obeležava "Green Week" - Zelenu nedelju - tokom koje se održava godišnji skup posvećen zaštiti životne sredine.

Od 24. do 28. juna u Briselu će biti održana Nedelja održive energije tokom koje se promovišu izvori obnovljive nergije, a 29. juna biće obeležen Dan Dunava.

U okviru obeležavanja Zelene nedelje, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji i Informacioni centar EU organizovaće u subotu, 15. juna na Adi Ciganliji od 15:00 do 17:30 manifestaciju Ada ekofest, zabavno-edukativni program čiji je cilj promocija ekologije, zaštite životne sredine i građanskog aktivizma.

GDE: ADA CIGANLIJA, Dečje igralište udaljeno 50 metara od Tornja i Restorana Jezero

KADA: 15. 6. 2013.

UČESNICI:

- EU info centar

- Udruženje reciklera SRbije

- NVO CENTRALA

- Dečji hor Kolibri

- Dečje pozorište Čarapa

U programu će učestvovati, između ostalih, Dečji hor „Kolibri“ i Dečje pozorište „Čarapa“. Građanima će biti omogućeno da provere svoje znanje o ekologiji u interaktivnom EU kvizu, a u video kabini „Otvoreno o Evropi“ dabaš tako kažu šta treba poboljšati u Srbiji na zaštiti životne sredine ali i pošalju poruku EU po svojoj želji. Deca će moći da crtaju na temu „Ja sam eko aktivan“ i osvoje lepe nagrade. U „kutku za recikliranje“ Udruženje reciklera predstaviće mogućnosti reciklaže otpada, a NVO Centrala na praktičnim primerima mogućnosti korišćenja solarne energije, kao i drugih alternativnih izvora energije.

Završetak manifestacije u 17:10 okupiće na bini sve učesnike i građane koji su bili ekoaktivni i doprineli promociji mera za očuvanje životne sredine.

Evropska unija svake godine u junu obeležava „Green Week“ – Zelenu nedelju – tokom koje se održava godišnji skup posvećen zaštiti životne sredine. Od 24. do 28. juna, biće održana Nedelja održive energije tokom koje se promovišu izvori obnovljive nergije, a 29. juna biće obeležen Dan Dunava.

Za više informacija:

Delegacija EU u Republici Srbiji, Nadežda Dramićanin, savetnik za komunikacije, Tel: +381 11 30 83 200, nadezda.dramicanin@eeas.europa.eu,www.europa.rs

Informacioni centar EU: Predrag Vujović, Event manager, Tel +381 62 412 772, predrag.vujovic@euinfo.rs, www.euinfo.rs

NVO Centrala: prof. Vladimir Janković, predsednik, e mail office@centrala.org.rs

Udruženje reciklera Srbije: Ana Petrović-Vukićević, predsednica, Tel +381 63309011 e mail ana.petrovic.vukicevic@reciklerisrbije.com

Svake godine oko 40 radnika u Srbiji nastrada na radnom mestu, dok oko hiljadu radnika zadobije ozbiljne povrede - pokazuju statistički podaci za 2012. Najčešći uzroci nesreća na radnom mestu su nemar radnika ili poslodavca, nepoštovanje bezbednosnih propisa ili nekorišćenje zaštitne opreme. Najviše nesreća na radnom mestu dogodi se na gradilištima.

Zaštita na radu u Srbiji kao poslovni pristup, naučna disciplina, ali i kao praktična norma – „rođena“ je u Nišu. Kao jedan od najindustrijalizovanijih gradova, Niš je prednjačio u razvoju tehnologije u proizvodnji, ali je već sredinom prošlog veka, postao i grad s najvećim brojem povređenih na radnom mestu. U tadašnjoj fabrici mašina i železničkih vozila "Stanko Paunović" 1957. godine, svaki treći radnik bio je povređen.

Tada su u Nišu uvideli da su stručnjaci najodgovorniji za rešavanje problema u radnoj sredini i da postoji potreba za usmeravanjem proizvodnje ka bezopasnijoj tehnologiji, koja omogućava zaštitu ljudi u radnoj i životnoj sredini. Tako je 1972. osnovan Fakultet zaštite na radu, kao samostalna naučno-obrazovna institucija.

Na Fakultetu su u toku građevinski radovi na rekonstrukciji i adaptaciji podrumskih prostorija, obnovi vodovodne i kanalizacione infrastrukture. Vrednost ovih građevinskih radova iznosi oko 93.000 evra, a finansira ih Evropska unija u okviru projekta „Unapređenje infrastrukture visokoškolskih ustanova u Srbiji – EU HETIP“.

Po završetku građevinskih radova, Fakultet će u okviru EU HETIP projekta dobiti najsavremeniju nastavno-naučnu opremu i učila koja će studentima već od školske 2013/2014 omogućiti obuku po standardima kakvi važe u evropskim zemljama.

Projekat EU HETIP finansira Evropska unija budžetom od 22 miliona evra iz pretpristupnih IPA fondova. Od 2000. do danas, Evropska unija je u sektor obrazovanja u Srbiji uložila više od 64 miliona evra.

Predstavljanje novog kruga podrške za organizacije civilnog društva u Srbiji u okviru programa European Instrument for Democracy and Human Rights (EIDHR) za 2013. godinu

Info sesija
Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji

Govore:

• Martin Kern, Šef sektora Operacija Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji
• Ana Milenić, menadžer programa EIDHR
• Marjan Gabriel, menadžer, odeljenje za finansije i ugovore

Info sesije po ovom pozivu biće održane u sledećim terminima i na sledećim lokacijama:

- Sesija 2: četvrtak, 13. jun 2013, 12:00 - 14:00, Kragujevac
Velika sala Skupštine grada, Trg Slobode 3

- Sesija 3: petak, 14. jun 2013, 12:00 - 14:00, Novi Sad
Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Zmaj Jovina 3/I

Počelo je sa bubnjevima, a završilo puštanjem stotinu raznobojnih balona sa platoa ispered Doma omladine. Tako su učesnici akcije „Oko nas“ i njihovi gosti proslavili otvaranje izložbe stripa „ MOJ, TVOJ, NAŠ SVET“ koju će Beograđani moći da pogledaju do 19. juna u prostoru EU Info Centra u holu Doma omladine.

Na njoj su predstavljeni (CIM) i proglašeni pobednici konkursa. Radovi su nastali u okviru projekta interkulturne razmene koji je pokrenula NVO Centar za kulturnu akciju „Oko nas“ a čiji je cilj podsticanje razumevanja i toleranicje među ljudima i različitim kulturama. Glasanje za najbolji strip na temu „Moj, tvoj, naš svet“ održano je tokom aprila na Fejsbuk stranicama NVO „Oko nas“ i Informacionog centra EU, kao i u okviru stručnog žirija.

Otvarajući izložbu predsednica NVO Centar za kulturnu akciju „Oko nas“ Jasna Augsten se zahvalila svima koji su „prepoznali potencijal ove ideje i pomogli da se ona ostvari“.

„ Ja sam rođena u Beogradu i sa četiri godine sam iz ove kulture otišla u jednu drugu.Između njih razlike su male – uglavnom u pravilima, ali se one i pored toga, međusobno nisu razumevale. Suština je da se bolje upoznamo i da predrasude padnu,“ rekla je Augsten najavljujući da će izložba , posle Beograda, nastaviti svoj put po drugim gradovima.

Šefica Odeljenja za Informisanje, komunukacije i medije Delegacije EU u Srbiji Luca Kadar je pozdravila mlade crtače naglasivši da su obavili sjajan posao uz sjajnu organizaciju.

„ Tema je bila multikulturalizam, ali vi ste crtali i pisali i od ljubavi, drugarstvu, solidarnosti...vrednostima koje promoviše EU. Zato i nije slučajno što se srećemo upravo ovde u EU Info Centru koji vam uvek stoji na raspolaganju, „ rekla je Kadar.

Šefica Odeljenja za kulturu i medije ambasade Nemačke u Beogradu Inge Erler, je primetila da uz svu raznolikost radova, kroz sve provejava saznanje da imamo samo jedan svet i da smo potrebni jedni drugima. Predsednica Hemofarm fondacije Snežana Radočaj.je ispred pokrovitalje pozdravila prisutne naglašavajući da će ova kompanija uvek podržavati projekte kao ovaj.

Posle podele nagrada najboljima ,svi prisutni su učetvovali u pravoj žurki kako i dolikuje ovom tvom, mom i našem svetu.

Četrdeset porodica izbeglica i raseljenih lica danas je dobilo ključeve stanova u naselju Veliki Mokri Lug.

Ključeve su im uručuli gradonačelnik Beograda Dragan Djilas i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer koji su izrazili zadovoljstvo što ovi ljudi konačno dolaze do stanova u objektima za socijalno i pristupačno stanovanje i posle decenija potucanja napuštaju kolektivne centre..

"Zahvaljujući velikoj pomoći UNHCR koji je izdvojio 70 miliona dinara, dok je Beograd participirao sa 20, došli smo do toga da ovim ljudima rešimo problem koji, na žalost, traje predugo", rekao je Djilas..

Gradonačelnik je najavio izgradnju još 20 stanova za izbegla i raseljena lica, sa ciljem da kolektivni centri, kako je rekao, "postanu prošlost". “ Nastavićemo da rešavamo ove probleme do poslednjeg.”.ž

Šef Delegacije EU Vensan Dežer je rekao da EU pomaže izbeglim i raseljenim i da je , kada je počelo sa njihovim zbrinjavanjem u Srbiji bilo 300 kolektivnih centara a da ih je sada 13.
"Uvek je dirljivo kada imamo priliku da delimo ključeve od stanova porodicama koje će ovde moći da počnu da vode normalan život", rekao je ambasador Dežer i dodao:

"Oko 74 miliona evra je do danas uloženo u zatvaranje kolektivnih centara u Srbiji i ostalo ih je još 13. Pre nekoliko nedelja smo završili i zgradu u Kraljevu i to je bio prvi deo ovog projekta u kome učestvuje i EU", istakao je Dežer.

On je istakao da sa ovim poslom treba da se nastavi i podsetio da je ostalo da se zbrine još oko 60.000 ugroženih.

Zgrada u Velikom Mokrom Lugu ima 3.602 kvadratna metra i sastoji se od dve lamele sa po 20 stanova. Kako je istaknuto prilikom dodele ključeva, u planu je izgradnja četvrte zgrade sa 20 stanova u Malom Mokrom Lugu.

O PROJEKTIMA

Za projekat “Podrška unapređenju životnih uslova, prava i zapošljavanja izbeglih i interno raseljenih lica u Srbiji”, Evropska unija donirala je EUR 1.224.862.. Grad Beograd donirao je građevinsko zemljište i infrastrukturu i finansirao izgradnju skloništa i garaža predviđenih Urbanističkim planom. Komesarijat za izbeglice Republike Srbije i UNHCR učestvovali su u izboru korisnika – porodica izbeglih i raseljenih lica koja borave u kolektivnim centrima na teritoriji Beograda. Radove je izveo NVO Vizija, dugogodišnji partner UNHCR.

Evropska Unija je tokom proteklih godina, iz sredstava instrumenta predpristupne pomoci (IPA) izdvojila 38,3 miliona evra za rešavanje stambenih pitanja izbeglica i interno raseljenih lica, unapredjenje njihovog ekonomskog položaja i pružanje pravne pomoći u procesu ostvarivanja prava u zemljama i mestu porekla.

Program podrške izbeglicama i interno raseljenim licima, koji finansira EU, a u partnerstvu sprovode Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, Komesarijat za izbeglice Republike Srbije i UNHCR pruža pomoć izbeglicama, interno raseljenima i lokalnom socijalno ugroženom stanovništvu u iznalaženju trajnih rešenja putem izgradnje i dodele stanova „socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima” i montažnih kuća, kao i putem dodele bespovratnih grantova za započinjanje dohodovnih aktivnosti.

Kontakt:

UNHCR, Odeljenje za odnose sa javnošću, Mirjana Milenkovski, Saradnica, +381 11 3082 103, ivanovim@unhcr.org

Bezmalo 100 ronilaca u “punoj opremi“ među kojima su bili specijalci MUP-a Srbije, SOPAS-a i Specijalnih brigada Vojske Srbije, spustilo se u subotu popodne na dno Savskog jezera na Adi Ciganliji u potrazi za otpadom, staklenim flašama, konzervama...Bila je to još jedna akcija u okviru obeležavanja EU Zelene nedelje, koja se održava pod motom "Budi eko aktivan" u organizaciji Delegacije EU u Srbiji i EU Info Centra.

Ronioci iz dvadesetak ronilačkih klubova iz cele Srbije kojima čistilo je deo jezera ispod tribina. Među njima je , po tradiciji, bio i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer koji je pozvao građane da budu aktivni kada je u pitanju očuvanje životne sredine.

Ovo je šesti put da ronioci čiste jezero, a Dežer je rekao da u ovoj akciji učestvuje četvrti put.

"Ove godine je bilo manje nečistoće i manje prljavštine je izvučeno iz jezera nego pre, što je valjda znak da naša akcija daje rezultate.Poruka svih nas je da svako sa svoje strane može da doprinese da se stvari poprave i krenu na bolje", rekao je Dežer.

“Dolazim i naredne godine”

On je istakao da je EU prethodnih godina u čišćenje voda, odlaganje otpada uložila više od 500 miliona evra i dodao da je dosta toga urađeno, ali da ogroman posao tek predstoji.

“ Ovo je poslednji put da učestvujem u čišćenju jezera kao zvaničnik EU, ali nastaviću da dolazim i narednih godina kao “običan” ronilac”, rekao je ambasador Dežer ne krijući zadovoljstvo zbog ponovnog okupljanja ronilaca.

Predsednica Ronilačkog kluba Calypso Božana Ostojić rekla je da se nada da će sve što su uradili danas i prethodnih godina imati efekta.

Kada je u pitanju jezero Ada Ciganlija od kada smo mi krenuli u akciju svaki put ima manje smeća, jer ljudi više vode računa, rekla je Ostojić.

Direktor za sport Olimpijskog komiteta Srbije Nikola Kuljača rekao je da mu je drago što je došlo toliko ronilaca da učine i Adu ispod vode isto toliko lepom kao što je i iznad vode.

Gradski sekretar za ekologiju Goran Trivan rekao je da pijaća voda počinje da nedostaje u svetu, broj stanovnika na planeti se vrtoglavo povećava, što je razlog više da sačuvamo naše vode.

Braniti izvore vode

On je rekao da je i Beograd suočen sa pokušajima otimanja pijaće vode i zemljišta koje je u zonama zaštite vodoizvorišta i istakao da to neće dozvoliti.

To je teška borba jer se suočavamo sa velikim finansijskim interesima, rekao je Trivan.

Izvršni direktor Ade Ciganlije Milan Ilić rekao je da ovo preduzeće ulaže veliki napor da ceo prostor bude maksimalno uređen, ali bez doprinosa ronilaca deo ispod vode sigurno ne bi bio u stanju kao što je sada.

Sve ove aktivnosti i ova akcija doprineli su činjenici da Ada i ove godine ponese prestižni sertifikat Plava zastava, rekao je Ilić.

Predsednica Udruženje reciklera Srbije Ana Petrović Vukićević navela je da će ovo Udruženje sav otpad koji bude sakupljen razdeliti reciklerima koji će ga preraditi.

Predrag Vujović iz EU Info Centra, organizatora kampanje “Budi eko aktivan”, zahvalio se roniocima na učešću, apelujući na posetioce da “ čuvaju Adu od nas samih” i da ličnim primerom pokažu da kada svako uradi po malo, zajedno uradimo mnogo.

Raška 8. jun 2013 – Šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, ambasador Vensan Dežer otvorio je novi objekat vrtića „Veselo detinjstvo“ u Raški, čime je završio trodnevnu posetu jugozapadnoj Srbiji.

Ambasador Dežer sastao se sa predsednikom opštine Raška Jovanom Čorbićem, posle čega je obišao vrtić, za čije je završne radove izdvojeno 98.000 evra preko Programa evropskog partnerstva sa opštinama EU PROGRES. Na listi čekanja za upis u zabavište u Raški nalazi se 120 dece, jer stara zgrada vrtića nije bila dovoljna za sve mališane iz ove opštine. Od sledeće jeseni, ovaj vrtić pohađaće sva deca sa liste, dok će u njemu dobiti posao 16 novih radnika.

„Novi vrtić postaće potpuno operativan 1. septembra, posle dosta uloženog truda. Ovo je jedan do 16 projekata koje EU PROGRES finansira u Raški, ukupne vrednosti veće od 660.000 evra. U planu je i izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a zaštita životne sredine je jedan od prioriteta Evropske unije. Zato ćemo nastojati da sa Raškom realizujemo taj projekat. Drugi prioritet je ekonomski razvoj opštine, jer da bi vrtići bili puni, moramo da obezbedimo uslove za kvalitetan život porodica“, rekao je ambasador Dežer. 

„U izgradnju novog objekta vrtića „Veselo detinjstvo“ uloženo je mnogo truda tokom godina, da bi se omogućio smeštaj za svu decu. Opština Raška pokazala je veliku posvećenost da ovaj projekat uspešno okonča. U sklopu projekta, pripremljen je nacrt novog pravilnika o prijemu dece, kojim će biti stvorene jednake šanse za sve roditelje koji žele da upišu decu“, rekao je Jovan Čorbić.

Prvi čovek Delegacije EU uručio je predsedniku opštine Raška ugovor o dodeli bespovratnih sredstava za opremanje ovog vrtića, za koje će Evropska unija i Vlada Švajcarske preko EU PROGRESa izdvojiti 80.000 evra. Ovim je ambasador Dežer završio trodnevnu posetu jugozapadnoj Srbiji, tokom koje je boravio u  Priboju, Novoj Varoši, Sjenici, Novom Pazaru i Raški, i obišao projekte koji su finansirani preko EU PROGRESa.

Evropska unija finansijski podržava Program evropskog partnerstva sa opštinama – EU PROGRES, sa 14,1 milion evra, Vlada Švajcarske sa 2,5 miliona evra, dok Vlada Republike Srbije učestvuje sa 1,5 milion evra. EU PROGRES ima za cilj da podrži društveno-ekonomski razvoj 25 opština južne i jugozapadne Srbije. Više detalja o Programu možete pronaći na web strani www.euprogres.org.

Za dodatne informacije molim Vas kontaktirajte:

Petar Janjatović | Saradnik za komunikacije| Evropsko partnerstvo sa opštinama - EU PROGRES | Timočka 4, Prokuplje, Srbija | Tel: +381 27 333 125 +381 27 329 972| Mobilni: +381 63 8622 780 | e-mail: petarj@unops.org  | skype: petar_unops | www.euprogres.org 

U akciji čišćenja jezera učestvovaće šef Delegacije EU u Republici Srbiji, ambasador Vensan Dežer i 80 ronilaca, koji će u 16:00 zaroniti kako bi očistili jezero i promovisali ekološki aktivizam.

Izjave novinarima predviđene su u 16:30, kod Tornja (ispred restorana  „Jezero“). Izjave će davati pored Vensan Dežera, šefa Delegacije EU u Srbiji i Vlade Divac, Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i Goran Trivan, Gradski sekretar za ekologiju.

Istovremeno, Udruženje reciklera predstaviće građanima mogućnosti reciklaže otpada, uključivši i onaj koji je toga dana izronjen sa dna jezera.

Napomena: zbog moguće kiše, manifestacija Ada ekofest, zabavno-edukativni program čiji je cilj promocija ekologije, zaštite životne sredine i građanskog aktivizma, odlaže se za subotu, 15. Jun, o čemu ćemo vas naknadno obavestiti.

Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji i Informacioni centar EU obeležavaju jun kao mesec ekologije nizom akcija i događaja čiji je cilj promocija ekologije i zaštite životne sredine, ali i promocija građanskog aktivizma, jer je 2013. proglašena za Evropsku godinu građana.

Evropska unija svake godine u junu održava tematske manifestacije vezane za zaštitu životne sredine. Početkom juna se obeležava „Green Week“ – Zelena nedelja – tokom koje se održava godišnji skup posvećen zaštiti životne sredine; ove godine to je konferencija „Čistiji vazduh za sve“ koja se održava u Briselu od 4. do 7. juna. Nedelja održive energije tokom koje se promovišu izvori obnovljive energije biće obeležena od 24. do 28. juna, a 29. juna biće obeležen Dan Dunava.

Za više informacija

Delegacija EU u Republici Srbiji: Nadežda Dramićanin, savetnik za komunikacije, Tel +381 11 30 83 200, nadezda.dramicanin@eeas.europa.eu,www.europa.rs

Informacioni centar EU: Predrag Vujović, Tel +381 62 412 772, predrag.vujovic@euinfo.rs, www.euinfo.rs

Savez organizacija podvodnih aktivnosti Srbije: Božana Ostojić, Tel +381 63 309 007, www.sopas.rs

Novi Pazar, Sjenica 7. jun 2013 - Šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, ambasador Vensan Dežer tokom drugog dana posete jugozapadnoj Srbiji otvorio je Jedinstveni šalter za podršku biznisu i izdavanje građevinskih dozvola i označio završetak dela radova na zgradi Centra za osobe sa mentalnim teškoćama u Novom Pazaru.

U nastavku posete jugozapadu Srbije, prvi čovek Delegacije EU u Srbiji sastao se sa predsednikom opštine Sjenica Hazbom Mujovićem, a potom obišao gradilište Regionalnog centra za razvoj poljoprivrede i vodovodnu crpnu stanicu „Suho polje“. Regionalni centar će unaprediti poljoprivrednu proizvodnju na Pešterskoj visoravni, sa fokusom na mleko i mlečne proizvode uključujući i čuveni beli sjenički sir. Ovaj projekat finansira Program evropskog partnerstva sa opštinama EU PROGRES sa 222.000 evra, dok Češka razvojna agencija učestvuje sa 200.000 evra. U centru će se nalaziti hemijska i mikrobiološka laboratorija, skladište poljoprivredne opreme i prostorije za organizovanje obuka i seminara.

„Regionalni centar će odrediti budućnost Sjenice, Tutina i Novog Pazara, koji su se udružili zbog dinamičkog razvoja. Namera je da se poljoprivrednicima pomogne kako bi osvojili nova tržišta sjajnim proizvodima kao što su sjenički sir, kajmak i pršuta. Ovaj centar treba da osigura kvalitet proizvoda, sačuva njihovu dobru reputaciju i pruža podršku za više od 200 domaćinstava“, rekao je ambasador Dežer.

„Prema projektu, najmanje 35 novih radnih mesta trebalo bi da bude otvoreno u Regionalnom centru, a sva ulaganja Evropske unije i ostalih partnera trebalo bi na kraju da donesu veće prihode za poljoprivrednike ovog kraja. Opština Sjenica trudi se da na svaki dinar koji daju donatori, izdvoji još dva iz svog budžeta, pa smo tako obezbedili dodatna sredstva da u sklopu centra bude sagrađena i laboratorija za ispitivanje zamljišta“, izjavio je Hazbo Mujović.

Šef Delegacije EU, potom, sastao se sa gradonačelnikom Novog Pazara Mehom Mahmutovićem, kojem je uručio ugovor o dodeli bespovratnih sredstava za nabavku vozila za JKP „Vodovod i kanalizacija“, vredan 100.000 evra. Ovo vozilo rešiće probleme sa pražnjenjem kanalizacije u ovom kraju, što sada predstavlja veliku opasnost po zdravlje ljudi. Ambasador Dežer i gradonačelnik Novog Pazara označili su i početak rada Jedinstvenog šaltera za podršku biznisu i izdavanje građevinskih dozvola, koji će investitorima skratiti procedure i olakšati dobijanje neophodnih dokumenata za izgradnju.

„Više od milion evra, Evropska unija uložila je u projekte u Novom Pazaru preko EU PROGRESa, a kroz nastavak ovog programa trebalo bi da obezbedimo podršku i u budućnosti. Jedinstveni šalter neophodan je da bi se stvorili neophodni uslovi za lakše poslovanje preduzetnika čime će se osigurati ekonomski razvoj“, rekao je Dežer.

Prvi čovek Delegacije EU označio je i kraj dela radova na zgradi Regionalnog centra za osobe sa mentalnim teškoćama u Novom Pazaru, koji će brinuti o 300 korisnika. EU PROGRES finansirao je sa 30.000 evra izgradnju sanitarnog sistema i postrojenja za grejanje.

„Treba pokazati veliko poštovanje prema svim udruženjima koja se trude da osnuju ovaj centar, jer tokom perioda ekonomske krize i u neprivilegovanim područjima, društvo ponekad zaboravi kome je pomoć najpotrebnija. Kvalitet ovog projekta odnosi se najpre na pomoć najranjivima, doprinosi njihovoj integraciji u društvo i pruža im priliku da ostvare svoje potencijale“, rekao je Dežer.

Ambasador Dežer obišao je i novopazarsku Gimnaziju, u kojoj je preko EU PROGRESa finansirana zamena postrojenja za grejanje, što je poboljšalo kvalitet uslova za učenje đaka u ovoj kao i u obližnoj Osnovnoj školi „25. maj“. Na kraju zime, uštede zbog boljeg grejanja iznosile su oko 50.000 evra, a učenici nisu imali prekide nastave zbog hladnoće kao prethodne zime.

Trodnevnu posetu jugozapadnoj Srbiji, Ambasador Dežer završiće sutra u Raški, gde će razgovarati sa predsednikom opštine Jovanom Čorbićem i obeležiti završetak radova na izgradnji vrtića „Veselo detinjstvo“.

Evropska unija finansijski podržava Program evropskog partnerstva sa opštinama – EU PROGRES, sa 14,1 milion evra, Vlada Švajcarske sa 2,5 miliona evra, dok Vlada Republike Srbije učestvuje sa 1,5 milion evra. EU PROGRES ima za cilj da podrži društveno-ekonomski razvoj 25 opština južne i jugozapadne Srbije. Više detalja o Programu možete pronaći na web strani www.euprogres.org.

Za dodatne informacije molim Vas kontaktirajte:
Petar Janjatović | Saradnik za komunikacije| Evropsko partnerstvo sa opštinama - EU PROGRES | Timočka 4, Prokuplje, Srbija | Tel: +381 27 333 125 +381 27 329 972| Mobilni: +381 63 8622 780 | e-mail: petarj@unops.org | skype: petar_unops | www.euprogres.org

Ključeve će uručiti šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, ambasador Vensan Dežer, Gradonačelnik grada Beograda, gospodin Dragan Đilas, šef Predstavništva UNHCRa u Srbiji, g. Eduardo Arboleda i Komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije, Vladimir Cucić.

INFORMACIJE O PROJEKTIMA

Program podrške izbeglicama i interno raseljenim licima, koji finansira EU, a u partnerstvu sprovode Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, Komesarijat za izbeglice Republike Srbije i UNHCR pruža pomoć izbeglicama, interno raseljenima i lokalnom socijalno ugroženom stanovništvu u iznalaženju trajnih rešenja putem izgradnje i dodele stanova „socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima” i montažnih kuća, kao i putem dodele bespovratnih grantova za započinjanje dohodovnih aktivnosti. Za projekat “Podrška unapređenju životnih uslova, prava i zapošljavanja izbeglih i interno raseljenih lica u Srbiji”, Evropska unija donirala je EUR 1.224.862.. Grad Beograd donirao je građevinsko zemljište i infrastrukturu i finansirao izgradnju skloništa i garaža predviđenih Urbanističkim planom. Komesarijat za izbeglice Republike Srbije i UNHCR učestvovali su u izboru korisnika – porodica izbeglih i raseljenih lica koja borave u kolektivnim centrima na teritoriji Beograda. Radove je izveo NVO Vizija, dugogodišnji partner UNHCR. Evropska Unija je tokom proteklih godina, iz sredstava instrumenta predpristupne pomoci (IPA) izdvojila 38,3 miliona evra za rešavanje stambenih pitanja izbeglica i interno raseljenih lica, unapredjenje njihovog ekonomskog položaja i pružanje pravne pomoći u procesu ostvarivanja prava u zemljama i mestu porekla.

Kontakt:

UNHCR, Odeljenje za odnose sa javnošću, Mirjana Milenkovski, Saradnica, +381 11 3082 103, ivanovim@unhcr.org

Priboj, Nova Varoš ­­6. jun 2013 - Šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, ambasador Vensan Dežer na početku trodnevne posete jugozapadnoj Srbiji otvorio je danas rekonstruisanu zgradu Zavičajnog muzeja u Priboju i označio završetak projekta projektovanja i opremanja prvog reciklažnog centra u Novoj Varoši.

Prvi čovek Delegacije EU otpočeo je posetu sastankom sa predsednikom opštine Priboj Lazarom Rvovićem, posle čega su zajedno otvorili obnovljeni Zavičajni muzej, u čiju je rekonsturkciju uloženo 100.000 evra preko Programa evropskog partnerstva sa opštinama EU PROGRES. Radovi su obuhvatali obnovu objekta i uređenje otvorenog amfiteatra u dvorištu, čime su stvoreni uslovi da muzej dobije stalnu postavku, koja će prikazivati različitost i bogato kulturno-istorijsko nasleđe.

„Rekonstrukcija Zavičajnog muzeja u Priboju je jedan od projekata koji je finansiran preko EU PROGRESa, a Evropska unija nastaviće da pomaže razvoju ovog kraja i kroz EU PROGRES 2. Ovaj projekat dokazuje da za tradiciju Srbije nema protivrečnosti na njenom evropskom putu. Priboj treba da radi na oživljavanju industrije, ali i zaštite životne sredine i turizma. Ovaj muzej je deo evropske mreže muzeja i verujem da će pomoći u privlačenju turista“, rekao je ambasador Dežer.

„Za Priboj je veoma značajno što Evropska unija pomaže projekte iz oblasti kulture, jer oni mogu biti ekonomski pokretač ovog kraja. U Zavičajnom muzeju nalaze se artefakti stari više od 7.000 godina, koji mnogima mogu biti interesantni“, izjavo je Lazar Rvović.

Ambasador EU je, potom, obišao i Novu Varoš, gde se sastao sa predsednikom opštine Dimitrijem Paunovićem i obeležio završetak projekta projektovanja i opremanja Reciklažnog centra, koji je sa 82.000 evra finansiran preko EU PROGRESa. Cilj je da se unapredi sistem prikupljanja i separacije otpada u Novoj Varoši, Reciklažni centar je deo većeg projekta regionalne deponije Banjica, koja će obuhvatati opštine Nova Varoš, Prijepolje, Priboj i Sjenica.

„Osnivanje Reciklažnog centra je u skladu sa nacionalnom i lokalnom strategijom upravljanja otpadom, a recikliranje je važno i zbog ekonomskog razvoja. Očekuje se da će profit ovog centra 2015. godine iznositi 18.000 evra, dok bi do 2033. godine mogao da dosegne 200.000 evra. Reciklažni centar je i dobar primer sinergije između dva projekta koje finansira Evropska unija – EU PROGRESa i CLEANa“, rekao je Dežer.

„Opština Nova Varoš obezbedila je dodatnih 240.000 evra za kupovinu i obnovu postrojenja, jer uvideli smo neophodnost za unapređenje životne sredine u ovom delu Srbije. Sada je u centru zaposleno četiri radnika, a ukupno će biti primljeno još šestoro. U novoizgrađenom centru, papir, staklo i PET ambalaža biće pripremani za dalju reciklažu“, rekao je Dimitrije Paunović.

Ambasador Dežer sastaće se sutra u Sjenici sa predsednikom opštine Hazbom Mujovićem, posle čega će obići radove na izgradnji Regionalnog centra za razvoj poljoprivrede i završeni projekat zamene vodovodnih pumpi na crpnoj stanici Suho polje. Prvi čovek Delegacije EU, potom, posetiće Novi Pazar, gde će razgovarati sa gradonačelnikom Mehom Mahmutovićem i uručiti mu ugovor o dodeli bespovratnih sredstava za nabavku vozila za JKP „Vodovod i kanalizacija“. Ambasador Dežer će, zatim, obići Jedinstveni šalter za podršku biznisu i izdavanje građevinskih dozvola i označiti završetak dela radova na zgradi Centra za osobe sa intelektualnim teškoćama, koji su finansirani preko EU PROGRESa. Na kraju drugog dana posete, ambasador EU obići će novopazarsku Gimnaziju, gde je kroz projekat finansiran preko EU PROGRESa ugrađen novi sistem za grejanje. Trećeg dana posete, ambasador Dežer posetiće Rašku, gde će obeležiti završetak projekta izgradnje vrtića „Veselo detinjstvo“.

Evropska unija finansijski podržava Program evropskog partnerstva sa opštinama – EU PROGRES, sa 14,1 milion evra, Vlada Švajcarske sa 2,5 miliona evra, dok Vlada Republike Srbije učestvuje sa 1,5 milion evra. EU PROGRES ima za cilj da podrži društveno-ekonomski razvoj 25 opština južne i jugozapadne Srbije. Više detalja o Programu možete pronaći na web strani www.euprogres.org.

Za dodatne informacije molim Vas kontaktirajte:

Petar Janjatović | Communications Assistant | European Partnership with Municipalities Programme - EU PROGRES | Timočka 4, Prokuplje, Serbia | Tel: +381 27 333 125 +381 27 329 972| Mobile: +381 63 8622 780 | e-mail:petarj@unops.org  | skype: petar_unops | www.euprogres.org 

Mališani , učenici IV4 odeljenja OŠ “ Svetislav Golubović Mitraljeta“ iz Batajnice pobednici su u takmičenju sakupljanja reciklažnog otpada u kojoj je učestvovalo osam zemunksih osnovnih škola.Ova deca su sakupila 2.920 kilograma ambalaže i osvojili jednodevni izlet na Palić i video projektor za svoju školu.

Nagrade najboljima, na Svetski dan zaštite prirode, uručila je Šefica za informisanje Delegacije Evropske unije u Srbiji Luca Ester Kadar na svečanosti u Skupštini opštine Zemun koja je i organizator takmičenja u okviru Zelene nedelje.

“Uradili ste sjajan posao. Prikupili ste 11 tona otpada. Ne znam da li znate da u Srbiji godišnje proizvede 300 hiljada tona otpada, a u Evropskoj uniji čak 80 miliona tona, rekla je Luca Kadar, pozdravljajući osnovce.

Podsećajući da najveći deo otpada potiče od ambalaže, Kadar je predložila deci da ambalažu, kad god mogu izbegavaju, a ako ne mogu , da je koriste više puta.

“Sakupljanjem i odvajnajem upotrebljene ambalaže- za reciklažu, vi ste dali primer ostalim drugarima i roditeljima kako da se ponašaju, jer u Srbiji to nije česta pojava”, istakla je ona.

Delegacija EU i EU Info Centar obezbedili su vredne nagrade za najbolja odeljenja i škole, a takmičenje, u kojem se takmičilo osam škola iz Zemuna je podržalo preduzeće za reciklažu Most.

Drugu nagradu - karte za BeoZoo vrt i video projector osvojilo je IV 3 OŠ "Stanko Marić" iz Ugrinovaca.

Odeljenje IV 3 OŠ "Gavrilo Princip" sakupilo je 1.570 kilograma ambalaže, osvojili su karte za pozorišnu predstavu i video projektor.

Đaci zemunskih osnovnih škola pokazali su veliko interesovanje za akciju i u prikupljenoj količini ambalaže prevazišli očekivanja, rečeno je na uručenju nagrada u opštini Zemun, koja je prvi put organizovala akciju Zelena nedelja u okviru Grin vik, kojom Delegacija EU obeležava 5. jun Svetski dan zaštite životne sredine.

Ukupno je u akciji, uz nagređene, učestvovalo osam osnovnih škola: OŠ “Majka Jugovića”, OŠ “ Rade Končar”, OŠ “ Svetozar Miletić”, OŠ “ Petar Kočić” i OŠ “ Mihajlo Pupin”.

Za učešće u akciji Zelena nedelja, u cilju podizanja ekološke svesti kod školske dece, svim takmičarima uručene su plakte i poklon diskovi sa ekološkim filmovima.

Svima koji su podržali akciju dodeljene su zahvalnice opštine Zemun a među dobitnicima su i Luca Ester Kadar i Dubravka Savić, projekt menadžer EU Info Centra.

Ukupna vrednost izgradnje sanitarne regionalne deponije iznosi 6.320.000 evra, i u njenom finansiranju učestvovali su: EU sa donacijom od 5.020.000 evra kroz program za razvoj opština MISP, gradovi sa 1.000.000 evra, dok je 3.000.000 evra obezbeđeno preko nekadašnjeg Eko fonda ministarstva za zaštitu životne sredine. Novoformirano regionalno preduzeće „Regionalna deponija Srem-Mačva“ počeće sa radom u toku narednih nekoliko meseci. Postojeća smetlišta i gradske deponije na teritoriji gradova Sremska Mitrovica i Šabac nisu uključivala sanitarne mere. Ovim projektom se omogućila izgradnja jedne od najvećih regionalnih deponija u Vojvodini i mačvanskom okrugu koja će obezbediti ekološko odlaganje otpada za preko 200.000 građana. Takođe, plan upravljanja čvrstim otpadom će imati dugotrajne pozitivne efekte na biodiverzitet područja reke Save.

U Šapcu se kroz EU MISP program dodatno gradi i postrojenje za prepradu otpadnih voda. Gradilište novog postrojenja nalazi se u neposrednoj blizini šabačke transfer stanice, a ukupna vrednost projekta iznosi 18.562.000 evra, od čega je EU donirala gotovo 10 miliona evra.

Kroz EU MISP program, Gradovi Sremska Mitrovica i Šabac su dobili sredstva za izgradnju ova dva velika opštinska infrastrukturna projekta u oblasti zaštite životne sredine u iznosu od 25 miliona evra. Takođe, u saradnji sa EU MISP programom izrađene su komunikacione strategije za ova dva projekta. Cilj komunikacionih planova je edukacija stanovništva na temu zaštite životne sredine, isticanje važnosti reciklaže, primarne selekcije otpada, važnost priključenja na kanalizacionu mrežu, kao i ekološka zaštita reke Save. U okviru EU MISP kampanje „Ne prljajmo Srbiju“ pripremljen je i edukativni film na temu zaštite životne sredine, TV reklame, radijske reklame i grafička rešenja za bilborde i postere.

Obilazak i najava početka rada regionalne deponije Srem – Mačva je prvi u nizu dogadjaja meseca Ekologije 2013. koju obeležavaju Delegacija EU i Eu Info Centar sa ciljem da se promoviše građanski aktivizam u oblasti ekologije i zaštite životne sredine.

Fotografije sa događaja možete preuzeti sa http://www.infolink.rs/page_view.php?pageId=361

Više o MISP kampanji ne prljajmo Srbiju na www.misp-serbia.rs

Više o mesecu Ekologije 2013 na www.euinfo.rs.

MISP (Program podrške razvoju infrastrukture lokalne samouprave), koji finansira EU, a sprovodi Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, pruža pomoć opštinama u Srbiji u pripremi projektne dokumentacije i sprovođenju opštinskih infrastrukturnih projekata. MISP je fokusiran je na pružanje podrške ekonomskim projektima i projektima iz oblasti zaštite životne sredine (vodosnabdevanje, prečišćavanje otpadnih voda, upravljanje čvrstim otpadom, domovi i skloništa, obrazovni objekti, turističke lokacije i industrijske zone. Od 2005 godine realizovano je više od 20 projekata ukupne vrednosti veće od 68 miliona evra. Glavni cilj programa je unapređenje upravljanja infrastrukturnim službama u opštinama i intenzivnije investiranje u infrastrukturu kako bi bili zadovoljeni standardi EZ koji se odnose na zaštitu životne sredine i održivi ekonomski razvoj. Takođe MISP pomaže opštinama i javnim preduzećima kroz čitav proces izvođenja infrastrukturnih projekata – od prijavljivanja, studija opravdanosti (SLAP IS www.slap.skgo.org ) , upravljanja budžetom - do samog sprovođenja projekta.

Za realizaciju MISP programa zadužena je EPTISA , španska kompanija za inženjering, koja se nalazi na čelu konzorcijuma koji čine još dve ino-kompanije: ROYAL HASKONING (NL) i VNG/DHV (NL) .

Kontakt osoba:

Sanja Babić, Menadžer za odnose sa javnošću, MISP

+381 63 509 427, sbabic@misp-serbia.rs, www.misp-serbia.rs

Mesec ekologije počinje 5. juna, na Svetski dan zaštite životne sredine (World Environment Day), koji će biti obeležen u Šapcu i Sremskoj Mitrovici, gradovima koji su uz pomoć Evropske unije, kroz MISP program, dobili sredstva za izgradnju dva velika opštinska infrastrukturna projekta u koja je uloženo više od 25 miliona evra: projekat izgradnje regionalne deponije Srem-Mačva i projekat izgradnje postrojenja za otpadne vode u Šapcu. Šef Delegacije EU u Republici Srbiji Nj.E. Vensan Dežer, državni sekretar Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Dušan Mrakić, gradonačelnik Šapca Miloš Milošević i gradonačelnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimović obići će novoizgrađeno postrojenje šabačke transfer stanice, kao i Regionalnu deponiju Srem – Mačva i svečano najaviti početak rada obe jedinice.

U beogradskoj opštini Zemun, 5. juna će biti održana dodela nagrada osnovnim školama koje su bile najuspešnije u ekološkoj akciji prikupljanja sekundarnih sirovina. U 13:00, u opštini Zemun, šefica sektora za medije i informisanje Delegacije EU Luca Kadar uručiće projektore za tri škole čiji su učenici četvrtih razreda nagrađeni. Prva nagrada je jednodnevna ekskurzija na Palić, druga troškovi karata za učenike i profesore za posetu Zoološkom vrtu i treća troškovi karata za učenike i profesore za posetu dečjem pozorištu.

Obeležavanje EU Zelene nedelje biće nastavljeno u subotu, 8. juna, kada će u Beogradu biti održana tradicionalna akcija čišćenja jezera Ada Ciganlija i, po prvi put, manifestacija „Ada ekofest“, od 15:30 do 18:00. Šef Delegacije EU, ambasador Vensan Dežer i 80 članova Ronilačkog kluba „Calypso“ zaroniće kako bi očistili jezero i promovisali ekološki aktivizam. Udruženje reciklera predstaviće građanima mogućnosti reciklaže otpada, a NVO Centrala na praktičnim primerima mogućnosti korišćenja solarne energije.

U saradnji sa Udruženjem jedriličara Srbije, biće održana regata u kojoj učestvuju jedirilice klase „optimist“ i "laser". Uz njih, biće predstavljeni i jedriličarski modeli čiji će vlasnici takođe održati regatu. Cilj je da se najmlađima pokažu mogućnosti korišćenja obnovljivih izvora energije, pa će daljinsko upravljanje jedrilicama biti na solarnu energiju.

Sve prisutne zabavljaće dečji hor „Kolibri“ koji će izvesti posebno za ovu priliku komponovane pesme o očuvanju životne sredine. Građani će moći da u EU interaktivnom kvizu provere svoje znanje o ekologiji, a u video kabini „Otvoreno o Evropi“ da baš tako kažu šta treba poboljšati u Srbiji na zaštiti životne sredine.

Kako bi se ekološki aktivizam promovisao i putem društvenih mreža, Delegacija EU i EU Info centar organizovaće 25. juna EcoUp u beogradskom parku Tašmajdan. Na tom skupu biće razmenjene ideje Tviter zajednice o mogućim zajedničkim akcijama za očuvanje životne sredine.

Mesec ekologije biće završen manifestacijom Organic fest, u Topčiderskom parku, od 28. do 30. juna, u organizaciji Openmind agencije. U okviru manifestacije, EU Info centar će, zajedno sa NVO Centrala, u subotu, 29. juna predstaviti praktična rešenja kako štedeti energiju i koristiti netradicionalne energetske izvore – mini postrojenje za proizvodnju biodozela i solarne panele. Muzičku podršku pružiće im nekoliko grupa iz Srbije.

Sve akcije biće praćene i na društvenim mrežama: on lajn kampanja „Budi aktivan“ osmišljena je kako bi se tokom 2013, Evropske godine građana, aktivizam promovisao i na planu ekologije. Tviter kampanja tokom koje građani mogu da pod haštagom #budiaktivan šalju predloge budućih eko akcija trajaće od 5. do 30. juna. Tim Delegacije EU i EU info centra izabraće od pristiglih predloga 10 najboljih koji će građanima biti ponuđeni na glasanje na internet stranici EU Info centra www.euinfo.rs od 15. jula do 15. avgusta. Tri predloga koji dobiju najviše glasova dobiće vredne nagrade a jednu akciju će Delegacija EU i EU info centar, zajedno sa građanima, sprovesti u delo.

Evropska unija svake godine u junu održava tematske manifestacije vezane za zaštitu životne sredine. Početkom juna se obeležava„Green Week“ – Zelena nedelja – tokom koje se održava godišnji skup posvećen zaštiti životne sredine; ove godine to je konferencija „Čistiji vazduh za sve“ koja se održava u Briselu od 4. do 7. juna. Nedelja održive energije tokom koje se promovišu izvori obnovljive energije biće obeležena od 24. do 28. juna, a 29. juna biće obeležen Dan Dunava.

Za više informacija

Delegacija EU u Republici Srbiji, Nadežda Dramićanin, savetnik za komunikacije, Tel: +381 11 30 83 200, nadezda.dramicanin@eeas.europa.eu,www.europa.rs

Informacioni centar EU: Marina Rakić, savetnik za medije, Tel +381 64 17 18057, marina.rakic@euinfo.rs www.euinfo.rs

MISP Program, Sanja Babić, Menadžer za odnose sa javnošću, +381 63 509 427, sbabic@misp-serbia.rs, www.misp-serbia.rs

Udruženje ronilaca „Calypso“, Božana Ostojić, Tel: +381 63 309 007

Organic live fest: Nikola Bulj, Tel +381 64 197 2599; e mail bulj.nikola@gmail.com

5. jun 2013., 12:30h

Grad Šabac, Gospodar Jevremova 6 , 15000 Šabac, Srbija

Vrednost projekta: 6.320.000 EUR

Donacija Evropske unije: 5.020.000 EUR

12:30 – 13:00 Prijem kod gradonačelnika Šapca, svečana sala za sastanke, (Gospodar Jevremova 6, 15000 Šabac, Srbija)

(Šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji NJ.E. ambasador Vinsent Dežer, Državni sekretar ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Dušan Mrakić, gradonačelnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimović, Gradonačelnik Šapca Miloš Milošević,)

Snimak pokrivalica 5 minuta

13:00 – 13:20 Obilazak manifestacije „Zeleni dan u Šapcu” koju organizuje EU Info centar, (Grad Šabac, glavna pešačka zona - Gospodar Jevremova ).

MANIFESTACIJA TRAJE OD 11:30h DO 15:30h

Snimak pokrivalica

(U slučaju jake kiše i pljuskova, ovaj događaj se otkazuje.)

13:20 – 13:30 Odlazak za Šabačku transfer stanicu, i gradilište postrojenja za preradu otpadnih voda u Šapcu

(Prevoz novinarima obezbeđen)

13:30 – 13:40 Obilazak transfer stanice u Šapcu

Prisutnima će se obratiti: Miloš Milošević, gradonačelnik Šapca

13:40 – 13:55 IZJAVE ZA MEDIJE

· Šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji NJ.E. ambasador Vensan Dežer,

· Državni sekretar ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Dušan Mrakić,

· Gradonačelnik Šapca Miloš Milošević.

13:55 – 14:35 Odlazak na lokaciju regionalne sanitarne deponije Srem-Mačva (lokacija Jarak )

(Prevoz novinarima obezbeđen)

14:35 – 14:45 Obilazak regionalne deponije Srem-Mačva

Prisutnima će se obratiti: Aleksandar Spajić, Građevinska direkcija, Grad Sremska Mitrovica

14:45 – 15:00 IZJAVE ZA MEDIJE

· Šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji NJ.E. ambasador Vensan Dežer,

· Državni sekretar ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Dušan Mrakić,

· Gradonačelnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimović.

Kontakt:

MISP (Program podrške razvoju infrastrukture lokalne samouprave), koji finansira EU, a sprovodi Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, pruža pomoć opštinama u Srbiji u pripremi projektne dokumentacije i sprovođenju opštinskih infrastrukturnih projekata. MISP je fokusiran je na pružanje podrške ekonomskim projektima i projektima iz oblasti zaštite životne sredine (vodosnabdevanje, prečišćavanje otpadnih voda, upravljanje čvrstim otpadom , domovi i skloništa, obrazovni objekti, turističke lokacije i industrijske zone. Od 2005 godine realizovano je više od 20 projekata ukupne vrednosti veće od 68 miliona evra.

Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, Nadežda Dramićanin, Savetnik za komunikacije, Tel: +381 11 30 83 200, nadezda.dramicanin@eeas.europa.eu,www.europa.rs

MISP Program, Sanja Babić, Menadžer za odnose sa javnošću, +381 63 509 427, sbabic@misp-serbia.rs, www.misp-serbia.rs

Sa krova zdanja iz staklene kupole, stražar bi osmatrao grad i trubom obaveštavao vatrogasce o požaru – sve do 1919. kada je početak upotrebe telefona ukinuo potrebu za stražarevom trubom.

Zgrada je sagrađena po projektu češkog arhitekte Jana Nevole, a po odluci vlasnika, kapetana Miše Anastasijevića – poklonjena je „otadžbini da služi obrazovanju“. Među prvim je objektima u Srbiji koji su dobili status kulturnog dobra od izuzetnog značaja. U jednoj polovini zgrade smešten je Rektorat Univerziteta u Beogradu, a u drugoj se nalaze dva fakultetska odseka.

Fasada kapetan Mišinog zdanja izrađena je sa dosta gotičkih i istorijskih elemenata, a na zgradi se nalazi ukupno 170 prozora. Sa obe strane glavnog ulaza u zdanje u visini prvog sprata izrađene su statue „Apolon sa lirom“ i „Minerva sa kopljem i štitom“. Rekonstrukcija fasade zdanja, za koju je Evropska unija (EU) izdvojila oko 600 hiljada evra, trajaće do kasne jeseni 2013. U okviru ove donacije biće renoviran deo tavana i pretvoren u nastavni prostor površine 400 kvadratnih metara, a s unutrašnje strane zdanja biće ugrađen i savremeni, panoramski lift za lakši prilaz osoba sa invaliditetom.

Radovi na Kapetan Mišinom zdanju deo su projekta „Unapređenje infrastrukture visokoškolskih ustanova u Srbiji – EU HETIP“ koji EU finansira budžetom od 22 miliona evra iz pretpristupnih IPA fondova. Od 2000. do danas, Evropska unija uložila je 64 miliona evra u sektor obrazovanja u Srbiji.

Beograd, 30. maj, 2013. – U 70 osnovnih škola širom Srbije danas je završena školska godina za 4.750 odraslih koji su u okviru EU projekta „Druga šansa“ pohađali osnovno obrazovanje. U pančevačkoj Osnovnoj školi „Đura Jakšić“ polaznicima je svedočanstva uručio šef Delegacije EU Vensan Dežer.

Dodelom svedočanstava u svim školama koje realizuju program „Druga šansa“ Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Evropske unije, obeležen je kraj školske godine za odrasle u osnovnom obrazovanju. Polaznike završnog trećeg ciklusa u junu očekuje izlazak na malu maturu i stručna obuka za neko zanimanje po izboru, u trajanju do tri meseca.

Projekat „Druga šansa“ finansira Evropska unija sa 4 miliona evra bespovratnih sredstava, a njegova implementacija traje od 2010. godine i završava se u septembru 2013. godine. U okviru projekta je sistemski razvijeno funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih, a iz Ministarstva su najavili uvođenje ovog programa u redovan sistem obrazovanja Srbije.

Program „Druga šansa“ testiran je tokom dve školske godine u 70 osnovnih škola u Srbiji. Iako je prvobitno planirano da bude upisano do 4.000 odraslih bez završene osnovne škole, u projekat je bilo uključeno 7.100 odraslih, od čega je 4.750 uspešno završilo program u jednom od tri jednogodišnja ciklusa obrazovanja.

Projektom je obuhvaćeno i 75 srednjih stručnih škola koje su realizovale stručne obuke za polaznike programa, a projektni tim obučio je ukupno 1.300 nastavnika u osnovnim i srednjim školama koji su izvodili nastavu za odrasle.

U izveštaju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja o projektu „Druga šansa“ navodi se da ovaj program obrazovanja uvodi vidljive novine na sistemskom nivou, kao i da u Srbiji do sada nije postojao program obrazovanja poput „Druge šanse“. Suštinska novina ogleda se u izradi trogodišnjeg programa za osnovno obrazovanje koji je u potpunosti prilagođen odraslima i nudi im funkcionalna znanja obzirom da je orijentisan na razvoj konkretnih kompetencija. Program takođe povezuje obrazovanje sa tržištom rada, obzirom da se polaznici, pored opšteg osnovnog obrazovanja, obučavaju i za jedno od 50 zanimanja po izboru. Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih dugoročno predstavlja značajnu uštedu za državni budžet jer je među polaznicima vrlo veliki broj korisnika materijalne pomoći kojima se na ovaj način puža prilika da steknu znanja i veštine  i žive od svog rada.

Tokom trajanja projekta, izrađeni su i testirani trogodišnji nastavni plan i program i materijali za učenje i podučavanje. Izgrađen je kapacitet ljudskih resursa za izvođenje ovog programa obrazovanja, a u 70 opština u Srbiji uspostavljena su lokalna partnerstva sa relevantnim socijalnim institucijama u cilju podrške programu. Značajno je tokom tri godine realizacije projekta povećana i javna svest o značaju obrazovanja odraslih i pismenosti uopšte.

U cilju unapređenja kvaliteta nastave, Evropska unija donirala je 200.000 evra za kupovinu nove tehničke opreme, lap topova, kompjutera i drugih pomagala, svim školama koje su realizovale program „Druga šansa“. U svih 70 osnovnih škola počeo je upis nove generacije polaznika funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih za iduću školsku godinu.

***

Kontakt osoba :

Aleksandra Kokanović, telefon 063/ 8 516 551, 011/26 36 034, mejl aleksandra.kokanovic@drugasansa.rs

Projekat „Druga šansa“ pokrenuli su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Evropska unija koja je za njegovo sprovođenje donirala 4 miliona evra.

U Osnovnoj školi „Đura Jakšić“ u Pančevu svedočanstva će polaznicima uručiti NJ.E. Vensan Dežer, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Sa zadovoljstvom pozivamo predstavnike medija da prisustvuju ovom događaju.

VREME:  četvrtak, 30. maj, 2013.  u 10.30 časova       
MESTO:  Osnovna škola „Đura Jakšić“ u Pančevu

Ul. Lava Tolstoja 30, Pančevo  
UČESNICI:       NJ.E. Vensan Dežer, šef Delegacije EU u Srbiji 
G-đa Anita Jakobsone, rukovodilac Projektnog tima „Druge šanse“ 
G. Rade Barjaktarević, direktor OŠ „Đura Jakšić“       
SCENARIO:       G. Dežer obaviće razgovore sa školskim timom zaduženim za realizaciju programa „Druga šansa“ i sa polaznicima programa kojima će uručiti svedočanstva. 
O PROJEKTU:     Projekat „Druga šansa“ završava se u septembru 2013. godine. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja najavilo je uvođenje programa u redovan sistem obrazovanja RS

30. maja organizuje se koordinisana dodela svedočanstava svim polaznicima u 70 osnovnih škola u Srbiji

U okviru projekta je sistemski razvijan program za Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih (FOOO) koji predstavlja efikasan mehanizam za dugoročno smanjenje stope nepismenosti i značajan doprinos razvoju obrazovanja odraslih u Srbiji

Projekat finasira Evropska unija sa 4 miliona evra bespovratne pomoći  
NAPOMENA:       Molimo da, iz organizacijskih razloga, potvrdite svoje prisustvo

Kontakt osoba :

Aleksandra Kokanović, telefon 063/ 8 516 551, 011/26 36 034

mejl aleksandra.kokanovic@drugasansa.rs

Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije, u saradnji sa Delegacijom Evropske unije u Republici Srbiji, organizovala je danas u hotelu” Metropol” konferenciju na kojoj su biti predstavljeni rezultati Investicionog okvira za zapadni Balkan u Srbiji.

Kako je re;eno,unutar Investicionog okvira za zapadni Balkan Republici Srbiji je do sada odobreno više od 34 miliona evra bespovratne pomoći za 23 projekta. Procenjena vrednost investicija za projekte u okviru WBIF inicijative u Srbiji iznosi više od 3,5 milijardi evra. Osim toga, Srbija učestvuje u šest regionalnih projekata.

Od osnivanja, krajem 2009. godine, ovim jedinstvenim instrumentom je obezbeđena podrška od 280 miliona evra bespovratnih sredstava za razvoj prioritetnih investicija širom Zapadnog Balkana, čija je procenjena vrednost 13 milijardi evra.

Investicioni okvir za zapadni Balkan je zajednička inicijativa Evropske komisije, Razvojne banke Saveta Evrope, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, kao i grupacije Svetske banke i KfW-a, u partnerstvu sa bilateralnim donatorima i vladama zemalja zapadnog Balkana. Ovaj okvir podržava društveno-ekonomski razvoj i proces pridruživanja i pristupanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, obezbeđujući finansijsku i tehničku pomoć strateškim investicijama u oblasti transporta, energetike, životne sredine, socijalnih sektora, razvoja privatnog sektora i energetske efikasnos

Investicioni okvir je instrument koji doprinosi čvršćoj saradnji između zemalja regiona i pruža pomoć u oblastima energetike, transporta, životne sredine i infrastrukture, rekao je direktor Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milan Pajević.

On je rekao da je okvir specifičan jer daje bespovratnu pomoć projektima manje vrednosti, koji treba da doprinesu efikasnijoj realizaciji kredita namenjenih kapitalnim projektima.

“Srbija je deo evropske porodice i mora da zauzme svoje mesto a mi ovo radimo prvenstveno za građane Srbije, rekao je Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer, dodajući da je projekat počet pre četiri godine, kada su bili potrebni novi, kreativni mehanizmi za investicije u nove projekte.

Na osnovu prethodnog četvorogodišnjeg iskustva izgradnje Investicionog okvira ambasador Dežer je istakao četiri bitne stvari na koje se mora obratititi pažnja:

Prvo, podizanje kapactiteta organa uprave i generalno administracije kako bi mogli da nose investicije i kada se projekti završe.

Drugo,pripremiti predloge projekata unapred i stvarati kadrove koji to znaju da rade, jer je dobar projekat teško napraviti.

Treće, instituciona održivost investicija kao i njihova finasijska održivost moraju biti osigurani od samog početka projekta.

Četvrto - transparentnost,kako se sredstva troše,to je važno za poreske obveznike u EU koji izdvajaju novac, ali i poreske obveznike u Srbiji koji će kredite vraćati.

Srbija kao centralna zemlja regiona može da bude kočnica razvoja regiona, a može da bude predvodnik, ocenila je ministar energetike, razvoja i životne sredine Zorana Mihajlović.

Ona je rekla da je njeno ministarstvo definisalo prioritete u infrastrukturnim projektima koji pomažu Srbiji da se približi EU.

Ujednačeni i kontinuirani rast koji mi želimo je moguć samo uz ulaganja u infrastrukturne projekte, koji se tiču povezivanja elektromreža, gasovoda i nafotovoda u regionu, rekla je Mihajlović i dodala da je prioritet povečavanje energetske efikasnosti.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarko Obradović, upoznao je prisutne sa nekoliko projekata finasiranih kroz Investicioni okvir, pre svega sa projektima naučno tehnoloških parkova u Srbiji.

Ingve Engstrom, predstavnik Investicionog okvira za zapadni Balkan naglasio je da je ovde reč o prirodnoj saradnji , ali i da ona nije uvek i jednostavna; zbog česte složenosti projekata, neophodno je usaglašavanje velikog broja institucija ( ponekad i u više država ) banaka, fondova, donatora... On je naglasio da će u naredenom periodu prateći IPA II ( 2014- 2020 ) poseban aspekt, uz razvoj državne uprave - koja mora da nosi projekte i propise koji im daju pravni okvir - poseban akcenat biti stavljen na potrebu da se obezbedi prostor za ulazak privatnog kapitala u ove projekte.

Više informacija na www.wbif.eu