Ovom prilikom u 15 stanova za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima useliće se 12 interno raseljenih porodica sa Kosova, koje su bile smeštene u kolektivnom centru MDX u Kragujevcu i 3 socijalno ugrožene porodice iz Kragujevca.

Ovaj stambeni objekat su finansirali Evropska unija i Grad Kragujevac kroz projekat Evropske unije "Unapređenje socijalne i ekonomske integracije izbeglica i interno raseljenih lica“ koji se realizuje uz podršku Komesarijata za izbeglice Republike Srbije kao institucije nosilac projekta. Projekat sprovode gradska stambena agencija Kragujevac i udruženje Grupa 484.

Cilj projekta Evropske unije je da, u skladu sa Nacionalnom strategijom za rešavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica, doprinese naporima Vlade Republike Srbije i Komesarijata za izbeglice Republike Srbije da unaprede životne uslove i reše socijalne i ekonomske probleme ovih kategorija stanovništva.

Želimo da javnosti predstavimo značaj izgradnje objekata za socijalno stanovanje kao i da ovaj događaj obeležimo uz prisustvo predstavnika donatora, lokalnih i nacionalnih institucija, organizacija i medija.

Agenda događaja:

Svečano otvaranje objekta:

12.00 : 12.05 – Slavica Saveljić, član Gradskog Veća za socijalnu  politiku i društvenu brigu o deci, Grada Kragujevac

12.05 : 12.10 – Martin Kern, prvi sekretar, šef operacija u Delegaciji Evropske unije u RS

12.10 : 12.15 – Svetlana Velimirović, zamenik komesara, Komesarijat za izbeglice RS

12.15: 12:20 -   Vladimir Petronijević, izvršni direktor, Grupa 484

12.20 – 12.45  Uručivanje ključeva stanarima - Ključeve će uručiti Martin Kern iz Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji. Uz ključeve, predstavnici udruženja đaka „Sopče“ iz Prve kragujevačke gimnazije predaće stanarima poklone za dobrodošlicu.

12.45 – 13.00 Obilazak zgrade

13.00 – koktel

Ukoliko su vam potrebne dodatne informacije stojimo Vam na raspolaganju.

Kontakt: Grupa 484 - Zorica Živojinović, koordinatorka programa, telefon 062 /88 63 604, e-pošta: zz@grupa484.org.rs

Grad Kragujevac: Protokol Grada Kragujevca telefon 034 336 123, e-pošta: protocol@kg.org.rs

Ljajić je, otvarajući sajam, rekao da je za očuvanje sistema socijalne zaštite važan partnerski odnos, odnosno saradnja sa nevladinim organizacijama, lokalnim samoupravama i svima onima koji mogu da doprinesu uređenju tog sistema.

"Mislim da je Srbija šampion u proizvodnji različitih strategija, gotovo da u svakoj oblasti imamo neku strategiju, ali nisam siguran da smo uvek šampioni i u njihovom sprovođenju", kazao je Ljajić, dodajući da je najveći deo onog što je zacrtano u Strategiji u oblasti socijalne zaštite ipak sprovedeno u delo.

Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer je kazao da socijalna inkluzija u vreme krize preuzima svoje pravo značenje i da se mora pokazati posvećenost u pomaganju onima kojima je to neophodno.
"Moramo da vidimo koji su naši prioriteti, a to su pre svega deca i moramo ponuditi rešenja koja su za njih najbolja", kazao je Dežer, ukazujući na činjenicu da je ostvaren pomak u broju hraniteljskih porodica u Srbiji.

Nabrajajući projekte kojima EU pomaže Srbiji u oblasti socijalne zaštite, Dežer je naveo podršku od tri miliona evra za decu sa posebnim potrebaama u 41 opštini u Srbiji, dodatnih milion i 400.000 evra za mrežu rezidencijalnih institucija, 11 miliona evra za obrazovanje marginalizovanih grupa.

"Dozvolite da vam predstavim konkretan primer, prošlog septembra kroz naš projekat Druga šansa, vredan četiri miliona evra, prošlo je oko 2.800 mladih ljudi koji su, prethodno napustili škole, aali koji su se vratili u učionice kako bi obezbedili bolje obrazovanje i bolju budućnost", rekao je Dežer.

Šef Delegacije EU je, takođe, naveo i da je za infrastrukturu i usluge neophodne osobama sa posebnim potrebama izdvojeno 4,7 miliona evra, dok je u rešavanje problema izbeglica, u proteklih deset godina EU izdvojila 64 miliona evra, a u poslednje tri godine je sagrađeno 600 objekata za oko 4.000 ljudi.

Sledeći paket pomoći EU iznosi 24,6 miliona evra za projekte usmerene zapošljavanja, obrazovanja i lokalnih socijalnih servisa za ugrožene grupe, rekao je Dežer.

Na Sajmu učestvuje više od 130 izlagača, među kojima su ustanove gde je smešteno 18.500 korisnika usluga socijalne zaštite, centri za porodični smeštaj i usvojenje koji se brinu o više od 5.500 dece na hraniteljstvu i centri za socijalni rad kojima se u 2011. godini za različite vrste usluga obratilo više od milion građana.

Svoje štandove imaju opštine i gradovi, nevladine organizacije koje pomažu deci, mladima, žrtvama nasilja i trgovine ljudima i starima, kao i sindikati u oblasti socijalne zaštite.

Dežer je izrazio nadu da će taj projekat pomoći vlastima i građanima Srbije da se lakše izbore sa poplavama ali i da se domaće direktive usaglase sa evropskim.

Dežer je napomenuo da će EU tražiti od svake članice da uradi mapiranje plavnih zona i da se uvedu planovi upravljanja poplavama.

Glavni cilj projekta vrednog dva miliona evra koji finansira EU jeste izrada karata ugroženosti od poplava i karata rizika.
Projekat obuhvata plavne zone na levoj i desnoj obali Dunava između beogradske opštine Zemun i uzvodno od Hidroelektarne Đerdap kao i plavne zone velikih reka u slivu Morave, a ministar je istakao da je u planu da cela zemlja bude obuhvaćena.

STUDIJA MAPIRANJA PLAVNIH ZONA U SRBIJI (SOFPAS) – 1. FAZA

Novinarima će se obratiti:

·        NJ.Е. Vinsent Dežer, Аmbasador Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji;

·        Dušan Petrović, Мinistar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede;

·        Stefano Konte, Мenadžer projekta, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji;

·        Aleksandar Prodanović, Direktor, Republička direkcija za vode Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede;

·        Nikola Marjanović, Direktor JVP „Srbijavode“.

 Projekat pomaže Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, tačnije Republičkoj direkciji za vode, u pripremanju mapa šteta i rizika od poplava, koje će biti osnova za buduću izradu Planova upravljanja rizicima od poplava za Republiku Srbiju.

Projekat obuhvata plavne zone duž leve i desne obale Dunava, između Zemuna i Đerdapske klisure, uključujući i delove Beograda koji se nalaze u plavnoj zoni duž Dunava (opštine Zemun, Novi Beograd, Stari grad, Palilula i Grocka), kao i plavne zone većih reka u slivu reke Velika Morava.

Dugoročni cilj projekta je da pomogne smanjenje siromaštva i poboljša nacionalni ekonomski razvoj kroz smanjenje šteta od poplava. Ukupna vrednost projekta je 1.999.500,00 evra.

Kroz projekat finansiranja izvora održive energije na zapadnom Balkanu (WeBSEFF) EBRD aktivno radi na rešavanju ovog problema. WeBSEFF je obezbedio kredite vredne 60 miliona evra preko lokalnih partnerskih banaka koje kreditiraju lokalne preduzetnike.

Koštice od šljiva kao izvor energije

Kompanija Ivana Stojakovića “Vud master" (Wood Master) jedno je od 59 preduzeća koja su već iskusila prednosti uštede energije zahvaljujući WeBSEFF-u.

Uz pomoć kredita od 150.000 evra jedne od banaka partnera EBRD gospodin Stojaković je obnovio oronulu zgradu okruženu voćnjacima i šumom, izolovao zidove, krov i komore za hlađenje i pretvorio je u fabriku za proizvodnju džema od šljiva.

Voćni delikates koji proizvodi poznat je širom jugoistočne Evrope kao pekmez, i popularnost njegovog proizvoda proširila se i na druge delove kontinenta. Kada se šljive prerade i proizvod zapakuje, “Vud masterov” džem od šljiva se izvozi u Nemačku, gde mu se dodaje šećer i gde on postaje “Pflaumenmus”, omiljeni deo doručka starih i mladih.

Koštice su nusproizvod proizvodnje džema i obično se bacaju, ali gospodin Stojaković to ne radi. Umesto toga, on je deo dobijenog kredita investirao u novi sistem grejanja koji kao gorivo troši upravo te iste koštice.

"Naši kotlovi koriste koštice i piljevinu da bi proizveli paru na kojoj se kuva pekmez od šljiva, ali se u isto vreme greju kancelarije", rekao je Stojaković. "Na ovaj način štedimo energiju i novac i štitimo životnu sredinu."

Uz značajnu uštedu energije, procenjenu na oko 140.000 evra godišnje, motivacija gospodina Stojakovića nije bila samo ekonomske prirode. On je želeo da izgradi tzv. zelenu i održivu fabriku koja neće štetiti jedinstvenim prirodnim lepotama koje je okružuju. Čineći to, želeo je da pripremi “Vud master” za budućnost i ostavi zaostavštinu svojoj deci.

Modernizacija kompanija, smanjivanje emisije CO2

Inicijativu EBRD - WeBSEFF - do sada su podržavala uglavnom mala i srednja preduzeća, ali je ona takođe pružila ruku podrške i većim kompanijama iz raznih oblasti: prerada hrane, metaloprerađivačka industrija, energija...

"Kompanije su kredite iskoristile da smanje trošak za energiju, uštede novac i modernizuju pogone", rekla je konsultant WeBSEFF Gordana Vujanović. "Takođe, investicije smanjuju uticaj industrije na životnu sredinu. U proseku, emisije CO2 smanjene su za 20 odsto."

Gordana Vujanović i njene kolege pomažu preduzetnicima u pronalaženju mogućnosti za uštedu energije i za investiranje. Njene usluge su besplatne za kompanije i banke partnere EBRD jer su u potpunosti pokrivene iz zapadnobalkanskog fonda. Evropska unija podržava WeBSEFF obezbeđujući podsticajne fondove za kompanije koje pozajmljuju novac.

Dugoročne promene

Brojne su mogućnosti za smanjivanje troškova za energiju na zapadnom Balkanu, ali ih preduzetnici i bankari često nisu svesni.

"Preko naših WeBSEFF projekata EBRD pomaže podizanju svesti među kompanijama i komercijalnim bankama da iskoriste ogromni potencijal od energetski efikasnih investicija", rekla je Danijela Didrih-Ristić, analitičar u timu za energetsku efikasnost pri EBRD.

"Na ovaj način EBRD podržava dugoročne ekonomske promene i promene životne sredine na zapadnom Balkanu."
Ovaj projekat tako omogućava veliki napredak ne samo za preduzeće gospodina Stojakovića već i za poljoprivrednike koji rade u okruženju “Vud mastera”, koji mogu da prodaju više šljiva i podele korist od uspeha te kompanije.

WeBSEFF je jedna od 16 organizacija Kapaciteta za održivo finansiranje (SEFF) koje je EBRD uspešno pokrenula u Jermeniji, Bugarskoj, Gruziji, Mađarskoj, Kazahstanu. Moldaviji, Rumuniji, Rusiji, Slovačkoj, Turskoj, Ukrajini i na zapadnom Balkanu.
Autor Folker Ahlemajer

Autor: Folker Ahlemajer, savetnik za komunikacije

Ovu priču možete pogledati i na: http://www.ebrd.com/pages/news/features/webseff_westernbalkans.shtml

Teme debate bile su Moja prava, moj izbor, životna sredina, zdravlje i bezbednost, a srednjoškjolce je interesovalo kako funkcioniše EU, kao i koraci pristupanja Srbije.

U debati je učestvovalo više od 150 učenika iz sve tri aranđelovačke srednje škole.

Projekat Evropski dnevnik finansira Delegacija Evropske unije u Republici Srbije, a projekat se u školama sprovodi uz saradnju i podršku  Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije. Značajan doprinos projektu je dala i Kancelarija za evropske integracijeVlade Republike Srbije u izradi dela sadržaja.

Po preporuci Ministarstva prosvete i nauke i uz pomoć školskih uprava, 84,000 Evropskih dnevnika su podeljeni svim učenicima drugih razreda u skoro 500 četvorogodišnih i trogodišnjih srednjih škola u Srbiji.  Ovo zabavno nastavno sredstvo učenici će koristiti kroz kombinaciju kalendarskih strana gde će moći da beleže domaće zadatke i školske obaveze dok čitaju i saznaju zanimljive podatke o različitim temama o Evropskoj uniji. 

Dnevnik sadrži teme koje su značajne učenicima, kao što je proces Evropskih integracije Srbije, ekologiju, zaštitu potrošača, sport, putovanje, ljudska prava, itd. 

Uz Dnevnike 3, 360 Priručnika za nastavnike je takođe već u školama, a prirućnici su osmišljeni kao dopuna Dnevniku u vidu raznih aktivnosti, radnih listova i priprema za čas. Kao mali bonus, nastavnici koji će koristiti Evropski dnevnik sa svojim učenicima će ove godine moći da konkurišu za nagradno putovanje.

Zainteresovani nastavnici treba da pošalju rad na temu Evropski dnevnik u mojoj školi. Pet najboljih radova će izabrati komisija čiji će članovi biti iz Delegacije Evropske unije, Ministarstva prosvete i nauke i Kancelarije za evropske integracije a nagrada je petodnevno putovanje u Brisel tokom letnjeg raspusta 2012. godine gde će imati priliku da posete i institucije Evropske unije.

Ukupna sredstva neophodna za realizaciju projekta  iznose 19,5 miliona evra, pri čemu je Evropska unija kroz donaciju obezbedila 15,5 miliona evra a Elektromreža Srbije iz sopstvenih sredstava oko 4 miliona evra. Ovim sredstvima je obezbeđena i nabavka jednog energetskog transformatora za Trafostanicu Leskovac 2.

Izgradnji Trafostanice Vranje 4 je prethodila izgradnja grandioznog elektro energetskog koridora Republike Srbije - interkonektivnog dalekovoda 400 kV od Niša do makedonske granice. Time su i stvoreni uslovi za izgradnju 400 kV Trafostanice Vranje 4 i dalje proširenje Trafostanice Leskovac 2 koja je tokom prethodnih godina već podignuta na 400 kV naponski nivo. Izgradnjom, odnosno rekonstrukcijom ovih značajnih energetskih objekata i njihovim priključenjem na novi 400 kV dalekovod omogućeno je sigurno napajanje i kvalitetniji život građana Vranja, Leskovca i ostalih delova jugoistočne Srbije. Takođe, realizacijom ovog projekta, kao sastavnog dela elektroenergetskog koridora Republike Srbije – interkonektivnog dalekovoda od Niša do makedonske granice, stvoreni su uslovi i za dalji privredni razvoj jugoistočne Srbije i celog regiona.

Nova Trafostanica Vranje 4 se nalazi u mestu Donje Trebešinje. Trafostanica Vranje 4 zadovoljava najviše tehničko tehnološke svetske standarde. Koncepcijsko rešenje Trafostanice predviđa minimalno korišćenje prostora, a pre svega je usklađeno sa najvišim standardima i urbanističkim i ekološkim zahtevima.

Pripremne aktivnosti za izgradnju Trafostanice Vranje 4 JP EMS je započeo 2007. Godine. Ugovori o projektovanju, gradnji i nabavci dela opreme potpisani su Decembra 2011.  Puštanje u pogon buduće Trafostanice je planirano u prvoj polovini  2014. godine.  

Evropska unija je od 2000. godine u razvoj i poboljšanje elektro-energetskog sistema u Republici Srbiji uložila preko 500 miliona evra od toga u JP EMS 85 milona evra. Među mnogobrojnim projektima po značaju i vrednosti ističu se

Kontakti za medije:

Mildan Vujičić

 011 32-39-408

PROGRAM ZA MEDIJE I AKREDITACIJA:

09.00 – 10.30   Put do Aranđelovca
10.45 – 11.15   Obilazak zdravstvenog centra i mamografske jedinice (Mišarska B.B., 34300 Aranđelovac)                       

Izjave za medije

Ambasador Vensan Dežer, šef Delegacije EU u SrbijiDr Periša Simonović, držvni sekretar Ministarstva zdravljaGdin. Vlada Gajić, predsednik opštine Aranđelovac

11.15 – 11.30   Prevoz do predškolske ustanove "Duga" (Vojvode Putnika 9, 34300 Aranđelovac)
11.30 – 12.00   Ceremonija primopredaje ključeva isporučenih vozila direktorima predškolskih ustanova i predstavnicima                                  opština u predškolskoj ustanovi "Duga"

Kratko obraćanje prisutnim gostima i medjima (konsekutivni prevod):

Gdin. Vlada Gajić, predsednik opštine Aranđelovac, Ambasador Vensan Dežer, šef Delegacije EU u SrbijiProf. dr Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke

                        Uručivanje ključeva direktorima predškolskih ustanova

12.00 – 12.10   Kratka šetnja do parkinga ispred zgrade predškolske ustanove sa parkiranim vozilima
12.10 – 12.30   Obilazak i slikanje parkiranih vozila

                       Izjave za štampu

13.30 – 14.30   Debata sa 150 učenika drugih i trećih razreda 3 srednje škole na temu Evropska unija/Evropski dnevnik u centru za kulturu (Josipa Grušovnika 1), obezbedjen simultani prevod 

Prevoz za medije biće obezbedjen iz Beograda: Polazak u 8.50, plato kod Skupštine grada Beograda, Dragoslava Jovanovića.

ZA AKREDITACIJU KONTAKTIRAJTE KATARINU ČADEŽ NA 064/8761682 ILI katarina.cadez@euinfo.rsVISE INFORMACIJA O PROJEKTIMA U PRIKACENIM DOKUMENTIMA

SECEP projekat omogućio je da predstavnici više od 120 firmi iz Srbije osnuju Udruženje izvoznika Srbije kako bi iskoristili prike za jačanje izvoznih kapaciteta kao i da ubuduće kvalitetnije odgovaraju na izazove konkurencije na međunarodnim tržištima.

Novoosnovano Udruženje radiće na stvaranju pogodnijeg okruženja za srpska mala i srednja preduzeća kako bi se lakše prilagodila uslovima izvoza i pružaće im pomoć da budu efikasnija. Udruženje će se fokusirati na pružanje direktne pomoći prilikom izvoza i biće usklađeno sa radom drugih institucija u Srbiji koje već pružaju takvu vrstu pomoći srpskim izvoznicima.

Evropska unija (EU) pokrenula je SECEP projekat 2009. godine s ciljem da podrži konkurentnost malih i srednjih preduzeća u Srbiji i da unapredi izvoz, posebno sa zemljama članicama EU i zemljama članicama CEFTA-e. Projekat je pomagao preduzećima i pojedinačno i kroz klastere nudeći im mogućnost da ostvare unapređenje poslovanja i da uspostave nove međunarodne poslovne kontakte, poput onih nastalih u okviru SECEP-ovih poslovnih susreta „Susret sa kupcima“ koje je organizovao SECEP u saradnji s korisnicima projekta.

SECEP projekt sproveo je program internacionalizacije šest prioritetnih klastera kako bi ih integrisao u poslovne mreže EU i poboljšao njihovu sposobnost umrežavanja s klasterima izvan Srbije, naročito sa zemljama članicama CEFTA-e.

Projekat SECEP finansira EU sa 3,5 miliona evra s ciljem unapređenja poslovanja, konkurentnosti i izvoznih kapaciteta malih i srednjih preduzeća u Srbiji. SECEP se realizuje u partnerstvu sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), Kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije, Privredna komora Srbije i Nacionalna agencija za regionalni razvoj.

Evropska unija uložila je 50 miliona € u pomoć srpskim malim i srednjim preduzećima (uključujući i 20 miliona € direktnih kreditnih linija) do 2006 uz još dodatnih 6,5 miliona € iz IPA programa za 2007 i 2008.

Evropska unija i Ministarstvo prosvete i nauke omogućavaju mu to upravo kroz projekat „Druga šansa“, koji finansira EU sa 4 miliona evra. Ove godine, Slavko je upisao treći, završni ciklus nastave u okviru kojeg će za godinu dana završiti 7. i 8. razred i stručnu obuku u trajanju od tri meseca. U junu mesecu, Slavko će dobiti dve diplome od kojih će obe biti upisane u njegovu radnu knjižicu; jednu za završeno osnovno obrazovanje, a druga je sertifikat o stručnoj obučenosti. Pored navedenih 8 zanata koje ima u rukama, Slavko je prihvatio da prođe besplatnu stručnu obuku za pomoćnog kuvara koja mu je ponuđena na „Drugoj šansi“.

Nastavu pohađa u osnovnoj školi „Dragiša Luković Španac“ u Kragujevcu. Časovi se održavaju četiri puta nedeljno u večernjim časovima, pa ga škola ne ometa da traži bolji posao ili da radi. Najkorisniji su mu časovi matematike jer se, kako kaže, podseća stvari koje nije razumeo u ranijem dobu, a časovi engleskog će mu pomoći da posao potraži i u stranim firmama.

-  U početku, prijatelji su me zadirkivali što se vraćam u osnovnu školu, ali kad su videli da sam uporan, počeli su da me podržavaju. Ništa mi nije teško, život mi se promenio, upoznao sam nove ljude, svaki dan saznajem nešto novo. Osećam se dobro, jer sam uradio nešto konkretno da poboljšam uslove za život. Imam nadu, a imam i volju da nastavim sa školavanjem i posle „Druge šanse“. Ni za fakultet nije kasno – kaže Slavko Petrović.

Program funkcionalnog osnovnog obrazovanja za odrasle „Druga šansa“ realizuje se u 80 osnovnih škola širom Srbije. U saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, uskoro se projektu priključuju i srednje stručne škole, u kojima će se od marta meseca realizovati programi stručnih obuka za polaznike završnog trećeg ciklusa. Očekuje se da će ove školske godine oko 650 odraslih završiti jednu od 50 ponuđenih stručnih obuka, a samim tim i osnovno obrazovanje.

Projekat „Druga šansa“ – razvoj sistema funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih u Srbiji realizuje GOPA Consultants u konzorcijumu sa dvv-international i EAEA (European Association for Adult Education). 

Ovo medijsko prisustvo samo je jedna komponenta projekta „Socijalna inkluzija dece sa smetnjama u razvoju – medijska i kampanja za podizanje svesti”, koji je podržan od strane Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, a realizuje ga Ministarstvo rada i socijalne politike. Glavni cilj projekta je da unapredi znanje i razumevanje šire javnosti o korisnosti promocije socijalne inkluzije, kao i prava dece sa smetnjama u Srbiji. Aktivnosti sprovodi Bernard Brunhes International (FR) u konzorcijumu sa partnerima: B&S Europe – Business and Strategies in Europe (BE), CARE Austria (AT) i Inicijativa za inkluziju VelikiMali (RS).

Za više informacija o drugim inicijativama (kao što su događaji ili publikacije) koje se sprovode u okviru kampanje, posetite našu internet prezentaciju na: www.svadeca.rs, ili http://www.facebook.com/bolji.smo.zajedno, ili http://www.youtube.com/boljismozajedno/.

Dobrodošle su ponude od strane svih medija koji žele da se uključe u kampanju tako što će besplatno emitovati TV i radio spotove, ili će objaviti naš internet baner.

Za više informacija:

Olga Belosavić Milanović, savetnica za komunikacije, Bernard Brunhes International:

Tel. 381 11 412 6837, 062 755 497, Fax 381 11 3249076, olga.belosavicmilanovic@bbi.rs

Prisutnima će se obratiti predstavnik Inicijativnog odbora Udruženja izvoznika Srbije, Dragijana Radonjić Petrović, državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, predstavnik Delegacije Evropske unije u Srbiji, Božidar Laganin, direktor SIEPA-e i vođa tima SECEP projekta Andrej Šafernaker.

Osnivanje Udruženja izvoznika Srbije realizuje se u okviru aktivnosti „Projekta za razvoj konkurentnosti i promociju izvoza (SECEP)“ koji finansira Evropska unija sa 3,5 miliona evra sa ciljem unapređenja poslovanja, konkurentnosti i izvoznih kapaciteta malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Na osnivačkoj skupštini očekuje se učešće više od 120 predstavnika izvozno orijentisanih firmi iz Srbije.

Projekat SECEP, pored Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i SIEPA-e podržali su i Kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije, Privredna komora Srbije i Nacionalna agencija za regionalni razvoj.

Više informacija – www.secep.rs

Nove zgrade ce biti podignute u Velikom Mokrom Lugu, na istoj lokaciji na kojoj je izgradjena prva ovakva zgrada od dvadeset stanova, sredstvima americke vlade, uz ucesce UNHCR i Grada Beograda i u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice Republike Srbije. 

Ukupna vrednost građevinskih radova i opreme iznosi oko 90 miliona dinara. Projekat ce biti sproveden u saradnji sa nevladinom organizacijom Vizija koji je dugogodišnji izvršni partner UNHCR.  

Koncept socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima u Srbiji realizovan je prvi put 2002. godine. Unet je u Strategiju razvoja socijalne zaštite Republike Srbije i ocenjen kao najbolje i najtraženije rešenje za stanovnike koji još uvek borave u kolektivnim centrima. 

U okviru ovog koncepta obezbeđuju se stambena rešenja za najugroženije kategorije kojima je potrebna dodatna pomoć lokalnih centara za socijalni rad.

Koncept je dobro prihvaćen u 28 opština širom Srbije u kojima je do sada izgrađeno više od 590 stambenih jedinica.  Korisnici stanova – porodice izbeglih i raseljenih lica koji trenutno borave u kolektivnim centrima u Beogradu imaće pravo korišćenja stanova dok god su u stanju socijalne potrebe. Porodica - domaćin zgrade živećesa korisnicima i njena uloga će biti da bude veza između stanara i Centra za socijalni rad u Beogradu, te da im pruža potrebnu dodatnu pomoć. 

Svaki stan ce biti opremljen osnovnim nameštajem i „smederevcem” na čvrsto gorivo. Uz izbegle i raseljene porodice, nove stanove dobiće i osam domicilnih, ugroženih porodica.  

Nagradu za najbolji prilog o projektu realizovanom u Srbiji, koji je finansirala EU, dobila je novinar novinske agencije Beta Gordana Lazarević za priču "Čistilište" koja je deo serijala "Evropa na delu".

Novinar TV Studio B Ines Meštrović, dobila je nagradu u kategoriji "najbolji prilog u lokalnom mediju", dok je u kategoriji najbolji prilog u oblasti malih i srednjih preduzeća nagrađena Aleksandra Krstić iz Produkcijske grupa "Mreža" za prilog u emisiji Evronet -"Organska proizvodnja uz pomoć EU".

Za najbolji radijski izveštaj nagrađen je novinar požarevačkog radija Radio Boom 93 Uroš Urošević, zanajbolji prilog objavljen na Internet mediju nagradu je dobila novinar portala Euractiv Smiljana Vukojičić Obradović, a nagradu za najbolji interaktivni medijski sadržaj dobio je Vladimir Novaković sa Internet portala B92 za akciju Narod se pita.

Nagradu za najbolji novinski izveštaj dobila je Mirjana Pantić iz Novog magazina, dok je nagrada za najbolji studentski novinarski rad pripala Danici Čigoji sa studentskog radija Fakulteta za medije i komunikacije.

Delević je ocenila da su se ove godine gotovo svi prilozi bavili pitanjem kako će se put i članstvo u EU odraziti na život običnih građana u Srbiji.

"Izveštavanje je važno za građane. Bilo je važno i onda kada je podrška integracijama bila izuzetno velika, a razumevanje toga šta proces podrazumeva malo", istakla je ona.

Prema njenim rečima, danas je podrška integracijama manja ali izveštavanje ostaje važno ne samo da bi se građanima objasnilo koliko će im biti bolje kada postanemo član Unije, već i da bolje razumemo koliko nam kretanje ka EU omogućava da više utičemo na ono što nas se tiče.

Dežer je istakao da je kvalitet pristiglih priloga bio izuzetno dobar zbog čega je bilo teško izabrati najbolje.
Prema njegovim rečima na kvalitet priloga je uticala ne samo veća zainteresovanost građana za proces integracija, već i veliki broj događaja u 2011. godini koji su imali "veze sa Evropom, u Srbiji, ali i u regionu".

"Najnoviji primer je Hrvatska koja je juče uspešno završila referendum. Velika većina građana je glasala za integraciju u EU i to pokazuje da je i u regionu interes za EU veoma živ", naglasio je Dežer.

On je istakao da je Hrvatska u nedelju poslala izuzetno jaku poruku koja zemljama ovog regiona poručuje da je evropska perspektiva i njihova realnost i da su vrata Unije i dalje otvorena, ali i da je EU prepoznata kao atraktivno mesto u kome ljudi žele da žive.

Govoreći o izveštavanju o EU integracijama Dežer je rekao da nedavno istraživanje javnog mnjenja pokazuje da 60 odsto građana Srbije smatra da nije dovoljno informisano o EU i procesu integracije, 20 odsto misli da je nivo informisanja zadovoljavajući, dok samo dva odsto smatra da su jako dobroinformisani.

Carić se zahvalio novinarima koji su građane upoznavali sa tim kako fondovi EU mogu da nam pomognu kada imamo dobru ideju.

Nagrada za dobitnike konkursa je studijsko putovanje u Brisel.

Sofija Arsić, stručni koordinator Etno mreže i idejni tvorac izložbe minijatura, zahvalila se svim partnerima na podršci i istakla značaj učešća žena iz cele Srbije na jednoj ovakvoj manifestaciji.

Ona je rekla da cilj projekta ne bi trebalo da budu nagrade, već omogućavanje ženama da od izrade rukotvorina zarađuju za sebe i svoje porodice, a pozvala je i još mladih autora da se uključe u projekat i pokažu svoje veštine. Endru Hedi (Andrew Headey), šef III sektora operacija Delegacije EU u Republici Srbiji, naglasio je da je Evropska unija kroz program RSEDP2 uložila 226.000 evra kako bi podržala projekat zapošljavanja žena u ruralnim područjima.

 - U naredne dve godine, koliko traje projekat, očekujemo otvaranje 300 novih radnih mesta za žene, bar tri nova proizvoda i novi centar za profesionalnu obuku koji će pomagati ženama da unaprede proizvodnju i plasiraju svoje proizvode – rekao je g. Hedi.

 Stručni žiri, koji su činili dizajneri Etno mreže i stručnjaci sa Fakulteta primenjenih umetnosti, odlučivao je o četiri najbolje minijature, dok je počasni žiri doneo odluku o najboljoj mladoj autorki. Njima su uručene novčane nagrade u iznosu od po 1.000 evra, koje predstavljaju podsticaj za dalji rad i usavršavanje.

Nagradu stručnog žirija za najbolju minijaturu urađenu u tehnici veza dobila je Zorica Jovanović iz Boljevca, za necanu čipku nagrađena je Gordana Vidanović iz Bele Palanke, dok je u kategoriji tkanja najbolja bila Evica Đurić iz Velikog Gradišta.

Priznanje u kategoriji pustovanja vune dobila je Ljiljana Mišetić iz Odžaka. Za najboljeg mladog autora počasni žiri proglasio je Danijelu Arađanski iz Kikinde. Priznanja nagrađenim autorkama uručila je Ana Žegarac, pomoćnik direktora Nacionalne agencije za regionalni razvoj, dok je nagradu najuspešnijoj mladoj autorki predao Slobodan Bata Spasojević, modni dizajner, član počasnog žirija.

Ideja Etno mreže je da izložba, koja se održava po drugi put, postane tradicionalna, a glavni cilj je osnaživanje udruženja proizvođača rukotvorina u partnerskim opštinama istočne Srbije, podsticanje njihove kreativnosti i podrška (samo)zapošljavanju žena iz ruralnih, manje razvijenih predela

Nacionalna procena rizika (NPR) podrazumeva proces identifikacije i procene rizika od pranja novca ifinansiranja terorizma i slabosti sistema u nekoj državi kako bi se razvila efikasna strategija i izvršila raspodelasvih raspoloživih resursa na najefikasniji, najefektivniji i ekonomičniji način.

Radionicu će otvoriti g. Miodrag ðidić, državni sekretar u Ministarstvu finansija Republike Srbije, g. AleksandarVujičić, direktor Uprave za sprečavanje pranja novca, g. Džon Ringut, šef Odeljenja za borbu protiv privrednog kriminala u Savetu Evrope, g. Klaudijo Stroligo, ekspert Svetske banke za finansijski sektor i gña Rut Van Rajn, šef Odeljenja za vladavinu prava u Misiji OEBS-a u Srbiji.

Pored predstavnika državnih institucija Srbije, radionici će u svojstvu posmatača prisustvovati predstavnicirelevantnih institucija iz Slovenije, Bosne i Hercegovine, BJR Makedonije, Crne Gore, Albanije i Hrvatske, ucilju donošenja odluke o pokretanju ovakvog procesa u svojim državama.Projekat MOLI Srbija, vredan 2,2 miliona evra, zajednički finansiraju Evropska unija (90%) iz Instrumenata za predpristupnu pomoć (IPA) i Savet Evrope (10%).

Projekat sprovodi Odeljenje za borbu protiv privrednog kriminala Saveta Evrope. Glavni partner u projektu je Uprava za sprečavanje pranja novca Srbije.

Cilj projekta jeda ojača kapacitete za borbu protiv pranja novca i sistema za finansiranje terorizma u smislu zakonodavnogokvira i operativnih aktivnosti.Konferencija će se održati 18. januara 2012. godine u Hotelu “Continental” u Beogradu, sa početkom u 09:00h.

Više informacija o projektu možete pronaći na sledećoj internet adresi: www.coe.int/moliserbia.

Kontakti:Teodora Lukovič (Projekat MOLI Srbija, Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu)Tel: +381 11 71 555 21, teodora.lukovic@coe.int

Ilknur Juksek (Jedinica za privredni kriminal, Savet Evrope, Strazbur)Tel: + 33 (0)3 90 21 55 16; ilknur.yuksek@coe.int

Dan igre, kao deo kampanje „Razne želje, iste potrebe“, pružio je priliku deci da se zajedno igraju i druže, kroz zabavu i igru uče da prihvataju jedni druge, menjaju i prilagođavaju svoju komunikaciju u odnosu na vršnjake i uče različite veštine jedni od drugih. Dan igre je, takođe, pružio mogućnost deci sa smetnjama da ih vršnjaci vide u pozitivnom svetlu i da dožive zanimljiva zajednička iskustva. Svoj deci je igra potrebna da bi se razvijali, a u njoj se puno toga može naučiti o nediskriminaciji.

U oživljavanju atmosfere na Danu igre pomogli su profesionalni žongleri i klovnovi kroz veliki broj dečijih igara čime su podstakli njihovu igru i druženje.

Glavni organizator ovog događaja bila je pančevačka NVO Inicijativa za inkluziju VelikiMali, u okviru Nacionalne kampanje za socijalnu inkluziju dece sa smetnjama u razvoju koju predvodi agencija Bernard Brunhes International. Projekat finansira i realizuje Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, u partnerstvu sa Ministarstvom rada i socijalne politike. Glavni cilj projekta je da podigne svest i razumevanje javnosti o socijalnoj inkluziji, kao i o pravima dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji. Pored ovakvih događaja, u okviru kampanje će se na nacionalnim TV stanicama, emitovati i serija dokumentarnih filmova koji će prikazati niz primera dobre prakse, koji su omogućili deci sa smetnjama u razvoju da postanu aktivni članovi u društvenom životu i obrazovanju zajednica u kojima žive.

Za više informacija:

Olga Belosavić Milanović, Savetnica za komunikacije, Bernard Brunhes International:

Tel. 381 11 412 6837,  062 755 497, Fax  381 11 324 9076,  olga.belosavicmilanovic@bbi.rs

Dežer je, na završnoj konferenciji projekta "Govorite evropski", podsetio da je Savet EU potvrdio pozitivnuprocenu Evropske komisije o uspešnosti reformi koje je Srbija izvela, ali je ocenjeno da joj je potrebno jošvremena za neke poslove.

Pristupanje EU je dugotrajan proces, ali kvalitativan, rekao je Dežer i poručio polaznicima projekta da se od njih očekuje da "govore evropski, ali i da budu ambasadori Unije" i prenose znanja koja su stekli.

On je izrazio nadu da će i proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i priodruživanju sa Srbiju u državamačlanicama biti završen u prvoj polovini 2012. godine, pošto je već 24 država EU to učinilo.

Dežer je rekao da na današnjem događaju nedostaje Božidar Đelić, bivši potpredsednik Vlade za evropske integracije koji je podneo ostavku jer Srbija nije 9. decembra dobila kandidaturu.

Đelić je čovek od reči i nedostajaće nam njegova energija i entuzijazam, rekao je Dežer i izrazio nadu da će se Đelić vratiti u politiku i pridružiti ovom dinamičnom procesu evropskih integracija.

Kroz seriju predavanja i interaktivnih radionica koje su vodili domaći i strani eksperti, učesnici su imali prilike da se upoznaju sa konceptom organizovanog, populacionog skrininga, principima skrining testiranja i protokolom za izvođenje skrininga od faze planiranja, testiranja, pilot izvođenja do prelaska na usluge skrininga i njihovo finansiranje.

Posebni moduli edukacije bili su posvećeni socijalnoj mobilizaciji, strategiji i oruđima uspešne komunikacije u skriningu. Kao primer dobre prakse u planiranju i implementaciji komunikacione strategije, prikazan je model skrining programa za rano otkrivanje kolorektalnog karcinoma SVIT iz Slovenije, koji je na evropskom nivou zabeležio rekordan odaziv građana od čak 66%! Istovremeno je ukazano i na glavne izazove i potencijalne teškoće koji se mogu prevazići pravilnim planiranjem i izborom pristupa ciljnim grupama.

Seminar je realizovan u bliskoj saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije, Republičkim Institutom za javno zdravlje „Dr. Milan Jovanović-Batut“ i Zdravstvenim savetom Srbije.

Istraživanja svrstavaju Srbiju među evropske zemlje sa visokom stopom smrtnosti od raka. Prema podacima iz Nacionalnog programa „Srbija protiv raka“, karcinom dojke čini 30% svih novootkrivenih malignih oboljenja i treći je uzročnik smrti kod žena starijih od 45 godina, dok je karcinom debelog creva drugi vodeći uzročnik smrti od raka kod oba pola. Smrtnost od raka grlića materice u Srbiji spada među najviše u Evropi, a većina novih slučajeva otkriva se posle rane invazivne faze kada je i prognoza lošija.

Svrha skrininga jeste smanjivanje smrtnosti, ali i poboljšanje kvaliteta života obolele osobe otkrivanjem promena u ranom stadijumu kada je lečenje efikasnije a troškovi lečenja znatno niži.

Projekat  „Podrška uvođenju Nacionalnog programa za skrining na rak dojke, grlića materice i debelog creva“  otpočeo je u februaru 2011. godine sa ciljem da pruži podršku Ministarstvu zdravlja i zdravstvenom sistemu Srbije za uspostavljanje sveobuhvatnih i dugoročnih skrining programa za rano otkrivanje raka dojke, grlića materice i debelog creva. Projektom je predviđeno unapređenje već postojećih kadrovskih i tehničkih kapaciteta i njihovo integrisanje u celovit, organizovan i održiv sistem za dalju obuku kadrova i praktično izvođenje skrining programa.

Samo ovakav integrisan pristup, uz stalnu kontrolu kvaliteta i praćenje može dati optimalne rezultate u širokom obuhvatu populacije i  na duži rok, pokazuju iskustva zemalja Evropske unije u sprovođenju skrining programa.

Projekat finansira Evropska unija iz predpristupnih fondova za Srbiju sa  1.8 miliona evra. Projekat  tehničke pomoći realizuje se paralelno sa isporukom mamografske, kolonoskopske i laboratorijske opreme iz donacije Evropske unije zdravstvenim ustanovama širom Srbije. Ukupna vrednost ovog paketa pomoći EU iznosi 6.6 miliona evra.

Nagrade će uručiti šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, ambasador Vensan Dežer.

Žiri u sastavu: prof. dr Mirjana Miočinović, tetrolog, prevodilac, dr Ratko Božović, profesor Univerziteta, dr Snježana Milivojević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Dejan Mijač, reditelj, dr Aleksandra Smiljanić, vanredni profesor Elektotehničkog fakulteta u Beogradu, Dragan S.V. Babić, dokumentarist i Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, odlučio je da se dodele dve nagrade.

Godišnja nagrada za lični doprinos borbi protiv korupcije, koja se dodeljuje za promociju moralnih i profesionalnih vrednosti pojedinca, dodeljena je Rodoljubu Šabiću, Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Žiri je odlučio da posthumno priznanje dodeli Nebojši Simeunoviću, tragično nastradalom istražnom sudiji Okružnog suda u Beogradu.