Evropski komesar Han objavio spisak koordinatora prioritetnih oblasti Strategije EU za Dunavski region
U cilju razvijanja velikog ekonomskog potencijala Dunava, Evropska komisija je krajem 2010. godine predložila okvirnu Strategiju za Dunavski region, koja obuhvata osam zemalja članica EU i još šest evropskih zemalja. Ova Strategija će se usredsrediti na konkretne oblasti prioritetnih aktivnosti, kao što su unapređenje plovnosti, kvalitet vode, saradnja na bezbednosnim pitanjima i mogućnosti za jačanje turizma. Kako bi se ova Strategija realizovala na terenu, komesar za regionalnu politiku Johanes Han (Johannes Hahn) je danas u Budimpešti, zajedno sa mađarskim ministrom inostranih poslova Janošem Martonjijem (Janos Martonyi), objavio koje zemlje i regioni će voditi prioritetne oblasti rada (vidi Aneks 1). Oni će usmeravati primenu Strategije tako što će dogovoriti program rada i utvrditi izvore finansiranja sa ostalim uključenim zemljama, kao i sa partnerima poput nevladinih organizacija. Utvrđeno je ukupno jedanaest prioritetnih oblasti. Cilj Strategije je snažnija saradnja između zemalja i optimalnije trošenje svih raspoloživih finansijskih sredstava EU, bez rezervisanja novih fondova, uvođenja novih pravila i stvaranja novih institucija.
Komesar Han je uoči objavljivanja liste koordinatora prioritetnih oblasti rekao: „Strategija daje novu i ambicioznu dimenziju saradnji u regionu. Vrlo sam zadovoljan što će svaka zemlja članica u regionu voditi barem jednu oblast i što će nekoliko zemalja koje nisu članice takođe imati aktivnu ulogu. Koordinatori će odmah početi pripreme za primenu Strategije, utvrđivanjem najhitnijih aktivnosti kako bi se pomoglo regionu da procveta i da u potpunosti iskoristi svoj ekonomski potencijal. Uveren sam da će usredsređivanjem na najvažnija pitanja, kao što su mobilnost, energija, zagađenje, inovacije, radna mesta i bezbednost, Strategija zaista doprineti izgradnji bolje budućnosti ovog dela Evrope.“
Dunavski region se prostire od Nemačke na zapadu do Ukrajine na istoku kontinenta. Region se suočava sa mnogim izazovima, uključujući neiskorišćen plovni potencijal, nedostatak putne i železničke saobraćajne infrastrukture i nedovoljno koordinisane napore u obrazovanju, istraživanju i inovacijama.
Saradnja u okviru „makroregiona” treba da omogući delotvorniju koordinaciju. Ovaj pristup, koji je uspešno oproban u baltičkom regionu, ne podrazumeva uvođenje novih zakona ili institucija već jačanje veza između postojećih politika i širokog spektra zainteresovanih strana.
Ovaj oblik saradnje može da se primeni na probleme kao što su iznenadne poplave, uništenje staništa bioloških vrsta ili šverc. On takođe može da otvori nove mogućnosti, kao što su unapređenje rečne plovidbe, ili međusobno povezivanje nacionalnih tržišta energije kako bi se predupredile nestašice struje i goriva.
Iako sama Strategija ne donosi dodatna finansijska sredstva EU, regionu su već na raspolaganju značajna sredstva u sklopu velikog broja EU programa. Cilj je da se ova dostupna sredstva – 100 milijardi € je dodeljeno samo iz oblasti kohezione politike (Evropski fond za regionalni razvoj, Kohezioni fond, Evropski socijalni fond) za period od 2007. do 2013. godine – iskoriste delotvornije i da se pokaže kako makro-regionalna saradnja može da pomogne u rešavanju lokalnih problema. Nakon imenovanja koordinatora prioritetnih oblasti, Evropski savet treba da usvoji Strategiju u junu 2011.
Strategija sadrži detaljan akcioni plan zasnovan na četiri stuba:
- Povezivanje Dunavskog regiona (npr. unapređenje mobilnosti, podsticanje održive energije i promovisanje kulture i turizma)
- Zaštita životne sredine Dunavskog regiona (npr. obnavljanje kvaliteta vode, upravljanje rizicima za životnu sredinu i zaštita bioloških vrsta)
- Izgradnja prosperiteta u Dunavskom regionu (npr. razvoj kapaciteta za istraživački rad, obrazovanja i informacionih tehnologija, podrška konkurentnosti preduzeća i ulaganje u stručno osposobljavanje ljudi)
- Jačanje Dunavskog regiona (npr. jačanje institucionalnog kapaciteta i unapređenje saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala)
Strategija sadrži i nekoliko ciljeva sa jasnim vremenskim okvirom, kako bi se koncentrisali napori za njihovo ostvarenje:
- razvoj efikasnih multimodalnih terminala na Dunavskim lukama za povezivanje unutrašnjih plovnih puteva sa železničkim i drumskim saobraćajem do 2020. godine;
- sprovesti planove upravljanja rizikom od poplava širom reke Dunav do 2015. godine, prema Direktivama o poplavama EU, da bi se značajno smanjio rizik od poplava do 2021. godine;
- smanjenje količine hranljivih supstanci za obnovu ekosistema Crnog mora na nivo 1960-tih do 2020. godine;
- obezbeđenje brzog širokopojasnog pristupa internetu za sve građane EU u regionu do 2013. godine;
- ulaganje 3% BDP u istraživanje i razvoj do 2020;
Jedan od prvih zadataka za koordinatore prioritetnih oblasti biće da ponovo usaglase i preciziraju ove ciljeve sa zemljama koje su najviše uključene u određenu oblast.
Kako bi se ostvarili ovi ciljevi, strategija navodi seriju aktivnosti koje će takođe umnogome doprineti ostvarenju širih ciljeva dokumenta „Evropa 2020“ u pogledu održivog i pametnog rasta.
Spisak zemalja koordinatora prioritetnih oblasti je priložen u Aneksu ovog saopštenja.
Prateće informacije:
Zemlje uključene u Strategiju EU za Dunavski region su: Nemačka (pokrajine Baden-Virtemberg i Bavarska), Austrija, Mađarska, Češka Republika, Slovačka, Slovenija, Bugarska, Rumunija, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Moldavija i Ukrajina.
Komisija je predložila Strategiju na zahtev Evropskog saveta. Očekuje se da će je zemlje članice usvojiti tokom mađarskog predsedništva EU u prvoj polovini 2011.
Više informacija možete naći na:
http://ec.europa.eu/regional_policy/cooperation/danube/index_en.htm
Ton Van Lierop +32 229 66565
Marie-Pierre Jouglain +32 229 84449