Delotvorne javne službe za zapošljavanje izuzetno su važne za praktično sprovođenje politike zapošljavanja država članica, kao što je „garancija za mlade“. Na primer, javne službe za zapošljavanje su dobro pozicionirane da daju savete pojedincima koji traže posao o mogućnostima za obuku, praksu, stažiranje i dalje obrazovanje koji su prilagođeni njihovoj situaciji i zahtevima poslodavaca.

Šta više, javne službe za zapošljavanje su od vitalnog značaja za obezbeđivanje bolje usklađenosti između onih koji traže posao sa određenim veštinama i poslodavcima koji traže te veštine. Najnovije izdanje Evropskog monitora za upražnjena radna mesta pokazuje da uprkos rekordnoj stopi zapošljavanja u Evropi, u EU još uvek ima 1,7 miliona nepopunjenih radnih mesta.   

„Poboljšavanjem efikasnosti i delotvornosti rada javnih službi za zapošljavanje, koje igraju ključnu ulogu u aktivnoj politici vezanoj za tržište rada, izuzetno je važno za rešavanje problema nezaposlenosti“, rekao je evropski komesar za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju Laslo Andor. „Ovaj predlog bi trebao da pomogne javnim službama za zapošljavanje da ispune tu ključnu ulogu i podrže veću evropsku koordinaciju u politici zapošljavanja.“    

Predloženom odlukom bi se uspostavila platforma za poređenje učinka javnih službi za zapošljavanje u odnosu na relevantne parametre, utvrdile najbolje prakse i podstaklo uzajamno učenje. Javne službe za zapošljavanje su i same ukazale na to da bi uspostavljanjem takvog sistema problemi na tržištu rada mogli da budu otkriveni znatno ranije. 

Ova mreža bi takođe obezbedila podršku za praktično sprovođenje politike o zapošljavanju država članica. Po tome je uočljiv primer sprovođenja „garancije za mlade“ oko koje je sklopljen dogovor u Savetu ministara EU koji poziva države članice da osiguraju da se mladim ljudima ponudi posao, dalje obrazovanje, praksa ili stažiranje u roku od četiri meseca od kada postanu nezaposleni ili napuste školu (videti IP/12/1311,MEMO/12/938, SPEECH/12/910, MEMO/13/152).

Mreža bi pomogla državama članicama da sprovedu specifične preporuke za datu zemlju o poboljšanju efikasnosti i delotvornosti javnih službi za zapošljavanje koje je dao Savet u okviru Evropskog semestra (videti IP/13/463).

Javne službe za zapošljavanje su dužne da razmotre uspostavljanje veće saradnje na samitu o mladim nezaposlenim ljudima koji će biti održan u Berlinu 3. jula.  Oni treba da predlože konkretne mere za sprovođenje „garancije za mlade“ i razgovaraju o tome kako da pomognu jedni drugima u ovoj oblasti.

Predlog odluke sada treba da bude prosleđen Savetu ministara EU i Evropskom parlamentu na usvajanje, a trebalo bi da se primenjuje od 2014. god.

Kada se usvoji predložena odluka, svaka država članica će imenovati jednog višeg člana iz uprave javne službe za zapošljavanje i jednog nestalnog člana da budu u odboru Mreže javnih službi za zapošljavanje. Komisija će takođe imenovati jednog stalnog i jednog nestalnog člana za taj odbor.

Javne službe za zapošljavanje će nastaviti da sarađuju jedne s drugim u okviru EURES-a, planirane mreže EU za traženje posla.  

Dodatne informacije

Vest na vebsajtu DG Zapošljavanje: 

http://ec.europa.eu/social/main.jsp?langId=en&catId=89&newsId=1918&furtherNews=yes

Danas su se otvorila virtuelna vrata novinarima širom EU koji žele da učestvuju u ovogodišnjem takmičenju za novinarsku nagradu EU u oblasti zdravstva. Pobednici mogu da dobiju priznanje širom EU i novčane nagrade za izuzetne rezultate ostvarene u novinarstvu u oblasti zdravstva slanjem svojih članaka preko interneta do 30. septembra 2013. god.  Ova novinarska nagrada, koja se dodeljuje sada peti put, ima za cilj da stimuliše novinarstvo visokog kvaliteta koje podiže nivo svesti o dobrom zdravlju, zdravstvenoj nezi i pravima pacijenata. Takmičenje za ovu nagradu otvoreno je u 28 evropskih zemalja, uključujući i Hrvatsku koja se pridružuje EU 1. jula. 

Komesar za zdravstvo Tonio Borg je rekao:“Novinari imaju ključnu ulogu u prenošenju informacija o zdravlju Evropljanima. Bilo da je reč o tome kako ostati zdrav, o pravima pacijenata ili kako upravljati zdravstvenim sistemom novinari su u dobroj poziciji da informišu građane. Upravo zbog toga su novinari pozvani, već petu godinu za redom, da ,budu dobitnici nagrada EU za novinarstvo u oblasti zdravstva’.“

Teme

Teme ovogodišnje nagrade su sprečavanje bolesti, zdravstvena nega, zdravstveni sistemi i prava pacijenata. Specifične teme su:

• prekogranična zdravstvena nega
• retke bolesti
• doniranje organa i transplantacija
• kadrovi u zdravstvu
• bezbednost pacijenta i bolničke infekcije
• hronične bolesti: rak, kardiovaskularne bolesti i dijabetes
• vakcinacija protiv gripa i vakcinacija dece
• oprezno korišćenje antibijotika
• starenje i demencija
• aktivno i zdravo starenje
• farmaceutski proizvodi
• odlučujući faktori zdravlja: duvan, alkohol, ishrana i fizička aktivnost

Nagrade

Biće dodeljene nagrade za prvo, drugo i treće mesto u novčanim iznosima od 6.500, 4.000 i 2.500 evra.

Selekcija i nagrađivanje pobednika

U svakoj državi članici EU, nacionalni žiri sastavljen od novinara i stručnjaka za javno zdravlje, uz predsedavanje Evropske komisije, odabraće nacionalnog finalistu. Žiri EU će onda između 28 finalista izabrati tri pobednika na nivou EU. Svih 28 finalista će biti pozvano u Brisel početkom 2014. god. na dodelu nagrada.  

Pravila

• Učesnici u takmičenju moraju biti državljani ili imati pravo boravka u jednoj od 28 država članica EU i stari preko 18 godina.
• Svaki učesnik može da prijavi najviše dva članka, a prihvataće se i timske verzije tekstova ali sa ne više od pet ljudi. 
• Svi tekstovi moraju biti napisani na jednom od zvaničnih jezika EU i moraju biti objavljeni bilo u štampanim medijima ili preko interneta između 1. avgusta 2012. god. i 30. septembra 2013. god. 
• Maksimalna dužina članka ne bi trebalo da bude duža od 20.000 karaktera (uključujući i razmake). 
• Dodatna pravila i uslovi mogu se naći na internet sajtu koji tome namenjen.

Radi podnošenja novinarskog članka i dodatnih informacija, molimo vas da posetite tome posvećen internet sajt: 
http://ec.europa.eu/health-eu/journalist_prize

Bristol, grad u Velikoj Britaniji, dobitnik je nagrade Zelena prestonica Evrope za 2015. god. Ovu nagradu je u petak uveče uručio evropski komesar za zaštitu životne sredine Janez Potočnik na ceremoniji održanoj u francuskom gradu Nantu koji je trenutno nosilac ove titule. Bristol je dobio priznanje za investicione planove u oblasti saobraćaja i energije, a posebno za predanost da bude istinski uzor zelene ekonomije u Evropi i šire. Takođe je istaknuta njegova strategija vezana za komunikacije i društvene medije kao realan poziv građana na preduzimanje akcije.

Komesar Potočnik je rekao: „Čestitam Bristolu za primer koji daju. Ima mnogo toga što možemo da naučimo iz ovih nastojanja da se poboljša životna sredina i kvalitet života za naše građane, uz istovremeno stvaranje poslovnih prilika i ja se radujem što je on dobitnik godišnje nagrade Zelena prestonica Evrope. Imaće brojne prilike da pokaže stručnost i kreativan pristup angažovanju građana i razvoju zelene ekonomije“.

Prva potpredsednica Komiteta regiona Mercedes Breso je rekla: „Zaista verujem u moć koju inovativni zeleni gradovi mogu imati u vođenju planova država članica i Evropskoj uniji. Nagrada Zelena prestonica Evrope je stimulativna i podgreva veru na svim nivoima državne uprave, nudeći našim građanima priliku da zamisle, sanjaju i očekuju svet u kom bi želeli da žive.“

Nagrada Zelena prestonica Evrope je godišnji događaj čija je namera da ohrabri gradove da poboljšaju kvalitet života sistematskim uzimanjem u obzir životne sredine u urbanom planiranju i upravi. Sedmi Akcioni program o zaštiti životne sredine (EAP) koji je predložila Komisija podupire ovu inicijativu kao način da se lokalne vlasti i građani podstaknu i ohrabre da svoje gradove učine boljim mestom za život.

Žiri je smatrao da su projekti održive zajednice Bristola dobar primer angažovanja građana u rešavanju ekoloških, ekonomskih i socijalnih pitanja. Grad je iz budžeta namenio 300 miliona evra za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije do 2020. god. Politika saobraćaja i urbana politika Bristola doprinele su dostizanju boljeg kvaliteta vazduha. Zahvaljujući ovom nastojanju broj biciklista se udvostručio proteklih godina, a grad je posvećen tome da ponovo udvostruči ovaj broj do 2020. god. (na osnovu polaznih brojki iz 2010. god.).

Bristol je pokrenuo pionirske komunikacione akcije, naročito preko društvenih medija radi uključivanja građana u poboljšanje kvaliteta života u gradu. Krilatica Bristola „Laboratorija za promenu“ budi inovacije, učenje i liderstvo, a direktan prenos laboratorijskih konferencija biće dostupan preko društvenih medija radi uspostavljanja mostova između Bristola i drugih evropskih gradova.

Osam gradova je konkurisalo da postanu Zelena prestonica Evrope 2015. god. Sve prijave je razmotrio međunarodni panel koji je činilo 12 stručnjaka i u uži izbor je ušlo četiri grada – Bristol, Brisel, Glazgov i Ljubljana. Predstavnici gradova koji su ušli u uži izbor su intervjuisani od strane žirija koji su činili članovi Evropske komisije, Evropskog parlamenta, Komiteta regiona, Evropske agencije za zaštitu životne sredine, ICLEI – Lokalne vlasti za održivost, kancelarije Pakta gradonačelnika i Evropskog biroa za životnu sredinu.

Suština nagrade Zelena prestonica Evrope je u tome da se gradovi učine mnogo prijatnijim mestom za rad i život. Nagrada se dodeljuje evropskom gradu koji drži rekord po dostizanju visokih ekoloških standarda, koji je posvećen ostvarenju ambicioznih ciljeva za buduće poboljšanje životne sredine i održiv razvoj, a koji može da posluži kao uzor i inspiriše druge gradove.

Gradovi koji su učestvovali u takmičenju za dodelu nagrade Zelena prestonica Evrope procenjivani su u 12 oblasti – klimatske promene, saobraćaj, zelene urbane oblasti kroz uključivanje održivog korišćenja zemljišta, priroda i raznolikost biljnog i životinjskog sveta, kvalitet vazduha u ambijentu, kvalitet akustičnog okruženja, otpad, potrošnja vode, prerada otpadnih voda, eko-inovacije i održivo zapošljavanje, upravljanje životnom sredinom i energijom.

Nagradu Zelena prestonica Evrope je osmislio Jurij Ratas (Mr Jüri Ratas), bivši gradonačelnik Talina u Estoniji 2006. god. kao inicijativu za promovisanje i nagrađivanje nastojanja, podstrek gradovima da preduzimaju dodatne akcije, a i da se promoviše i ohrabri razmena najbolje prakse među evropskim gradovima. Do sada je šest gradova – Stokholm, Hamburg, Vitorija-Gasteiz, Nant, Kopenhagen i sada Bristol – osvojilo ovu nagradu od 2010. do 2015. god. redom.

Dodatne informacije

www.europeangreencapital.eu

Evropska komisija pozdravlja napredak postignut na sednici Saveta za saobraćaj na podizanju nivoa kvaliteta i efikasnosti železničkih usluga svuda u Evropi uklanjanjem preostalih tehničkih barijera. Nakon predloga Komisije da se preradi direktiva o interoperabilnosti, Savet za saobraćaj je usvojio „opšti pristup“ novim pravilima kojim će se uspostaviti jedinstvena evropska dozvola za uvođenje železničkih vozila u tržište EU i ojačati centralna uloga Evropske agencije za železnicu.

Potpredsednik Komisije odgovoran za saobraćaj Sim Kalas je rekao: „Drago mi je što države članice podržavaju ovaj suštinski tehnički deo četvrtog paketa o železnici. Ovim se daje zamah završetku projekta Jedinstvenog evropskog železničkog prostora koji će doprineti razvoju i konkurentosti evropskog železničkog tržišta. Ovo je suštinsko dostignuće irskog predsedavanja ali još mnogo posla tek treba da se uradi da bi železnički saobraćaj bio konkurentan u poređenju sa druigm vidovima transporta.“   

Predlog Komisije da se preradi direktiva o interoperabilnosti deo je četvrtog paketa o železnici koji je Komisija usvojila 30. januara 2013. god. Direktiva o interoperabilnosti železnice usmerena je na uklanjanje preostalih administrativnih i tehničkih barijera, naročito kroz uspostavljanje zajedničkog pristupa bezbednosti i pravilima interoperabilnosti. Ovo će doprineti većim prednostima od  ekonomije obima za železničke poduhvate aktivne širom EU, smanjiti administrativne troškove, ubrzati administrativne procedure i izbeći diskriminaciju. Predlog Komisije o preradi direktive naišao je na veliku podršku u industriji i među organizacijma interesnih grupa.     

Savet je uneo određene promene u predlog, kao što je koncept „oblasti korišćenja“ vozila, duži prelazni period i mogućnost da nacionalni organi bezbednosti izdaju dozvolu za vozila koja saobraćaju samo u državama članicama. Potpredsednik Kalas je naglasio značaj skraćenja prelaznog perioda jer su ove odredbe hitno potrebne za podsticaj konkurentnosti i promovisanje promene modusa na železnički saobraćaj. On je takođe podvukao da odstupanja od koncepta izdavanja jednistvenih dozvola na nivou čitave EU mora biti vremenski ograničeno. 

Dodatne informacije

Saopštenje za javnost od 30. januara 2013. god. – Evropske železnice na raskrsnici: Komisija usvaja predloge četvrtog paketa o železnici

Memorandum za javnost – Evropska železnica: Predstojeći izazovi

Video – Budućnost železnice u Evropi

Komisija je predložila širenje automatske razmene informacija između poreskih službi unutar EU kao deo intenzivnije borbe protiv utaje poreza. Po novom predlogu, dividende, kapitalna dobit i svi drugi oblici finansijskih prihoda i računa bili bi dodati spisku kategorija koje su predmet automatske razmene informacija unutar EU (videti MEMO/13/533). Na ovaj način se utire put EU za uspostavljanje daleko obuhvatnijeg sistema automatske razmene podataka u svetu

Evropski komesar za oporezivanje, carinsku uniju, statistiku i borbu protiv prevara Algirdas Šemeta je rekao: „Današnjim predlogom države članice će biti bolje opremljene za procenu i ubiranje prispelih poreza, dok će EU biti dobro pozicionirana za uspostavljanje viših globalnih standarda za dobru poresku upravu. To će biti još jedno moćno oružje u našem arsenalu koje će nam omogućiti još jači napad na utaju preza.“

Dve ključne stavke ovog zakonskog propisa obezbeđuju automatsku razmenu informacija unutar EU.

Poreska direktiva EU o štednji osigurava da države članice prikupljaju podatke o štednji pojedinaca koji nemaju boravište u datoj zemlji i automatski prosleđuju takve podatke poreskim vlastima u zemlji gde oni imaju prijavljen boravak. Ovaj sistem je uveden od 2005. god. Pomenuti predlog je podnet Savetu radi osnaživanja pomenute direktive i širenja njenog domena. Na sednici Saveta Evrope od 13. maja 2013. god. države članice su obećale da će usvojiti revidiranu direktivu o štednji pre kraja ove godine.

Direktiva o administrativnoj saradnji predviđa započinjanje automatske razmene informacija o drugim oblicima prihoda od 1. januara 2015. god. Ti podaci se odnose na: zapošljavanje, direktorske nadoknade, životno osiguranje, penzije i imovinu. Današnjim predlogom se traži revidiranje direktive o administrativnoj saradnji tako da će se automatska razmena podataka primenjivati i na dividende, kapitalnu dobit, druge finansijske prihode i račune od tog datuma. 

Današnji predlog, zajedno sa gore pomenutim odredbama o automatskoj razmeni, značiće da države članice razmenjuju što je moguće više informacija među sobom jer su se obavezale da to rade i sa SAD u okviru Zakona o poreskoj usklađenosti oko deviznih računa (engl. Foreign Account Tax Compliance Act - FATCA).

Korisni linkovi

Predlog je dostupan ovde: 

http://ec.europa.eu/taxation_customs/taxation/tax_cooperation/mutual_assistance/direct_tax_directive/index_en.htm

Akcioni plan i preporuke Komisije mogu se naći na:

http://ec.europa.eu/taxation_customs/common/publications/com_reports/taxation/index_en.htm

Vebsajt o utaji i izbegavnju plaćanja poreza:

http://ec.europa.eu/taxation_customs/taxation/tax_fraud_evasion/index_en.htm

Evropski parlament je dao zeleno svetlo za donošenje jasnijih pravila o zaštiti specifičnih grupa potrošača kao što su bebe i mala deca. Cilj je bolja zaštita potrošača od sadržaja i reklamiranja ovih „specijlanih“ prehrambenih proizvoda i obezbeđivanje boljeg okruženja za poslovanje kao i bolju primenu pravila.

Komesar EU za zdravlje i zaštitu potrošača Tonio Borg je rekao: Pozdravljam današnju odluku Evropskog parlamenta jer je potrebno da osiguramo da propisi EU o hrani za specifične grupe budu u skladu sa svojom svrhom i da se razvijaju istom brzinom kao što to čini tržište. Današnji sporazum ide upravo u tom pravcu kroz davanje podrške propisu o zaštiti nezaštićenih grupa potrošača i uklanjanjem zastarelih propisa koji više nemaju nikakvu svrhu“.    

Nov režim

Sve je veći broj prehrambenih proizvoda na tržištu koji su namenjeni specifičnim grupama stanovništva. Važeći propisi EU o ovim proizvodima su složeni i fragmentirani jer se različite grupe propisa i koncepata mogu preklapati i stvoriti konfurziju za poslovne organizacije i nacionalne vlasti koje sprovode propise.

Ovaj nov propis o hrani za specifične grupe objediniće propise koji se primenjuju širom EU kroz eliminisanje onih nepotrebnih, kontradiktornih i zamenjujući ih novim, pojednostavljenim okvirom. Nov okvir će obuhvatiti:

• hranu za bebe i malu decu;
• harnu za osobe u specifičnim medicinskim uslovima i
• hranu za kontrolu težine koja zamenjuje ukupnu dnevnu ishranu.

Nov propis će takođe eliminisati zastareli širok koncept „prehrambenih proizvoda za posebnu nutricionističku upotrebu“ koji se pokazao kao neadekvatan za današnje tržište i pravni kontekst.

Po ovom novom pristupu, hrana za druge grupe stanovnika biće pokrivena različitim zakonskim propisima. Na primer, propisi vezani za bezglutensku hranu biće prebačeni u propis o informacijama o hrani za potrošače.    

Ovaj propis će narednih nedelja biti objavljen u Službenom glasniku EU i primenjivaće se tek od 2016. god. da bi se poslovnim organizacijama omogućilo da usklade svoju trgovinsku praksu. Međutim, sa tržišta neće morati da se povuče ni jedan proizvod. 

U naredne dve godine Komisija će:

• usvojiti detaljne propise (izglasane zakone) o hrani pokrivenoj propisima i 
• podneti dva izveštaja o neophodnosti za donošenjem, u budućnosti, specifičnih propisa o takozvanim „mlečnim proizvodima za odrastanje“ za malu decu i hrani nemenjenoj sportistima.

Komisija će takođe usvojiti specifična pravila o korišćenju iskaza o odsustvu ili smanjenom prisustvu laktoze u prehrambenim proizvodima.

Dodatne informacije:

http://ec.europa.eu/food/food/labellingnutrition/nutritional/index_en.htm 

MEMO/13/528

Bezbednost zaštite od proizvodnje nuklearne energije od vitalnog je značaja za sve Evropljane. Rigorozna pravila pomažu da se osigura da se nesreće poput one u Fukošimi neće dogoditi u Evropi. One takođe garantuju da će biti obezbeđena najefikasnija reakcija u slučaju da dođe do nuklearne opasnosti. Današnjim predlogom, kojim se unose izmene u direktivu o nuklearnoj bezbednosti iz 2009. god., Evropska komisija utvrđuje ciljeve širom EU za značajno smanjenje rizika i zaštitu ljudi i životne sredine. Uvođenjem sistema redovnih pregleda od strane evropskih kolega, veća transparentnost pitanja vezanih za nuklearnu bezbednost i ojačavanje moći nacionalnih regulatora, ova direktiva usmerena je na kontinuirano poboljšanje nuklearne bezbednosti širom EU.

Komesar za energiju Ginter Otinger (Günther Oettinger) je rekao: „Na državama članicama je da odluče da li žele da proizvode nuklearnu energiju ili ne. Činjenica je da danas u Evropi postoji 132 nuklearna reaktora koji su u funkciji. Naš zadatak u Komisiji je da se postaramo da bezbednost u svakom od njih ima najveći prioritet.“

Novm direktivom se utvrđuje:

• Bezbednosni cilj: Država članica će osigurati da – ispuštanje radioaktivnosti u životnu sredinu bude praktično eliminisano.
• Širom EU, zakonska obaveza kontrole svakih šest godina: Države članice će se zajedno dogovoriti oko specifičnih tema i opšte metodologije kontrole koju će sprovoditi multinacionalni timovi. Države članice će takođe biti odgovorne za sprovođenje preporuka. U slučaju da dođe do odlaganja ili se preporuke ne sprovode, Evropska komisija može da organizuje misiju za verifikaciju date države članice.
• Nacionalne kontrole: Svaka nuklearna elektrana podleže periodičnim pregledima barem jednom svakih deset godina i posebnoj kontroli u slučaju mogućeg produžetka roka trajanja;
• Nove nuklearne elektrane: Sve nove nuklearne elektrane projektuju se na način koji obezbeđuje da u slučaju da jezgro reaktora bude oštećeno to nema posledice izvan elektrane;
• Spremnost i reagovanje na hitne slučajeve na licu mesta: Svaka nuklearna elektrana treba da ima centar za reagovanje u hitnim slučajevima koji je zaštićen od radioaktivnosti i zemljotresa ili poplava i koji sprovodi stroge smernice upravljanja u slučaju nesreće;

Što se tiče transparentnosti, nacionalna regulatorna tela i oni koji rukovode elektranom moraće da donesu strategiju kojom se definiše kako se javnost obaveštava u slučaju nesreće, ali i u vreme normalnog funkcionisanja elektrane. Ova strategija će morati da bude javno saopštena. Pored toga, građani će imati mogućnost da učestvuju u procesu odlučivanja kada bude donošena odluka o davanju dozvole za rad novih nuklearki.

Konačno, ovom direktivom se osigurava da nacionalna regulatorna tela budu nezavisna u svom procesu odlučivanja i da politički, ekonomski ili društveni interesi ne mogu da nadjačaju ciljeve vezane za bezbednost. Nacionalnim regulatornim telima moraju da budu dodeljena dovoljna finansijska sredstva i stručno osoblje koje će im omogućiti da delotvorno funkcionišu.

Dodatne informacije

Nacrt predloga Direktive o izmeni Direktive o nuklearnoj bezbednosti

Veb stranica Grupe regulatora za evropsku nuklearnu bezbednost

Veb stranica Komisije o nuklearnoj energiji

Video prezentacija o nuklearnoj bezbednosti

Da bi pomogla da se ublaže posledice ozbiljnih saobraćajnih nesreća širom EU, Evropska komisija je danas usvojila dva predloga kako da se to učini do oktobra 2015. god., do kada će automobili automatski pozivati službe za hitne slučajeve ako dođe do ozbiljnog sudara. Ovaj sistem „e-poziva“ automatski bira broj 112 – jedinstveni broj za hitne slučajeve u Evropi – kada dođe do ozbiljne nesreće. On prenosi podatke o lokaciji vozila hitnoj službi, čak iako je vozač bez svesti ili nije u stanju da obavi telefonski poziv. Procenjuje se da bi se na ovaj način moglo spasiti do 2.500 života godišnje (MEMO/13/547).

Ovaj zakonski predlog osiguraće da od oktobra 2015. god., svi novi modeli putničkih automobila i lakih teretnih vozila budu opremljeni sistemom e-poziva na broj 112 i da će neophodna infrastruktura biti napravljena za pravilan prijem i obradu e-poziva u pozivnim centrima za hitne slučajeve – obezbeđujući uskladivost, interoperabilnost i kontinuitet službi za hitne e-pozive širom EU.

Potpredsednik Evropske komisije zadužen za saobraćaj Sim Kalas je tim povodom rekao: „Današnji predlozi su temelj bezbednosti na putevima u EU. Prošle godine je 28.000 ljudi poginulo, a 1,5 milion povređeno na putevima u EU. Kada dođe do nesreće, svaki minut je dragocen za povređene žrtve. Tehnologija e-poziva ima veliki potencijal za spašavanje života kroz dramatično smanjenje vremena za intervenciju hitnih službi i to širom EU.“

Potpredsednik Evropske komisije i komesar za industriju i preduzetništvo Antonijo Tajani je rekao: „Primena sistema e-poziva koji funkcioniše u čitavoj EU predstavlja važan napredak za bezbednost na putevima. Građani EU mogu biti sigurni da će ovaj sistem blagovremenog spašavanja života pomoći da se spreči gubitak života i povrede na našim putevima. Ovo je takođe važan korak ka tome da vozila učinimo inteligentnijim i podignemo našu konkurentnost.“

Potpredsednica Evropske komisije odgovorna za Plan digitalizacije Neli Kroes je rekla: „E-poziv širom EU predstavlja veliki korak napred za bezbednost na putevima. Kada vam je potrebna pomoć u hitnim slučajevima, mnogo je bolje biti povezan nego biti prepušten sam sebi, a to je vrednost ICT.“

Koristi od e-poziva

Podaci preuzeti kroz sistem e-poziva omogućiće službama za hitne intervencije da mnogo brže pruže pomoć vozačima vozila i putnicima, i tako spasu živote i omoguće brzu obradu povreda. Procene pokazuju da bi e-poziv mogao da ubrza reagovanje na hitne slučajeve za 40% u gradskim sredinama i 50% van gradova i spašavanje do 2.500 života godišnje.

Pored koristi po bezbednost na putevima, e-poziv takođe može da ima značajan uticaj na smanjenje zagušenja saobraćaja uzrokovanog saobraćajnim nesrećama kroz smanjenje broja sekundarnih nesreća kao posledice neobezbeđenih mesta primarnih nesreća. Industrija će takođe imati koristi preko brojnih kompanija uključenih u isporuku tehnologije, komponenti i usluga koje se koriste u različitim aspektima e-poziva uključujući ugradnju sistema u vozila, bežično prenošenje podataka i lociranje sistema za reagovanje na javnu bezbednost. Šta više, očekuje se da bi ugradnja opreme za e-poziv u vozila mogla da bude korišćena za obezbeđivanje usluga dodatne vrednosti (kao što je praćenje ukradenih automobila).

Kako e-poziv funkcioniše

E-poziv se automatski aktivira čim vozilo doživi ozbiljan sudar. Kada se jednom uključi, ovaj sistem poziva evropski broj za hitne slučajeve 112, uspostavlja telefonsku vezu sa odgovarajućim centrom za hitne pozive i šalje detalje o nesreći službi za spašavanje, uključujući i vreme kada se nesreća dogodila, precizno mesto slupanog vozila i pravac kretanja (što je najvažnije na autoputevima i u tunelima). E-poziv može isto tako biti aktiviran ručno pritiskom na dugme u kolima, na primer od strane svedoka ozbiljne nesreće.

Kada današnji predlozi budu usvojeni od strane Saveta i Parlamenta, Komisija ima za cilj da u potpunosti sprovede uslugu e-poziva u čitavoj EU (kao i na Islandu, u Norveškoj i Švajcarskoj) do 2015. god.

Predlog za donošenje propisa koji se odnose na tipsko odobravanje zahteva za uspostavljanje sistema e-poziva

Predlog odluke o uspostavljanju interoperabilnog e-poziva na nivou čitave EU

Dodatne informacije o e-pozivu

Važećim zakonom EU nisu utvrđeni specifični rokovi do kada države članice moraju da se izjasne o molbama za odobravanje azila. U cilju eliminisanja razlika među procedurama u nacionalnim sistemima, nova pravila će uvesti zajedničke rokove za rešavanje molbi za odobravanje azila (standardni rok od šest meseci sa ograničenim brojem izuzetaka), stroža pravila o obuci osoblja koje radi sa azilantima i nove odredbe za posebne potrebe maloletnika bez pratnje i drugih ugroženih osoba.

Minimum uslova za prijem

Spisak osnovnih uslova za pritvor azilanata, kao što su pristojan pritvorski smeštaj i uslovi života, rana procena zdravstvenih i psiholoških potreba azilanata i brzo uključivanje u tržište rada (devet meseci nakon podnošenja prijave za odobravanje azila) samo su neka od ključnih poboljšanja direktive o uslovima prijema iz 2003. god. Po opštem pravilu, ako su azilanti u pritvoru, oni moraju da se nalaze u specijalizovanim pritvorskim objektima.

Bez prebacivanja u zemlje koje nisu u stanju da obezbede odgovarajuće uslove

Propisom iz Dablina utvrđuje se koja država je odgovorna za rešavanje zahteva za odobravanje azila (obično ona kroz koju je azilant prvi put ušao u EU). Po novim pravilima, azilanti neće biti prebacivani u države članice EU gde postoji rizik od neljudskog ili degradirajućeg tretmana. Ovim pravilima će se takođe uspostaviti i mehanizmi ranog upozoravanja kao pomoć u rešavanju problema u nacionalnim sistemima za azil pre nego što prerastu u krizu.

Pristup policije bazi podataka o azilantima

Konačno, organi policije država članica i Evropol imaće pristup Evrodak bazi podataka sa otiscima prstiju azilanata, kao pomoć u borbi protiv terorizma i ozbiljnih krivičnih dela. Na zahtev države članice, primenjivaće se strože odredbe zaštite podataka i nove mere zaštite da bi se osiguralo da podaci ne budu korišćeni u druge svrhe.

Naredni koraci

Novim sistemom o azilu ažuriraju se zakoni koji su doneti pre jedne decenije. Tokom 2012. god. u EU registrovano je 330.000 zahteva za odobravanje azila.

Nova pravila o azilu, oko kojih su se već dogovorili predstavnici Parlamenta i Saveta, a koje su podržale nacionalne vlade, treba da stupe na snagu tokom druge polovine 2015. god.

Pravila o azilantima iz Dablina biće primenjivana šest meseci nakon što zakonski stupe na snagu (odnosno, početkom 2014. god.).

Evropska komisija je danas pokrenula niz zajedničkih, neobavezujućih principa za uspostavljanje mehanizama kolektivnog obeštećenja u državama članicama tako da građani i kompanije mogu da primene svoja prava koja im garantuje zakon EU tamo gde su ona prekršena. Cilj preporuke je da se osigura koherentan horizontalan pristup kolektivnom obeštećenju u Evropskoj uniji bez potrebe za usklađivanjem sistema država članica. Nacionalni mehanizmi obeštećenja treba da budu dostupni u različitim oblastima u kojima zakon EU garantuje prava građanima i kompanijama, naročito u zaštiti potrošača, konkurencije, zaštiti životne sredine i finansijskih usluga. Davanjem preporuke državama članicama da uspostave svoje nacionalne mehanizme kolektivnog obeštećenja Komisija želi da unapredi dostupnost pravde uz obezbeđivanje odgovarajućih proceduralnih garancija radi izbegavanja zloupotrebe parničenja. Ova preporuka predstavlja dopunu predloga za donošenje direktive o antimonopolskim štetama koja će pomoći žrtvama kršenja antimonopolskih pravila da dobiju kompenzaciju legalnim sredstvima koja im stoje na raspolaganju u državama članicama (videti IP/13/525, MEMO/13/531). Mada se ovom preporukom od država članica zahteva da uspostave mehanizme kolektivnog obeštećenja, direktiva prepušta državama članicama da izaberu da li će preduzeti akcije kolektivnog obeštećenja ili ne u kontekstu lične primene zakona o konkurenciji.     

„Države članice imaju veoma različite zakonske običaje u kolektivnom obeštećenju i Komisija želi da ih poštuje. Naša inicijativa usmerena je na uspostavljanje veće koherencije kada je zakon EU u pitanju,“ rekla je Vivijen Reding, komesarka za pravdu EU. „Ova preporuka predstavlja izbalansiran pristup poboljšanju dostupnosti pravde građanima da bi se izbegao američki stil sistema kolektivnih zahteva i rizik od neopravdanih zahteva i zloupotrebe parničenja“.   

Glavni principi preporuke Komisije

Preporuka Komisije poziva sve države članice da uspostave nacionalne sisteme kolektivnog obeštećenja i uvedu veliki broj zajedničkih evropskih principa koje bi takav sistem trebao da poštuje:

• Države članice treba da imaju takav sistem kolektivnog obeštećenja kojim se privatnim licima i entitetima dopušta da traže od sudova da narede prestanak kršenja njihovih prava koja su im zagarantovana zakonom EU (takozvani „sudski nalog“) i zatraže obeštećenje za štetu nanetu takvim kršenjem (takozvan „nalog za obeštećenje“) u situaciji gde je veliki broj ljudi oštećen istom nelegalnom praksom.  
• Države članice treba da obezbede da procedure kolektivnog obeštećenja budu pravične, pravedne, blagovremene i ne preterano skupe.
• Sistemi kolektivne odštete treba, po opštem pravilu, da se zasnivaju na principu „izbora“, po kom se strane podnosioca zahteva formiraju kroz direktnu saglasnost njihovih članova. Svako odstupanje od ovog principa, po zakonu ili sudskim nalogom, treba da bude opravdano razlozima pravilnosti zakonskog postupka.
• Komisija preporučuje važne proceduralne mere zaštite da bi se osiguralo da nema podsticaja na zloupotrebu sistema kolektivnog obeštećenja. Države članice treba, na primer, da ne dozvole nepredviđene troškove čime se rizikuje stvaranje podsticaja za zloupotrebu. Pored toga, lica koja zastupaju podnosioce zahteva treba da budu po karakteru neprofitna, da bi se osiguralo da su vođeni interesima onih koji su oštećeni u situacijama masovne štete. Još jedan način da se spreči zloupotreba sudskog postupka jeste zabrana šteta koje podležu kazni čime se obično povećavaju ekonomski interesi u takvim postupcima. Umesto toga, potpuna nadoknada treba da dođe do onih pojedinaca za koje sud potvrdi da imaju pravo potraživanja.       
• Glavna uloga kolektivnog obeštećenja treba da bude prepuštena sudiji, koji treba delotvorno da vodi slučaj i da ima u vidu sve moguće zloupotrebe. Komisija nije isključila finansiranje evropskih kolektivnih odšteta od treće strane, ali predlaže uslove, naročito one vezane za transparentnost, da bi obezbedila odsustvo sukoba interesa.    
• Ova preporuka takođe promoviše alternativne načine rešavanja sporova, tražeći da se ova mogućnost ponudi stranama u sporu po principu konsenzusa.  

Dodatne informacije

Preporuka:

http://ec.europa.eu/justice/newsroom/civil/news/130611_en.htm

MEMO/13/530

Pre gotovo jedne decenije dogovoren je paket Jedinstvenog evropskog neba ali on još uvek nije u potpunosti sproveden. Planovi za stvaranje jedinstvenog vazdušnog prostora našli su se u ćorsokaku jer ih kao taoce drži mala interesna grupa koja ostvaruje profit od avio saobraćaja.

„Jedinstveno evropsko nebo suviše dugo kasni i drago nam je što je Evropska komisija konačno odlučila da podrži stupanje na snagu sopstvenog zakona koristeći metod koji se tokom dugog niza godina dokazao kao uspešan u obavezivanju država članica da poštuju četiri osnovne slobode evropskog tržišta: odnosno, upućujući ih na sud“, rekao je Jacek Kravčik (Jacek Krawczyk) predsednik grupe poslodavaca EESK i izvestilac o velikom broju opcija vezanih za avijaciju.

Nerentabilnost uzrokovana nesprovođenjem paketa u iznosu od 3,7 milijardi evra u 2011. god., dovela je do desetina miliona minuta kašnjenja, prevelike emisije ugljen dioksida u atmosferu i povećanja cena za putnike. Nepromenjeno stanje i dodatna odlaganja dovešće do još većih gubitaka kako za društvo tako i za avio industriju.

EESK podržava bolje nametanje i blagovremeno i suštinsko sprovođenje Jedinstvenog evropskog neba kroz kazne za ne povinovanje, razdvajanje pomoćnih službi upravljanja vazdušnim saobraćajem, njihovim otvaranjem prema većoj konkurenciji i tržišnim silama i veće uključivanje korisnika vazdušnog prostora.

Oslobađanje punog potencijala ovog projekta može se smatrati anti-kriznom merom. Poboljšavanje efikasnosti, učinka, bezbednosti i indikatora životne sredine od strane Uprave evropskog vazdušnog saobraćaja i njihovo usklađivanje sa najboljom globalnom praksom izuzetno je važno ukoliko evropske avio kompanije žele uspešno da se takmiče sa ključnim igračima iz SAD i drugih tržišta u nastajanju.   

Izuzetno je važno zapamtiti da Jedinstveno evropsko nebo nije samo tehnički propis. Ono je suštinski deo jedinstvenog tržišta koji se direktno tiče pojedinaca, radnika i industrije podjednako. Prvi način za ojačavanje prava putnika jeste omogućiti im pristup efikasno i održivo vođenom savremenom tržištu vazdušnog saobraćaja.

Osvrćući se na pat poziciju u kojoj su se našli pregovori između poslodavaca i sindikata u okviru avio industrije, EESK je predložio otvaranje diskusije dovođenjem svih relevantnih aktera za isti sto. Snažno rukovođenje od strane Evropske komisije u sprovođenju paketa Jedinstvenog evropskog neba ključ je njegovog uspeha. 

Povodom Svetskog dana protiv eksploatacije dečijeg rada (12. jun), visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i potpredsednica Komisije Ketrin Ešton, potpredsednica Vivijen Reding, komesar EU za pravdu i razvoj Andris Piebalgs, komesar za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju Laslo Andor i komesarka za unutrašnja pitanja Cecilija Malmstrom izdali su sledeće saopštenje:

„Prema procenama Mađunarodne organizacije rada (engl. ILO), 15,5 miliona dece širom sveta radi kućne poslove u svojim i tuđim kućama sa i bez naknade. Ovoj deci je uskraćeno detinjstvo. Ono što je još gore, više od polovine te dece bavi se opasnim poslovima, a ponekad su i predmet eksploatacije kroz trgovinu decom – gde im je život svakodnevno ugoržen.

Mi nastavljamo da vodimo kampanju protiv svih oblika dečijeg rada. Apelujemo na sve države članice da ratifikuju Konvenciju 189 Međunarodne organizaicje rada, koja će stupiti na snagu 5. septembra 2013. god. i koja će proširiti zaštitu na radu na milione radnika, uglavnom žene i decu. U svojim dijalozima i na multilateralnim forumima mi se zalažemo protiv eksploatacije dečijeg rada. Pomoć se pruža kroz projekte koji obezbeđuju jednak pristup osnovnom obrazovanju i stručnom usavršavanju. 

U ovo vreme prošle godine, Savet je usvojio strateški okvir o ljudskim pravima i demokratizaciji na nivou EU koji uključuje akcije na globalnoj eliminaciji eksploatacije dečijeg rada. Evropska unija će takođe igrati ključnu ulogu na trećoj globalnoj konferenciji posvećenoj najgorim oblicima eksploatacije dečijeg rada koja će biti održana u Braziliji od 8. do 10. oktobra 2013. god. Povodom Svetskog dana protiv eksploatacije dečijeg rada, kao i svakog drugog dana u godini, EU ostaje u potpunosti predana ostvarenju cilja eliminacije najgorih oblika eksploatacije dečijeg rada do 2016. god.“ 

Na marginama Saveta za transport EU u Luksemburgu, Evropska unija i Izrael su potpisale sveobuhvatni sporazum o avio saobraćaju kojim će se postepeno otvarati i integrisati oba tržišta, razvijati oblast avio industrije sa zajedničkim pravilima, ponuditi ekonomske olakšice potrošačima i otvoriti nove mogućnosti za industriju.

Potpredsednik Evropske komisije zadužen za saobraćaj, Sim Kalas, je rekao: „Izrael je ključni partner EU i zato je današnji sporazum veoma važan za unapređenje svih ekonomskih, trgovinskih i turističkih relacija između Izraela i EU. Očekujemo veći broj direktnih letova do i iz Izraela, niže cene, veći broj radnih mesta i ekonomsku korist za obe strane. Ovaj sporazum predstavlja značajan korak napred u sprovođenju obnovljene i ojačane spoljne politike EU vezane za avijaciju koja je usvojena 2012. god.“      

Ovim sporazumom će sve avio kompanije u EU moći da uvedu direktne letove do Izraela iz bilo kog dela EU, a izraelski avio prevoznici će moći da uvedu letove do aerodroma širom EU. Tokom narednih pet godina doćiće do postepenog otvaranja tržišta vazdušnog saobraćaja EU i Izraela tako da do 2018. god. ono bude u potpunosti otvoreno bez ikakvih restrikcija za broj letova.

Na osnovu sličnog iskustva iz prošlosti sa drugim državama, očekuje se da postepeno otvaranje tržišta podstakne uspostavljanje većeg broja direktnih veza. Postepeno sprovođenje sporazuma pružiće dovoljno vremena avio prevoznicima na obe strane da se pripreme za povećanu konkurenciju.

Paralelno sa postepenim otvaranjem tržišta, ovaj sporazum ima za cilj da integriše Izrael u širi Zajednički evropski avio prostor (ECAA) EU koji se bazira na opštim pravilima. Izrael će doneti neophodne propise i primeniti standarde koji su ekvivalentni pravilima avio saobraćaja u EU u oblastima kao što su bezbednost avijacije, životna sredina, zaštita potrošača, uključujući i zaštitu putnika, upravljanje avio saobraćajem, privredna regulativa, pitanja vezana za konkurenciju i društveni aspekti.

EU je najvažnije tržište avio prevoznika Izraela jer pokriva 57% redovnih međunarodnih letova putnika do i iz Izraela. Slično tome, Izrael je jedno od najvažnijih avio tržišta za EU na Bliskom Istoku sa velikim potencijalom za rast. Tokom 2011. god., kroz saobraćaj između EU i Izraela prevezeno je 7,2 miliona putnika, što predstavlja rast od 6,8% u odnosu na 2010. god. Danas postoje redovni letovi između Izraela i 18 država članica EU (Austrija, Belgija, Bugarska, Kipar, Češka, Danska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Letonija, Holandija, Poljska, Rumunija, Španija, Švedska i Velika Britanija).

U jednoj nedavno obavljenoj studiji Evropske komisije procenjeno je da bi ukupna ekonomska korist sporazuma o vazdušnom saobraćaju između EU i Izraela iznosila otprilike 350 miliona evra godišnje kada tržište bude u potpunosti otvoreno.

Dodatne informacije:

Međunarodni odnosi EU u avijaciji

Saopštenje za javnost od 22. marta 2012. god.

Ovi predlozi, formulisani nakon nedavne posete zaštitnika građana ovoj agenciji, tiču se situacija gde je moguća pojava sukoba interesa, kod rešavanja zahteva za pristup dokumentima i baratanja informacijama koje se pružaju učesnicima u tenderima i ugovaračima. ECHA je preduzela neophodne mere za njihovo sprovođenje.

ECHA se povinovala nizu predloga zaštinika građana.

Evropska agencija za hemikalije sa sedištem u Helsinkiju osnovana je u okviru propisa REACH (engl. the European Community Regulation on chemicals and their safe use – Propis Evropske zajednice o hemikalijama i njihovoj bezbednoj upotrebi) koji se odnosi na registraciju, procenu, autorizaciju i ograničavanje hemikalija. Ovaj propis je usvojen u cilju zaštite zdravlja ljudi i životne srednine od rizika koji proističe iz korišćenja hemikalija, kao i radi osiguravanja rasta konkurentnosti hemijske industrije EU.

Program poseta zaštitnika građana agencijama EU ima za cilj da osigura da one poštuju principe dobrog upravljanja, kao što su transparentnost i visoki etički standardi. On je posetio ECHA okotobra 2012. god. i nakon toga izneo nekoliko predloga.

Zaštitnik građana je zatražio od ECHA da unapredi svoje procedure za rešavanje potencijalnih sukoba interesa koji se tiču osoblja agencije i članova njenog apelacionog odbora. U ovom predlogu su takođe uzeti u obzir nalazi do kojih je došao Evropski sud revizora u svom nedavnom izveštaju.

Pored toga, zaštitnik građana je predložio da ECHA postane još transparentnija u odnosu prema zahtevima za pristup dokumentima i obelodanjivanju imena članova odbora za selekciju. Takođe je zatražio od ECHA da uključi njegove preporuke ne samo u svoj kodeks dobrog upravnog ponašanja već i u poslove sa učesnicima u tenderima i ugovaračima.

U svom odgovoru, ECHA je naglasila da je preduzela konkretne mere kao što je usvajanje nove politke i mera vezanih za uskob interesa radi osiguranja transparentnosti, a sve to s namerom da se povinuje raznim predlozima zaštitnika građana.

Zaštitnik građana je zaključio da je ECHA preduzela odgovarajuće korake da usvoji njegove predloge i pohvalio je što je to učinila.

Odluka zaštitnika građana dostupna je na:

http://www.ombudsman.europa.eu/en/cases/decision.faces/en/50278/html.bookmark

Poslednji izveštaj Evropskog suda revizora (ECA) pokazuje da je Evropska komisija preduzela veliki broj mera da ojača svoje upravljanje sedmim okvirnim programom za istraživanja (FP7). Međutim, istraživači koji traže da se finansiraju iz FP7 suočavaju se sa nepotrebnim nedoslednostima. ECA je ustanovio da su procesi FP7 usmereni na obezbeđivanje da se finansijska sredstva uložu u istraživanja visokog kvaliteta, ali se manja pažnja posvećuje efikasnosti. Najefikasniji rezultati mogu se ostvariti razvojem boljih sredstava za upravljanje bespovratnom pomoći, premeštanjem ljudskih resursa, skraćenjem vremena obrade i usklađivanjem modela finansijske kontrole sa rizikom od pojave grešaka.

FP7 je jedan od ključnih instrumenata EU za finansiranje istraživanja. Usmeren je na jačanje industrijske konkurentnosti i zadovoljavanje potreba drugih politika EU za istraživanjima. On pokriva period od 2007.-2013. god. i njegov ukupan budžet iznosi više od 50 milijardi evra. Najveći deo ovog budžeta troši Komisija ili njene izvršne agencije na davanje bespovratne pomoći.

Revizijom je ustanovljeno da je Komisija sprovela niz mera za pojednostavljivanje pravila učešća u FP7 i da je u pojedinim slučajevima mogla da uskladi odredbe FP7 sa praksom korisnika, ali je potrebno uraditi još više u budućnosti. Upravljanje Komisije FP7 je jako u tri oblasti – planiranje procesa, aktivnosti na poboljšanju i upravljanje informacijama, ali ne tako jako kada se radi o sredstvima i resursima. Vreme obrade zahteva za davanje bespovratne pomoći je skraćeno, ali se ono nije samnjilo sa devet meseci od 2012. god. Revizija naglašava dobru praksu u tome kako dodatno skratiti vreme za davanje bespovratne pomoći. Kontrola kvaliteta selekcije i praćenje projekata dobro funkcionišu. Međutim, model finansijske kontrole FP7 nedovoljno uzima u obzir rizik od pojave grešaka. To znači da istraživanja FP7 sa malim rizikom podležu suviše brojnim vidovima kontrole.

„Visoko kvalitetna istraživanja su izuzetno važna za dugoročni ekonomski prosperitet Evrope i Komisija se očigledno kreće u dobrom pravcu,“ rekao je Ladislav Balko (Slovačka), član ECA odgovoran za podnošenje izveštaja. „Međutim, u vreme kada raste pritisak na budžet EU, potrebno je da Komisija unapredi način upravljanja okvirnim programom. Sprovođenjem naših preporuka, Komisija može ne samo da unapredi svoju efikasnost već i da smanji administrativni teret za istraživače i tako učini okvirni program uspešnijim.“

Komisija je relativno uspešno pokrenula inovativnu Finansijsku pomoć za podelu rizika i Zajedničke tehnološke inicijative. Međutim, ECA je ustanovio da sprovođenje Zajedničke tehnološke inicijative trpi zbog preterano složenog pravnog okvira i da Komisija nije dovoljno dobro pokazala da sredstva dobijena preko Finansijske pomoći za podelu rizika vode ka investicijama koje premašuju nivo koje bi korisnici u svakom slučaju preduzeli bez javnih fondova.

ECA je preporučio da:

a) u pogledu pravila o učešću, Komisija treba da uloži više napora da osigura da se praksa korisnika može koristiti u Horizonu 2020 i da upravlja FP7 na dosledniji način;

b) ojača svoje upravljanje procesom, Komisija treba da angažuje IT sredstva koja će integrisati sve funkcionalnosti i da prostudira neravnotežu u opterećenosti osoblja;

c) smanji vreme procesuiranja, Komisija treba da se postara da procesi budu automatizovani i dosledno sprovedeni u svim njenim službama;

d) Komisija treba da usmeri svoje aktvnosti vezane za kontrolu i nakon isplate više ka riziku i tako da bolje fokusira napore na kontrolu; i

e) Savet EU, Evropski parlament i Komisija treba da donesu takav pravni okvir o Zajedničkim tehnološkim inicijativama koji je bolje usklađen sa osobljem kojim raspolažu. Da bi maksimalno povećala uticaj Finansijske pomoći za podelu rizika, Komisija treba da pokaže da je okrenuta onim korisnicima koji imaju ograničen pristup finansijama.

Danas je Evropska komisija predložila nova, robusna pravila o prikupljanju, praćenju i podnošenju statističkih izveštaja za Proceduru rešavanja makroekonomske neuravnoteženosti (engl. Macroeconomic Imbalance Procedure - MIP). Cilj je osigurati da podaci koji se koriste za MIP budu uporedivi, pouzdani i najvišeg kvaliteta tako da se postojanje makroekonomske neuravnoteženosti kod država članica može efikasno ustanoviti i rešiti u ranoj fazi. Evrostat će biti odgovoran za nadziranje da zahtevi za kvalitetom budu u skladu sa statističkim podacima koje podnose države članice, kao i razmene ovih podataka. Ukoliko bilo koja država članica namerno pogrešno predstavi svoje MIP podatke, predlog Komisije predviđa moguću primenu sankcija.

Komesar odgovoran za statistiku, Algirdas Šemeta jer rekao: „Dobro rukovođenje ekonomijom oslanja se na solidne statističke temlje. Nova, danas predložena pravila staviće u zakonski okvir potrebu da makroekonomski indikatori budu predstavljeni kao solidni podaci koji se koriste za procenu nivoa nacionalnog duga i deficita. Kao takva, nova pravila će dati krucijalni doprinos boljem upravljanju ekonomijom u EU“.

Ovaj pristup, uspostavljen još u nacrtu propisa, u velikoj meri je uobilčen u statističkim procedurama koje dobro funkcionišu i koje su uveliko u upotrebi u Postupku prekomernog deficita (EDP). Od država članica bi se tražilo da Evrostatu dostavljaju relevantne makroekonomske statističke podatke u skladu sa opštim kriterijumima o kvalitetu utvrđenom u Postupku o evropskim statističkim podacima. Države takođe treba da obaveste Evrostat o izvorima i metodama korišćenim za sastavljanje ovih podataka. Evrostat bi potom ispitao podatke država članica, osigurao da oni budu blagovremeno podneti i prosledio ih u svrhu korišćenja za MIP.

Ako Evrostat ustanovi postojanje bilo kakvih problema u vezi statističkih podataka za MIP koje primi, može da izrazi rezervu ili da izmeni podatke tamo gde je to prikladno. Pored toga, Evrostat bi mogao da poseti datu državu članicu ako sumnja da statistički standardi nisu bili zadovoljeni. Ukoliko postoji namerno pogrešno tumačenje statističkih podataka za MIP od strane države članice, državi članici koja je u pitanju mogle bi biti nametnute novčane kazne koje su „delotvorne, proporcionalne i koje odvraćaju“ i to u iznosu do 0,05% BDP.

Današnji predlog je takođe dovoljno fleksibilan da dopušta prilagođavanje procedura u skladu sa novim statističkim i ekonomskim razvojem. Nova pravila bi se isto tako dobro primenjivala u slučaju da su promene statističkih podaka za MIP bile neophodne.

U svom zaključku iz novembra 2012. god., Savet Evrope je podvukao: „izuzetno je značajno za kredibilnost da MIP ima blagovremene statističke podatke najvišeg kvaliteta radi uključivanja u rang listu, kao i naglašena potreba za kompilacijom tih statističkih podataka i stalno poboljšanje osnovnih statističkih informacija.“ Današnji predlog je direktan odgovor na ovaj zahtev.

Nacrt propisa može se videti na:

http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/excessive_imbalance_procedure/Documents/1_EN_ACT_part1_v11.pdf

Dadatne inrormacije o MIP možete videti na:

http://ec.europa.eu/economy_finance/economic_governance/macroeconomic_imbalance_procedure/index_en.htm

Grupa različitih interesa Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESK) održala je 6. juna 2013. god. konferenciju s namerom da predloži moguće načine izlaska iz trenutnog začaranog kruga koji sprečava osnivanje, funkcionisanje i razvoj poslovnih organizacija, a potrošače da sigurno i produktivno štede novac.

Nakon razgovora sa predstavnicima raznih interesnih grupa, malih i srednjih preduzeća, potrošača, domaćinstava, alternativnih finansijskih institucija, kooperativa i organizacija za zaštitu opšteg interesa, EESK naglašava da i oni traže iste stvari: veću transparentnost, veću pomoć organizacija po sektorima kroz bolju selekciju investicija, veće obrazovanje, nove načine komuniciranja i saradnje sa finansijskim institucijama kod podnošenja kreditnih zahteva, nove načine za dobijanje kredita i garancija, nove načine za ulaganje novca, a sve to uz istovremeno pomaganje razvoja društva i očuvanje životne sredine.

Luka Jahier (Luca Jahier), predsednik Grupe raznih interesa, ističe da „svi ovi akteri treba da budu saveznici oko zajedničke platforme, jer na kraju krajeva svima je u interesu uspostavljanje pravičnijeg i bezbednijeg kreditnog sistema, usklađene sa glavnim prioritetima građana, porodica i raznih vrsta preduzeća, kao što su slobodne profesije, MSP i kooperative, a i u dodiru sa svakodnevnim životom i stvarnom ekonomijom.“

Interesne grupe su dale veliki broj primera najbolje prakse počev od dostupnosti kredita do ponovnog uspostavljanja poverenja u finansijska tržišta i institucije: zajednički rezervni fondovi, fiskalni podsticaji, kolektivno finansiranje, obveznice za finansiranje, personalizacija procene boniteta, obrazovanje u oblasti finansija i održivi investicioni fondovi. Ove i brojne druge postojeće najbolje prakse razvijene na evropskom, nacionalnom i lokalnom nivou treba da budu spojene, iskorišćene i maksimalno uvećane.

Poverenje, stabilnost, bezbednost, profitabilnost i konkurentnost, praćeni propisima koji su već doneti na nivou Evrope, kao i danas proučene alternativne mere, predstavljaju suštinske elemente za pokretanje oporavka. Jak savez porodica, poslovnih organizacija, potrošača i raznih vrsta preduzetnika može nam pomoći da prekinemo ovaj začarani krug.

Za sve dodatne informacije molimo Vas kontaktirajte:

EESK Odeljenje za odnose sa štampom

U ovo teško vreme kada se mnogi ljudi bore da izađu na kraj sa nedaćama, želim da izrazim zahvalnost svima koji učestvuju u akcijama spašavanja i prevencije u onim zemljama koje su pogođene nedavnim poplavama. Tragedija je što je dvanaest ljudi izgubilo živote ali se još jednom pokazalo da je brza reakcija lokalnih i nacionalnih službi izuzetno važna za spašavanje života.

Države pogođene poplavama znaju da je EU spremna da reaguje u slučaju potrebe. Centar za brzo reagovanje Evropske komisije (ERC) budno motri situaciju od kako su počele obilne kiše i spreman je da odmah po pozivu deluje. Već je obezbeđen satelitski snimak poplavljenih zona na zahtev nemačkih vlasti. Već ranije definisana Evropska sredstva civilne zaštite – takozvani „moduli“, sastoje se od specijalizovane opreme i timova koji su na raspolaganju za raspoređivanje ako je potrebno u veoma kratkom roku. Evropska komisija može da zatraži od država članica da rasporede više od dvadeset takvih modula za poplave, poput onih za pumpanje visokog kapaciteta, spašavanje čamcima i stavljanje odbrambenih nasipa. 

Situacija se još uvek razvija. U nekim oblastima se poplavne vode povlače, dok u drugima nastavljaju da rastu. Drago mi je da vidim da su pojedine države dale znak da su spremne da pruže pomoć. Zajedno sa državama članicama, Mehanizam EU za civilnu zaštitu spreman je da pomogne u svakom trenutku. 

Obilne kiše u protekla tri dana dovele su do poplava, evakuacije i smrtnih slučajeva u Nemačkoj, Austriji i Češkoj Republici.

Vlada Češke je 2. juna objavila vanredno stanje u sedam regiona, odnosno u polovini Češke Republike. Hiljade ljudi je evakuisano, a prijavljeno je da je sedam lica izgubilo život. 

Počev od 3. juna, provincije Salzburg, Vorarlberg, Tirol, Gornja i Donja Austrija javljaju da su pogođene poplavama. Nekoliko opština je ugroženo zbog poplava i pojave klizišta. Jedna osoba je izgubila život a još tri se još uvek vode kao nestale.  

Od 4. juna je situacija sa poplavom u jugoistočnoj Nemačkoj kritična, naročito u području oko reke Elbe.

Do sada ni jedna od pogođenih država nije zatražila pomoć.

Poplave su jedna od najvećih prirodnih nedaća u Evropi i već su nekoliko puta upućivani zahtevi za pomoć kroz Mehanizam EU za civilnu zaštitu. Bugarska je, na primer, tražila pomoć 2012. god., a države Balkana i Poljska 2010. god. 

Dodatne informacije

Humanitarna pomoć i civilna zaštita Evropske komisije:

http://ec.europa.eu/echo/index_en.htm

Evropska komisija je odobrila plan regiona Valone da konvertuje u akcijski kapital preostala potraživanja, u iznosu od 43,5 miliona evra, od belgijske aeronautičke  kompanije Sonaka (Sonaca) u kojoj regija ima 92,29% akcija. Komisija nije smatrala da bi ova konverzija predstavljala državnu pomoć jer bi i privatni investitor mogao da preduzme istu akciju pod istim okolnostima.

Ova informacija koju su objavile belgijske vlasti pokazala je da bi u slučaju da je neka kompanija prinuđena na likvidaciju bilo moguće izvršiti povraćaj samo malog dela javnog duga. S druge strane, ako se dugovanje konvertuje, izgledi da se ostvari dobit na uloženo su dobri, naročito s obzirom na već primljene i očekivane narudžbine Sonake. 

Belgija je zato pokazala da bi i privatni investitor u istoj situaciji u kakvoj je regija Valone u odnosu na Sonaku nastavio sa konverzijom svojih preostalih potraživanja od 43,5 miliona evra u akcijski kapital. U skladu s tim, ova konverzija nije donela neopravdanu ekonomsku prednost kompaniji pa zato i nije značila državnu pomoć u skladu sa značenjem propisa EU.   

Sonaka je aktivna u oblasti komercijalne avijacije i proizvodi delove koji se koriste za proizvodnju srednjih i dugolinijskih letelica. Otprilike 75% troškova proizvodnje Sonake čine prednje ivice krila letelica. Preostalih 25% odnosi se na razne delove za trupove aviona i sisteme za odleđivanje.

Državne intervencije u kompanije koje se bave ekonomskim aktivnostima ne mogu se smatrati državnom pomoći u skladu sa pravilima EU kada su vršene pod uslovima koje bi privatnik koji funkcioniše u skladu sa tržišnim uslovima prihvatio (princip investitora tržišne privrede – MEIP). Ako se ne poštuje MEIP, intervencija države smatra se državnim zajmom u skladu sa članom 107 sporazuma o funkcionisanju Evropske unije (TFEU), jer korisniku obezbeđuje ekonomsku prednost koju njegovi konkurenti nemaju. Komisija onda vrši procenu da li se može smatrati da je takva pomoć uskladiva sa opštim pravilima EU koja dopuštaju određene kategorije pomoći. 

Verzija trenutne odluke koja nije poverljivog sadržaja biće dostupna preko slučaja broj SA.35131 u Registru državne pomoći na vebsajtu DG Konkurencija onog trenutka kada se razreše sva pitanja poverljivosti. Novo objavljivanje odluka o državnoj pomoći na internetu i Službenom glasniku navedeno je u elektronskim vestima nedeljnika o državnoj pomoći (State Aid Weekly e-News).

Najveća konferencija u Evropi posvećena zaštiti životne sredine počela je danas pod sloganom „Čistiji vazduh za sve“. Ovogodišnje obeležavanje Zelene nedelje posvećeno je vazduhu i očekuje se da 3.000 okupljenih učestvuje u trodnevnoj diskusiji o pitanjima vezanim za kvalitet vazduha. Interesne grupe, nevladine organizacije, državni predstavnici i zvaničnici EU tražiće rešenja za zagađenost vazduha, između ostalog kako da se osigura kvalitet vazduha u uslovima rastuće industrijske i energetske proizvodnje, porasta putnog saobraćaja i urbanizacije, sagorevanja fosilnih goriva i klimatskih promena. Sve sesije se prenose uživo preko interneta. 

Komesar za zaštitu životne sredine Janez Potočnik je rekao: Zagađenje vazduha je često nevidljivo ali su njegove posledice veoma stvarne. Kada je kvalitet vazduha loš mi plaćamo ogromnu cenu: gubitak života građana, visoki troškovi lečenja i gubljenje radnih dana na bolovanja. Zelena nedelja obezbeđuje važnu platformu na kojoj tvorci politike, predstavnici lokalnih zajednica i nevladinih organizacija, državnih vlasti i kompanija mogu da razmene ideje o tome kako da poboljšaju vazduh koji dišemo – stalno smo otvoreni za sugestije kako da poboljšamo naše trenutno zakonodavstvo“.    

Organizacije i kompanije će predstaviti svoju najbolju praksu na 40 izložbenih štandova, a među brojnim pratećim aktivnostima biće predstavljena vozila koja za pogon koriste alternativna goriva i probni vozači električnih automobila. Pored toga, ove nedelje će takođe biti organizovana svečana dodela nagrada za najbolje projekte vezane za prirodu (Best LIFE Nature) i zaštitu životne sredine (Best LIFE Environment).

Komesar Potočnik je 2013. godinu proglasio godinom vazduha i tokom godine će se razmatrati trenutna politika Komisije o vazduhu, a posebna pažnja biće posvećena nalaženju načina da se poboljša kvalitet vazduha koji dišemo. Uprkos napretku koji je ostvaren proteklih godina, nekoliko standarda vezanih za kvalitet vazduha u velikoj meri još uvek nisu ispunjeni u gusto naseljenim oblastima u EU, posebno zbog zagađivača kao što su čestice, prizemni ozon i azot-dioksid.

U jesenjem pregledu biće data revidirana strategija vezana za politiku EU o vazduhu, uključujući nove ili potvrđene ciljeve za period do 2020. god. i kasnije, zajedno sa listom ključnih inicijativa i instrumenata koji će poslužiti za njihovo ostvarivanje.

Trinaesto obeležavanje Zelene nedelje, najveća godišnja konferencija o Evropskoj politici zaštite životne sredine biće organizovana od 4. do 7. juna 2013. god. u Jajetu (Egg), Ulica Bara br. 175 u Briselu. Glavni govornici su...

Program Zelene nedelje 2013 i praćenje sesija uživo dostupni su na: http://greenweek2013.eu

Dodatne informacije o politici EU o vazduhu pogledajte na: http://ec.europa.eu/environment/air/index_en.htm