Povređenima želim potpun i brz oporavak.

Nadam se da će brza i nezavisna istraga rasvetliti razloge ovog traginog događaja".

Prvo ćemo razmeniti stavove sa novim predsednikom Evropskog parlamenta o glavnim temama koje ćemo kasnije razmatrati na sastanku članova Evropskog saveta.

U postojećoj ekonomskoj situaciji, moramo da nastavimo da ulažemo napore kako bismo obezbedili finansijsku stabilnost i fiskalnu konsolidaciju: ovo je neophodno samo po sebi, ali je takođe i preduslov za ponovno uspostavljanje strukturnog ekonomskog rasta. Istovremeno, moramo da preduzmemo aktivne mere kako bismo pojačali rast i konkurentnost i pre svega stvorili nova radna mesta. Na sastanku u martu ćemo dati šire smernice za ekonomske politike i politike zapošljavanja država članica, no ovaj put želim da se usredsredimo na hitne mere koje treba preduzeti, konkretno na polju nezaposlenosti među mladima, jedinstvenog tržišta i MSP. S tom namerom sam svima poslao nacrt izjave koji treba da nam pomogne da strukturišemo diskusiju i obavestimo javnost o njenom ishodu.

Moja ideja je da održimo interaktivnu debatu koja će nam omogućiti da razmenimo iskustva o različitim putevima za unapređenje zaposlenosti i rasta. Nakon uvodnih obraćanja Žoze Manuela Baroza, o tome kako EU može da podrži mere država članica, naročito na polju nezaposlenosti među mladima i podrške MSP-ima, i danske premijerke Hele Torning-Šmit, o merama o kojima Savet mora hitno da postigne saglasnost, zamoliću nekoliko govornika da predstave tri teme naše diskusije (nezaposlenost među mladima, jedinstveno tržište i finansiranje MSP).

Takođe ćemo iskoristiti ovu priliku da podržimo sporazum o ESM (Evropskom stabilizacionom mehanizmu) i da zabeležimo saglasnost o novom sporazumu o stabilnosti i konvergenciji unutar evrozone. Sa ova dva sporazuma dodatno ćemo osnažiti instrumente koji su nam na raspolaganju u cilju obezbeđenja konsolidacije i razvoja evrozone u celini.

Čestitamo Hrvatskoj i njenim građanima na njihovom izboru: članstvo u EU otvoriće im nove mogućnosti i obezbediti stabilnost i napredak nacije.

Sa ovim mandatom naroda, hrvatska vlada sada može da dovrši preostale pripreme za članstvo. Očekujemo glatku ratifikaciju u hrvatskom parlamentu, kao i u parlamentima svih država članica EU, kako bi Hrvatska mogla da postane 28. članica Unije 1. jula 2013. godine.

Skori ulazak Hrvatske u EU šalje jasan signal celom regionu jugoistočne Europe. To pokazuje da je, uz političku hrabrost i odlučne reforme, članstvo u EU nadohvat ruke. Današnji pozitivni ishod glasanja je stoga dobra vest za Hrvatsku, dobra vest za region i dobra vest za Evropu.

„Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton i komesar za proširenje i politiku evropskog susedstva Štefan File pozdravljaju politički dogovor političkih lidera u Bosni i Hercegovini o formiranju državne vlade – Saveta ministara.

Oni su ohrabreni ovakvim razvojem situacije i očekuju dalje konkretne korake kako bi Bosna i Hercegovina bila vraćena na čvrst kurs ka EU.“

"U fokusu će biti zapošljavanje i to je veliki izazov u trenutku kada je u većini naših ekonomija planirana nulta stopa rasta", rekao je Van Rompuj, koji će predsedavati tim sastankom.

"Moramo preduzeti snažnu akciju u polju zapošljavanja", rekao je. "Uspostavljanje finansijske stabilnosti u evrozoni je suštinski ključ naše budućnosti".

Ističući reforme koje, pojedinačno, sprovode države EU, Van Rompuj je rekao: "Put je dug, duži nego pto smo očekivali. Ali ne treba da bude dileme, postoji suštinska politička volja da jedinstveno idemo napred. Imamo moralnu obavezu da nastavimo ovu misiju".

Van Rompuj je objavio datum održavanja sastanka dok je u Briselu bio u toku sastanak iznedju diplomata EU, Evropskog parlamenta i Evropske komisije o početku pregovora o međudržavnom sporazumu, kojim bi bila učvršćena fiskalna kontrola i sankcije unutar evrozone.

Govoreći o potpisivanju pristupnog ugovora sa Hrvatskom, Rompuj je ocenio da je to potvrda da je evropska perspektiva Zapadnog Balkana jasna "i da naša vrata neće biti zatvorena za Hrvatskom".

Ove godine, obeležavanje Dan ljudskih prava je fokusirano na rad branitelja ljudskih prava, i na načine korišćenja socijalnih medija u cilju promovisanja i podsticanja društvenih promena.

Arapsko proleće nas jasno podseća na činjenicu da su ljudska prava univerzalna i da ljudi na svim meridijanima žele da žive dostojanstveno i slobodno. Tokom 2011, hiljade ljudi su rešile da je došlo vreme da zatraže poštovanje svojih prava. Socijalni mediji su preneli njihovu poruku, i omogućili aktivistima i pojedincima da se izvuku iz izolacije, da rašire svoje ideje i javno osude ugnjetavanje.

Vlade ne treba da ograničavaju upotrebu socijalnih medija u svrhu promovisanja ljudskih prava. EU je više puta javno osudila ograničavanje slobode izražavanja i pristupa internetu, kao i hapšenja blogera, koja se događaju u mnogim zemljama širom sveta.

Krzysztof Maksymowicz iz Poljske dobio je prvu nagradu za svoju fotografiju "Krojačica" na Samitu o zdravim radnim mestima  u Bilbau.EU-OSHA je primila preko 2500 prijava iz 36 evropskih zemalja za drugo po redu foto takmičenje koje je motivisalo profesionalne fotografe i amatere da predstave svoje poglede na temu bezbednosti i zdravlja na radnom mestu.

Pobedničku fotografiju - koja izbliza pokazuje ruke krojačice koja šije - izabrao je međunarodni žiri u čijem sastavu su bili profesionalni fotografi i stručnjaci iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, sa obrazloženjem „da fotografija prikazuje čistu jednostavnost kojom je uhvaćena prevencija zirika u svom najosnovnijem obliku”.

Dodeljujući nagrade, dr. Christa Sedlatschek, direktorka  EU-OSHA je rekla: "Ništa nije glasnije od fotografije koja pobuđuje maštu, izaziva emocije i angažuje i fotografa i gledaoca. Sa više od 7 miliona nezgoda i 20 miliona slučajeva oboljenja u vezi sa radom godišnje samo u 27 država članica EU, ovo pan-evropsko foto takmičenje doprinosi podizanju svesti o bezbednosti i zdravlju na radnom mestu širom Evrope, i time podržava našu misiju radna mesta u Evropi budu bezbednija, zdravija i produktivnija.

Na čelu žirija bio je Peter Rimmer , stručnjak za komunikacije (OSH) iz oblasti bezbednosti i zdravlja  na radu, kome su se pridružila još tri profesionalna fotografa: Mertxe Alarcón iz Španije, Predsednik Evropskog saveza fotografa  Jørgen Brandt i dobitnik nagrade fotoreporter Marco Di Lauro, zajedno sa  iskusnim OSH stručnjakom za multimedije Vincent-om Aubert-Jacquin-om.

Komentarišući svoju pobedničku fotografiju, Krzysztof Maksymowicz je rekao: „ Dok sam snimao ovu fotografiju, pokušao sam da zabeležim jednu univerzalnu sliku o bezbednosti na radu, nešto što bi moglo da se primeni na svakog čoveka. I tako sam došao na ideju da fotografišem  ženu koja šije (krojačicu) sa iglom i naprstkom - alatom koji polako pada u zaborav.“

Krzysztof Maksymowicz je primio prvu nagradu u iznosu od 3.000 €, a nagrade za drugo i treće mesto, u iznosima od 2.000 € i 1.000 €, primili su Isa Kurtt iz Turske za svoju fotografiju „Grow Up“ („Odrasti“) i Saša Kosanović iz Hrvatske za svoju fotografiju „Gold panning" („Paniranje zlata“). Po prvi put nagradu za mlade, u iznosu od 1000 €, primio je Paweł Ruda iz Poljske, kao najbolji učesnik u kategoriji do 21 godine za svoju maštovitu i provokativnu fotografiju pod nazivom „Cold sandwich“ („Hladan sendvič“).

Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu (EU-OSHA) privodi kraju svoju dvogodišnju kampanju održavanjem Samita o zdravim radnim mestima sa temom bezbednog održavanja. Dvodnevni samit u Bilbau okuplja vodeće evropske čelnike i stručnjake, uključujući i Evropskog poverenika za zapošljavanje, socijalna pitanja i uključivanje, Lászla Andora, novu direktorku EU-OSHA, dr. Christa Sedlatschek i predstavnike vlada i druge društvene partnere.

Kampanja o bezbednom održavanju u periodu 2010. - 2011. godina, privukla je rekordnu angažovanost evropske mreže poverenika koju je organizovala EU-OSHA-a i 53 panevropskih kompanija i organizacija koje su se aktivno uključili kao zvanični partneri kampanje.  Mnogi od njih učestvuju na samitu u Bilbau (22. i 23. novembra) da bi razgovarali o rezultatima kampanje, razmenili dobru praksu i istražili buduće strategije o unapređenju zdravlja i bezbednosti na radnom mestu kroz plenarne sednice, radionice i rasprave.

Otvarajući Evropski samit o zdravim radnim  mestima sa temom Bezbedno održavanje u Bilbau László Andor, Poverenik EU za zapošljavanje, socijalna pitanja i uključivanje, govorio je o značaju kampanje rekavši: „ Kampanje EU-OSHA o zdravim radnim mestima širom Evrope igraju bitnu ulogu u postavljanju evropske strategije o bezbednosti i zdravlju na radu na svoje pravo mesto u realnom životu. 

To je naročito važno u trenutnim ekonomskim prilikama, kada se mnogi Evropljani suočavaju s povećanim obimom posla i kada organizacije pokušavaju da urade  više, a da ulože manje. Kampanja o zdravim radnim mestima je prilika da se prenese poruka da, čak i u teškim vremenima, bezbednost zaposlenih ne može biti ugrožena i mora ostati glavni prioritet. Fiskalna ograničenja i teško stanje na tržištu rada u mnogim zemljama ne smeju da zasene veću istinu da je bezbedno i zdravo radno mesto takođe dobro za poslovanje.“

EU-OSHA direktorka Dr. Christa Sedlatschek komentariše: „našom Kampanjom o zdravim radnim mestima dopiremo do miliona zaposlenih u Evropi, do njihovih radnih mesta, i to na njihovim jezicima. I sa svakom kampanjom, uspevamo da uključimo  sve više partnera kampanje, i pomažemo u  organizovanju sve većeg broja događaja kojima se podiže svest zaposlenih. Od aprila 2010. godine kada je Kampanja o zdravim radnim mestima sa temom Bezbednog održavanja započeta, mobilisano je oko 10.000 ljudi serijom od preko 300 sastanaka partnera, informativnih sednica i aktivnosti za podizanje svesti, a sve sa ciljem da se značaj bezbednog 

Svake godine milioni žena i devojčica postaju žrtve trgovine ljudima. One bivaju iskorišćene u industriji seksa, ili naterane na služenje u domaćinstvima, ulogu surogat-majke ili brak protiv sopstvene volje.

Ovaj oblik ropstva takođe pogađa stotine hiljada žena u EU. EU je već ojačala zakonodavstvo u oblasti borbe protiv trgovine ljudima i nastaviće da snažno i nedvosmisleno reaguje na ovo fundamentalno kršenje ljudskih prava žena.

U spoljnoj politici, ove godine smo bili inspirisani ulogom koju su žene imale u Arapskom proleću. One moraju da ostanu suštinski deo promena koje sada slede. I u drugim delovima sveta smo ostvarili napredak.

Sledeće godine, na primer, počeće realizacija novog programa za borbu protiv seksualnog nasilja u Demokratskoj Republici Kongo.

Međutim, možemo još više, i učinićemo još više.

EU će nastaviti da sarađuje sa partnerskim državama i organizacijama u njihovim naporima da se suprotstave svim oblicima nasilja nad ženama i devojčicama.

2. Za ponovno uspostavljanje poverenja neophodne su dalje mere. Zato smo se danas dogovorili o celovitom nizu dodatnih mera koje odražavaju našu čvrstu rešenost da učinimo sve što je neophodno da prevaziđemo postojeće poteškoće i preduzmemo neophodne korake za dovršavanje naše ekonomske i monetarne unije. U potpunosti podržavamo poteze ECB u cilju očuvanja stabilnosti cena u evrozoni.

Održive javne finansije i strukturne reforme za rast

3. Evropska unija mora da poboljša svoje izglede u pogledu rasta i zapošljavanja, kao što je navedeno u agendi za rast usaglašenoj na sastanku Evropskog saveta 23. oktobra 2011. Ponavljamo našu punu privrženost sprovođenju preporuka upućenih pojedinačnim državama u okviru prvog Evropskog semestra, kao i vezi sa fokusiranjem javne potrošnje na oblasti rasta.

4. Sve države članice evrozone su potpuno rešene da nastave svoju politiku fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi. Poseban napor će morati da učine one države članice koje se susreću sa napetostima na tržištima državnog duga.

5. Pozdravljamo važne korake koje preduzima Španija kako bi smanjila svoj budžetski deficit, restrukturisala bankarski sektor i reformisala tržišta rada i proizvoda, kao i usvajanje ustavnih amandmana koji se odnose na uravnoteženi budžet. Strogo sprovođenje budžetskih prilagođavanja u skladu sa planom je od ključnog značaja, i na regionalnom nivou, da bi se ispunile obaveze iz Pakta za stabilnost i rast, kao i jačanje fiskalnog okvira kroz kreiranje zakonodavstva na nižem nivou kako bi ustavni amandman postao u potpunosti operativan. Dalje mere su neophodne kako bi se povećao rast u cilju smanjenja neprihvatljivo visokog nivoa nezaposlenosti. Mere bi trebalo da obuhvataju unapređenje promena na tržištu rada kako bi se povećala fleksibilnost na nivou preduzeća i mogućnost zapošljavanja radne snage, kao i druge reforme za poboljšanje konkurentnosti, naročito proširenje reformi u sektoru usluga.

6. Pozdravljamo planove Italije za rast kroz unapređenje strukturnih reformi i strategiju fiskalne konsolidacije, kako je navedeno u dopisu poslatom predsednicima Evropskog saveta i Komisije, i pozivamo Italiju da hitno prezentuje ambiciozan vremenski raspored ovih reformi. Pohvaljujemo posvećenost Italije da ostvari uravnotežen budžet do 2013. i strukturni budžetski suficit 2014. godine, što će dovesti do smanjenja bruto državnog duga na 113% BDP-a u 2014, kao i predviđeno uvođenje pravila uravnoteženog budžeta u ustav do sredine 2012.

Italija će sada sprovesti predložene strukturne reforme u cilju povećanja konkurentnosti smanjenjem birokratije, ukidanjem minimalne tarife u stručnim službama i daljom liberalizacijom lokalnih javnih službi i komunalnih usluga. Primamo k znanju posvećenost Italije reformama radnog zakonodavstva, naročito u pogledu pravila i procedura otpuštanja i preispitivanja trenutno fragmentiranog sistema naknada za nezaposlene do kraja 2011, uzimajući u obzir budžetska ograničenja. Primamo k znanju plan za povećanje starosne granice za penzionisanje na 67 godina do 2026. i preporučujemo da do kraja godine bude definisan proces za ostvarenje ovog cilja.

Podržavamo nameru Italije da preispita programe strukturnih fondova tako što će ponovo odrediti prioritetne projekte i fokusirati se na obrazovanje, zapošljavanje, digitalnu agendu i železnice / mreže, sa ciljem poboljšanja uslova za jačanje rasta i rešavanje regionalnih razlika.

Pozivamo Komisiju da pruži detaljnu procenu mera i da prati njihovo sprovođenje, kao i italijanske vlasti da pravovremeno obezbede sve informacije neophodne za takvu procenu.

Zemlje obuhvaćene programom prilagođavanja

7. Ponavljamo našu odlučnost da nastavimo pružanje podrške svim zemljama u okviru programa dok ne povrate pristup tržištu, pod uslovom da one u potpunosti primenjuju te programe.

8. Što se tiče zemalja obuhvaćenih programom, zadovoljni smo napretkom Irske u punoj implementaciji svog programa prilagođavanja koji daje pozitivne rezultate. Portugalija takođe ostvaruje valjan napredak sa svojim programom i odlučna je da nastavi preduzimanje mera koje podupiru fiskalnu održivost i poboljšavaju konkurentnost. Pozivamo obe zemlje da nastave svoje napore, da se pridržavaju dogovorenih ciljeva i da budu spremne da preduzmu sve eventualne dodatne mere koje bi bile potrebne da se ostvare ti ciljevi.

9. Pozdravljamo odluku Evrogrupe o isplati 6. tranše EUIMF programa podrške za Grčku. Očekujemo sklapanje održivog i kredibilnog novog višegodišnjeg EU-MMF programa do kraja godine.

10. Mehanizam za praćenje sprovođenja grčkog programa mora biti ojačan, na zahtev Vlade Grčke. Grčka ima vlasništvo nad ovim programom i njegovo sprovođenje je u nadležnosti grčkih vlasti. U kontekstu novog programa, Komisija će, u saradnji sa drugim partnerima iz trojke, za vreme trajanja programa uspostaviti određene kapacitete za praćenje situacije na terenu, uz učešće nacionalnih eksperata, kako bi radili u bliskoj i stalnoj saradnji sa grčkom vladom i trojkom, te pružali savete i nudili pomoć u cilju obezbeđenja blagovremenog i punog sprovođenja reformi. To će pomoći trojci da proceni usklađenost mera koje će preduzeti grčka vlada sa obavezama proisteklim iz programa. Ova nova uloga će biti navedena u Memorandumu o razumevanju. Da bi se olakšalo efikasno korišćenje značajnih zvaničnih kredita za dokapitalizaciju grčkih banaka, upravljanje Grčkim fondom za finansijsku stabilnost (HFSF) će biti ojačano u dogovoru sa grčkom vladom i trojkom.

11. U potpunosti podržavamo Tim za tehničku pomoć koji je formirala Komisija.

12. Učešće privatnog sektora ima vitalnu ulogu u uspostavljanju održivosti grčkog duga. Zbog toga pozdravljamo trenutne diskusije između Grčke i privatnih investitora u cilju pronalaženja rešenja za dublje učešće tog sektora. Zajedno sa ambicioznim programom reforme grčke ekonomije, učešće privatnog sektora treba da obezbedi smanjenje grčkog duga u odnosu na BDP sa ciljem postizanja 120% do 2020. godine. U tom cilju pozivamo Grčku, privatne investitore i sve zainteresovane strane da razviju dobrovoljnu razmenu obveznica sa nominalnim popustom od 50% na pojmovni iznos duga Grčke u posedu privatnih investitora. Države članice evrozone će doprineti paketu učešća privatnog sektora u iznosu do 30 milijardi evra. Na osnovu toga, zvanični sektor je spreman da obezbedi dodatni program finansiranja do 100 milijardi evra do 2014, uključujući i neophodnu dokapitalizaciju grčkih banaka. Novi program bi trebalo da bude dogovoren do kraja 2011. a zamena obveznica treba da se sprovede početkom 2012. Pozivamo MMF da nastavi da doprinosi finansiranju novih grčkog programa.

13. Grčka opredeljuje buduće tokove gotovine od projekta Helios i druge privatizacione prihode van onih koji su već uključeni u program prilagođavanja za dalje smanjenje zaduženosti Republike Grčke za iznos do 15 milijardi evra, sa ciljem ponovnog uspostavljanja kreditnog kapaciteta kod EFSF.

14. Biće obezbeđeno proširenje kredita u cilju podupiranja kvaliteta obezbeđenja, kako bi se omogućilo njegovo neometano korišćenje radi pristupa grčkih banaka likvidnosnim operacijama u okviru evrosistema.

15. Što se tiče našeg opšteg pristupa učešću privatnog sektora u evrozoni, potvrđujemo našu odluku od 21. jula 2011 da je za Grčku potrebno izuzetno i jedinstveno rešenje.

16. Sve ostale države članice iz evrozone svečano potvrđuju svoju nepokolebljivu rešenost da u potpunosti ispoštuju sve što su suvereno potpisale i sve svoje obaveze prema održivim fiskalnim uslovima i strukturnim reformama. Šefovi država ili vlada evrozone u potpunosti podržavaju ovu odlučnost, budući da je verodostojnost svih njihovih suverenih potpisa odlučujući element za obezbeđivanje finansijske stabilnosti u evrozoni u celini.

Mehanizmi stabilizacije

17. Proces ratifikacije revidiranog EFSF je sada završen u svim državama članicama iz evrozone i Evrogrupa je usaglasila smernice za primenu u vezi sa intervencijama na primarnim i sekundarnim tržištima, aranžmanima predostrožnosti i dokapitalizacijom banaka. Odluke koje smo doneli u vezi sa EFSF 21. jula su na taj način postale u potpunosti operativne. Svi dostupni alati će se koristiti a efikasan način kako bi se obezbedila finansijska stabilnost u evrozoni. Kako se navodi u smernicama za primenu, stroga uslovljenost će se primenjivati u slučaju novih programa (predostrožnosti) u skladu sa MMF-om praksom. Komisija će sprovesti unapređen nadzor država članica na koje se ovaj aranžman odnosi i redovno podnositi izveštaje Evrogrupi.

18. Slažemo se da će se kapacitet proširenog EFSF koristiti u cilju postizanja maksimalne iskorišćenosti raspoloživih resursa u sledećim okvirima:

• cilj je da se podrži pristup tržištu za države članice iz evrozone koje se suočavaju sa tržišnim pritiscima i da se obezbedi pravilno funkcionisanje tržišta državnih dugova evrozone, uz istovremeno potpuno očuvanje visoke kreditne sposobnosti EFSF. Ove mere su potrebne da bi se obezbedila finansijska stabilnost i pružila adekvatna garancija da se kriza neće dalje širiti;

• to će biti učinjeno bez širenja garancija na kojima se zasniva instrument i u skladu sa pravilima Ugovora i uslovima postojećeg okvirnog sporazuma, držeći se okvira dogovorenih instrumenata, i uključujući odgovarajuće uslovljavanje i nadzor.

19. Postigli smo saglasnost o dve osnovne mogućnosti korišćenja resursa EFSF:

• obezbeđivanje boljeg kvaliteta kredita za nove dugove koje izdaju države članice, čime se smanjuju troškovi finansiranja. Privatnim investitorima bi bila ponuđena mogućnost kupovine ovog obezbeđenja od rizika pri kupovini obveznica na primarnom tržištu;

• maksimiziranje finansijskih aranžmana EFSF sa kombinacijom sredstava iz privatnih i javnih finansijskih institucija i investitora, što može da se organizuje preko pravnih lica kreiranih sa posebnom namenom. Ovim će se povećati količina raspoloživih sredstava za pružanje kredita, dokapitalizaciju banaka i za kupovinu obveznica na primarnom i sekundarnom tržištu.

20. EFSF će moći da koristi istovremeno ove dve mogućnosti, te da ih upotrebljava u zavisnosti od konkretnog cilja i okolnosti na tržištu. Očekivani učinak svake od ovih mogućnosti će varirati u zavisnosti od sopstvenih specifičnosti i tržišnih uslova, ali može biti i četverostruk ili čak petostruk.

21. Pozivamo Evrogrupu da finalizira uslove za realizaciju ovih modaliteta u novembru, u obliku smernica i u skladu sa nacrtom uslova koji je pripremio EFSF.

22. Pored toga, dalje unapređenje resursa EFSF može se postići kroz još bližu saradnju sa MMF-om. Evrogrupa, Komisija i EFSF će raditi na svim mogućim varijantama.

Bankarski sistem

23. Pozdravljamo sporazum o dokapitalizaciji i finansiranju banaka (vidi Aneks 2) koji su danas postigli članovi Evropskog saveta.

Ekonomska i fiskalna koordinacija i nadzor

24. Zakonski paket o ekonomskom upravljanju jača koordinaciju i nadzor ekonomske i fiskalne politike. Po stupanju na snagu u januaru 2012, ovaj paket zakona će se striktno sprovoditi kao deo Evropskog semestra. Pozivamo Komisiju i Savet da sprovode rigorozan nadzor, uključujući i međusobni pritisak, i aktivno korišćenje postojećih i novih instrumenata koji su na raspolaganju. Takođe ne zaboravljamo naše obaveze preuzete u okviru Evro plus pakta.

25. Biti deo monetarne unije ima dalekosežne implikacije i podrazumeva mnogo bližu koordinaciju i nadzor kako bi se osigurala stabilnost i održivost cele oblasti. Sadašnja kriza ukazuje na potrebu da se ovim pitanjem bavimo mnogo efikasnije. Stoga ćemo, uz unapređenje alata za rešavanje kriza u okviru evrozone, ostvariti dalji napredak u integrisanju ekonomskih i fiskalnih politika kroz jačanje koordinacije, nadzora i discipline. Razvićemo politike neophodne za podršku funkcionisanju prostora jedinstvene valute.

26. Konkretnije, koristeći kao osnovu zakonski paket koji je upravo usvojen, Evropski semestar i Pakt Evro plus, obavezujemo se na sprovođenje sledećih dodatnih mera na nacionalnom nivou:

a. sve države članice iz evrozone će usvojiti pravila o uravnoteženom budžetu u strukturnom smislu, tako što će Pakt za stabilnost i rast biti prenet u nacionalno zakonodavstvo, po mogućnosti na ustavnom nivou ili njegovom ekvivalentu, do kraja 2012;

b. jačanje nacionalnih fiskalnih okvira, iznad zahteva Direktive o uslovima za budžetske okvire država članica. Konkretno, nacionalni budžeti treba da se zasnivaju na nezavisnim prognozama rasta;

c. poziv nacionalnim parlamentima da uzmu u obzir preporuke usvojene na nivou EU o vođenju ekonomske i budžetske politike;

d. konsultovanje Komisije i drugih država članica evrozone pre usvajanja svih većih planova reforme fiskalne ili ekonomske politike sa potencijalnim efektima prelivanja, kako bi se dala mogućnost za procenu mogućih efekata za zonu evra u celini;

e. posvećenost poštovanju preporuka Komisije i relevantnih komesara u vezi sa sprovođenjem Pakta za stabilnost i rast.

27. Takođe se slažemo da su detaljniji monitoring i primena dodatnih mera utemeljeni u sledećim slučajevima:

a. za države članice iz evrozone koje su u postupku u vezi sa prekomernim deficitom, Komisija i Savet će moći da prouče nacrte nacionalnih budžeta i usvoje mišljenje o njima pre njihovog usvajanja relevantnim nacionalnim parlamentima. Pored toga, Komisija će pratiti izvršenje budžeta i, ako je potrebno, predložiti izmene i dopune u toku godine;

b. u slučaju odstupanja od programa prilagođavanja, biće sproveden detaljniji monitoring i koordinacija sprovođenja programa.

28. Očekujemo predstojeći predlog Komisije o detaljnijem monitoringu koji će ona uputiti Savetu i Evropskom parlamentu u skladu sa članom 136 TFEU. U tom smislu, pozdravljamo nameru Komisije da ojača, unutar Komisije, ulogu nadležnog komesara za detaljniji monitoring i primenu dodatnih mera.

29. Dodatno ćemo ojačati ekonomski stub ekonomske i monetarne unije i ostvariti bolju koordinaciju makro-i mikro-ekonomskih politika. Nadovezujući se na Pakt Evro plus, poboljšaćemo konkurentnost, čime ćemo postići dalje približavanje politika u cilju promocije rasta i zapošljavanja. Pragmatična koordinacija poreskih politika u evrozoni je neophodan element jače koordinacije ekonomske politike u cilju pružanja podrške fiskalnoj konsolidaciji i ekonomskom rastu. Zakonodavni rad na pripremanju predloga Komisije za Zajedničku konsolidovanu osnovicu korporativnog poreza i za Porez na finansijske transakcije je u toku.

Struktura upravljanja u evrozoni

30. Da bi se efikasnije izlazilo na kraj sa tekućim izazovima i obezbedila čvršća integracija, upravljačka struktura u zoni evra će biti ojačana, uz očuvanje integriteta Evropske unije kao celine.

31. Tako ćemo se sastajati redovno - najmanje dva puta godišnje - na našem nivou, u okviru Evropskog samita, kako bismo odredili stratešku orijentaciju ekonomskih i fiskalnih politika u evrozoni. Time ćemo omogućiti da dimenzija evrozone bude u većoj meri uzeta u obzir u našim nacionalnim politikama.

32. Evrogrupa će, zajedno sa Komisijom i ECB, ostati u središtu svakodnevnog upravljanje evrozonom. Ona će igrati centralnu ulogu u sprovođenju Evropskog semestra od strane država članica koje pripadaju evrozoni. Ona će se oslanjati na jaču strukturu službi uključenih u pripremu aktivnosti.

33. Detaljniji aranžmani su predstavljeni u Aneksu 1 ovog dokumenta.

Dalja integracija

34. Evro je u srži našeg evropskog projekta. Ojačaćemo ekonomsku uniju kako bi bila u srazmeri sa monetarnom unijom.

35. Tražimo od predsednika Evropskog saveta da u bliskoj saradnji sa predsednikom Komisije i predsednikom Evrogrupe identifikuje moguće korake za ostvarenje navedenih ciljeva. Akcenat će biti na daljem jačanju ekonomske konvergencije u okviru evrozone, unapređenju fiskalne discipline i produbljivanju ekonomske unije, uključujući istraživanje mogućnosti manjih izmena Ugovora. U decembru 2011. će biti predstavljen Privremeni izveštaj, kako bi se postigao dogovor o prvim smernicama. Izveštaj će sadržati plan o tome kako da se nastavi dalje uz puno poštovanje prerogativa institucija. Izveštaj o tome kako sprovesti dogovorene mere će biti završen do marta 2012. godine.

Aneks 1

Deset mera za unapređenje upravljanja evrozonom

Postoji potreba da se ojača koordinacija i nadzor ekonomske politike u okviru evrozone, da se poboljša efikasnost donošenja odluka i obezbedi doslednija komunikacija. U tom cilju, preduzećemo sledećih deset mera, uz puno poštovanje integriteta EU kao celine:

1. Održavaće se redovna zasedanja Evro samita, na kojima će učestvovati šefovi država ili vlada evrozone i predsednik Komisije. Ovi sastanci će se održati najmanje dva puta godišnje, u ključnim momentima godišnjeg ciklusa ekonomskog upravljanja; ovi sastanci će se, ako je to moguće, održavati nakon sastanaka Evropskog saveta. Dodatne sastanke može sazvati predsednik Evro samita, ukoliko je to potrebno. Evro samiti će definisati strateške orijentacije za vođenje ekonomskih politika i za unapređenje konkurentnosti i jačanje konvergencije u evrozoni. Predsednik Evro samita će obezbediti pripremu Evro samita, u bliskoj saradnji sa predsednikom Komisije.

2. Predsednika Evro samita će imenovati šefovi država ili vlada evrozone u isto vreme kada Evropski savet bira svoga predsednika, i na isti period. Do sledećeg takvog glasanja, sadašnji predsednik Evropskog saveta će predsedavati sastancima Evro samita.

3. Predsednik Evro samita će detaljno informisati države članice koje ne pripadaju evrozoni o pripremi i ishodu ovih samita. Predsednik će takođe obaveštavati Evropski parlament o ishodu Evro samita.

4. Kao što je trenutno slučaj, Evrogrupa će osigurati sve bližu koordinaciju ekonomskih politika i promovisanje finansijske stabilnosti. Uz poštovanje nadležnosti institucija EU u tom pogledu, ona postiče pojačan nadzor ekonomske i fiskalne politike država članica što se tiče evrozone. Ona će takođe pripremati Evro samite i obezbediti realizaciju postignutih dogovora.

5. Predsednik Evrogrupe bira se u skladu sa Protokolom br. 14 u prilogu Ugovora. Odluka o tome da li on / ona treba da bude izabran između članova Evrogrupe ili će to da bude predsednik sa punim radnim vremenom sa sedištem u Briselu biće doneta u trenutku isteka mandata sadašnjeg predsednika. Predsednik Evro samita će biti konsultovan o planu rada Evrogrupe i može pozvati predsednika Evrogrupe da sazove sastanak Evrogrupe, pre svega kako bi pripremio Evro samit ili radi realizacije njegovih odluka. Biće jasno definisane nadležnosti Evro samita, Evrogrupe i pripremnih tela, kao i obaveze svakog od ovih tela u pogledu izveštavanja.

6. Predsednik Evro samita, predsednik Komisije i predsednik Evrogrupe će se sastajati redovno, najmanje jedanput mesečno. Predsednik Evropske centralne banke može biti pozvan da učestvuje na ovom sastanku. Predsednici nadzornih agencija i direktor EFSF / direktor Evropskog mehanizma za stabilnost (ESM) mogu biti pozvani na ad hoc osnovi.

7. Rad na pripremnom nivou će nastaviti da sprovodi Radna grupa Evrogrupe (EWG), oslanjajući se na ekspertizu Komisije. EWG takođe priprema sastanke Evrogrupe. Njoj bi trebalo da pomogne permanentnija pod-grupa sastavljena od zamenika / funkcionera predstavnika ministara finansija, koja će se češće sastajati, radeći pod okriljem predsednika EWG.

8. Radnom grupom Evrogrupe će predsedavati predsednik sa punim radnim vremenom i sedištem u Briselu. U principu, on / ona će biti izabran u isto vreme kao predsedavajući Ekonomsko-finansijskog odbora (EFC).

9. Postojeće administrativne strukture (tj. Generalni sekretarijat Saveta i Sekretarijat EFC) će biti ojačane i sarađivaće koordinisano kako bi, pod vođstvom predsednika EFC / EWG, obezbedile adekvatnu podršku predsedniku Evro samita i predsedniku Evrogrupe. Po potrebi će biti angažovani i spoljni stručnjaci na ad hoc osnovi.

10. Biće uspostavljeni jasna pravila i mehanizmi kako bi se poboljšala komunikacija i obezbedilo slanje doslednijih poruka. Predsednik Evro samita i predsednik Evrogrupe imaju posebnu odgovornost u tom pogledu. Predsednik Evro Samita zajedno sa predsednikom Komisije će biti odgovoran za obaveštavanje o odlukama Evro samita, a predsednik Evrogrupe je zajedno sa komesarom za ekonomske i finansijske poslove (ECFIN) odgovoran za obaveštavanje o odlukama Evrogrupe.

Aneks 2

Konsenzus o bankarskom paketu

1. Mere za vraćanje poverenja u bankarski sektor (bankarski paket) su hitno potrebne i neophodne su u kontekstu pooštravanja preventivne kontrole bankarskog sektora u EU. Ove mere treba da ispune:

a. potrebu da se obezbedi srednjoročno finansiranje banaka, kako bi se izbegla nemogućnost otplate kredita i zaštitio protok kredita za realnu ekonomiju, kao i da se obezbedi koordinacija mera za ostvarenje navedenog.

b. potrebu da se poboljša kvalitet i kvantitet kapitala da bi banke mogle da izdrže udare, kao i da se ovo poboljšanje pokaže na pouzdan i usklađen način.

Oročeni zajmovi

2. Garancije na bankarske obaveze bi morale po potrebi da obezbede direktniju podršku bankama pri pristupu oročenim zajmovima (budući da su kratkoročni zajmovi dostupni kod ECB i relevantnih nacionalnih centralnih banaka). Ovo je takođe ključni deo strategije za ograničavanje postupaka poravnanja zaduženja.

3. Jednostavno ponavljanje iskustva iz 2008. sa punom nacionalnom diskrecijom u uspostavljanju sistema likvidnosti možda ne bi moglo da obezbedi zadovoljavajuće rešenje pod postojećim tržišnim uslovima. Zato je potreban istinski koordiniran pristup na nivou EU u vezi sa kriterijumima za pristup, određivanjem cena i uslova. Komisija treba zajedno sa EBA, EIB i ECB da hitno istraži mogućnosti za ostvarenje ovog cilja i da o tome izvesti EFC.

Dokapitalizacija banaka

4. Visina kapitala: Postoji široka saglasnost da je nakon 30. septembra potrebno znatno povećanje koeficijenta najkvalitetnijeg kapitala na 9% i, takođe, da posle obračunavanja tržišne vrednosti izloženosti državnih dugova treba stvoriti privremene rezerve, što je opravdano izuzetnim okolnostima. Ovaj kvantitativni cilj u pogledu visine kapitala će morati da bude postignut do 30. juna 2012, na osnovu planova usaglašenih sa nacionalnim nadzornim organima i usklađenim sa EBA. Ovo oprezno vrednovanje ne bi uticalo na relevantna pravila finansijskog izveštavanja. Nacionalni nadzorni organi, pod pokroviteljstvom EBA, moraju da obezbede da planovi banaka za jačanje kapitala ne dovedu do prekomernog smanjenja finansijskog zaduživanja, uključujući i održavanje kreditnih tokova za realnu ekonomiju i uzimajući u obzir trenutni nivo izloženosti grupe, uključujući filijale u svim državama članicama, a imajući u vidu potrebu da se izbegne nepotrebni pritisak na produžavanje rokova za vraćanje kredita u zemljama domaćinima ili na tržištima državnih dugova.

5. Finansiranje dokapitalizacije: Banke bi trebalo pre svega da koriste privatne izvore kapitala, uključujući restrukturiranje i konverziju dugovanja u hartije od vrednosti. Bankama bi trebalo ograničiti isplatu dividendi i premija do ostvarenja ovog cilja. Ako je neophodno, nacionalne vlade treba da obezbede podršku, a ako ova podrška nije dostupna, dokapitalizacija treba da bude finansirana putem kredita EFSF u slučaju zemalja evrozone.

Državna pomoć

6. Svaki oblik javne pomoći, bilo na nacionalnom ili nivou EU, biće podvrgnut uslovima sadašnjeg posebnog kriznog okvira za državnu pomoć, za koji je Komisija ukazala da će biti primenjen uz neophodnu proporcionalnost, imajući u vidu sistemski karakter krize.

Smatramo da je smrtna kazna nehumana, i da predstavlja kršenje ljudskog dostojanstva.  Iskustvo u Evropi naučilo nas je da smrtna kazna ne sprečava porast broja nasilnih krivičnih dela, niti donosi pravdu žrtvama ovih zločina. Takođe, svaka smrtna kazna nastala kao rezultat greške u sprovođenju pravde, na šta nije imun nijedan pravni sistem, predstavlja nenadoknadiv gubitak ljudskog života.

Od 1997. na teritoriji naših država članica nije izvršena nijedna smrtna kazna[1].

Nastavljamo da osuđujemo korišćenje smrtne kazne u Belorusiji, jedinoj državi u Evropi koja je još uvek primenjuje. Apelujemo na Belorusiju da uvede moratorijum na korišćenje smrtne kazne, sa perspektivom njenog punog ukidanja.

Pozdravljamo novije rezolucije UN o globalnom moratorijumu na korišćenje smrtne kazne, sa perspektivom njenog punog ukidanja, koje je podržala široka koalicija država iz svih delova sveta. Rastuća podrška rezolucijama UN koje su se bavile ovim pitanjem 2007, 2008 i 2010. godine potvrđuje postojanje trenda sve većeg protivljenja smrtnoj kazni u međunarodnim okvirima. Mada svakako pozdravljamo porast broja zemalja koje su ukinule smrtnu kaznu (broj je porastao sa 55 na 97 zemalja u periodu 1993 – 2009.), istovremeno ne možemo da ignorišemo činjenicu da 58 zemalja u svetu još uvek zadržava smrtnu kaznu.  

"Danas je Komisija usvojila predlog zakona o porezu na finansijske transakcije. Danas pred vas stavljam veoma važan zakonski tekst.

"Nisu samo finansijske institucije te koje treba da snose pravičan deo troškova. Ne možemo više da dozvolimo tolerisanje utajivača poreza. Dakle, vreme je da se usvoje naši predlozi za poreze na ušteđevine u okviru Evropske unije. Takođe, pozivam države članice da konačno daju Komisiji mandat koji smo tražili, za pregovaranje o poreskim aranžmanima sa trećim državama u ime cele Evropske unije."

O REGULISANJU AGENCIJA ZA KREDITNI REJTING:

"Važno je da se usvoje nova pravila o derivativima, o kratkoročnoj prodaji bez pokrića i kreditnim svop aranžmanima, o pravičnom nagrađivanju bankara.

"Komisija će uputiti preostale predloge do kraja godine, konkretno, predlog pravila o agencijama za kreditni rejting, o rešavanju problema banaka, i o ličnoj odgovornosti finansijskih operativaca.

"Bićemo prvi u G20 koji su ostvarili svoj deo dogovora o globalnim naporima za regulisanje finansijskih pitanja."

O SPOROM ODLUČIVANJU:
"Tempo našeg zajedničkog napredovanja ne mogu da diktiraju najsporiji. Svaka država članica ima pravo da se ne pomera. Ali, nema pravo da blokira kretanje drugih. Naša spremnost da predvidimo mogućnost izmene Ugovora će učvrstiti kredibilitet naših sadašnjih odluka."

O ZAJEDNIČKIM HARTIJAMA OD VREDNOSTI:

"Kada evrozona bude u potpunosti opremljena instrumentima neophodnim za obezbeđenje integracije i discipline, izdavanje zajedničkih dužničkih hartija od vrednosti će se smatrati prirodnim i korisnim korakom za sve. I to pod uslovom da te evroobveznice budu „obveznice stabilnosti“: obveznice koje su kreirane tako da se nagrađuju oni koji igraju po pravilima, a odvraćaju oni koji ih ne poštuju...

"Komisija će prezentovati varijante ovih „obveznica stabilnosti“ u narednih nekoliko nedelja. Neke od ovih varijanti mogu da se primene u okvirima postojećeg Ugovora, dok bi puna primena „evroobveznica“ zahtevala izmenu Lisabonskog ugovora."

O EKONOMSKOJ UNIJI:

"Moramo da kompletiramo našu monetarnu uniju ekonomskom unijom. Bilo je iluzorno govoriti o zajedničkoj valuti i jedinstvenom tržištu u uslovima nacionalnih ekonomskih i budžetskih politika."

"Narednih nedelja, Komisija će predstaviti predlog jedinstvenog, koherentnog okvira za dublju ekonomsku koordinaciju i integraciju, posebno u zoni evra. To biti urađeno kako bi se obezbedila kompatibilnost zone evra i Evropske unije u celini."

O GRČKOJ I EVROZONI:

"Grčka jeste i ostaće članica evrozone. Grčka mora da primeni mere na koje se obavezala u celini i na vreme. Zauzvrat, ostali članovi zone evra su se obavezali da pruže podršku Grčkoj, kao i jedni drugima."

O GRČKOJ EKONOMIJI I KREDITIMA:

"Program u vrednosti 500 miliona evra kojim se garantuju zajmovi Evropske investicione banke (EIB) grčkim malim i srednjim preduzećima se već realizuje. Komisija takođe razmatra širi mehanizam garancija kako bi pomogla bankama da ponovo kreditiraju realnu ekonomiju."

O EVROPSKOM FONDU ZA FINANSIJSKU STABILNOST (EFSF) I EVROPSKOM MEHANIZMU ZA STABILNOST (ESM):

"EFSF mora smesta da se učini snažnijim i fleksibilnijim. To je Komisija već predložila u januaru ove godine. Oko ovog predloga su se šefovi država i vlada zone evra saglasili 21. jula. Tek tada će biti moguće primeniti preventivne intervencije, intervenisati kako bi se podržala rekapitalizacija banaka, intervenisati na sekundarnim tržištima kako bi se izbeglo širenje zaraze."

"Kada EFSF bude ratifikovan, treba da što efikasnije iskoristimo njegov finansijski potencijal. Komisija razrađuje varijante kako bi se to i ostvarilo.

"Pored toga, treba da učinimo sve kako bismo ubrzali stupanje na snagu ESM (Evropskog mehanizma za stabilnost). Takođe, verujemo da će Evropska centralna banka, uz puno poštovanje Ugovora, učiniti sve što je neophodno kako bi obezbedila integritet zone evra i njenu finansijsku stabilnost."

Nakon sastanka, komesarka Geogegan-Kvin je izjavila:

"Današnji sastanak sa ministrima nauke i istraživanja država zapadnog Balkana bio je sjajna prilika za plodonosnu razmenu mišljenja. Njihova veza sa istraživačkim okvirom EU (FP7) im omogućava da se bolje upoznaju sa politikom istraživanja i inovacija EU, kao i sa saradnjom na ovom polju. Međutim, neophodno je da se učini još više. Ohrabrila sam ministre da istraju u nastojanjima da unaprede politički profil istraživanja i inovacija na nacionalnom nivou, i povećaju ulaganja u istraživačke kapacitete. Ova nastojanja su u skladu sa našim naporima da ostvarimo ciljeve inicijative „Unija inovacija“ i programa „Horizont 2020“.“

„Arapsko proleće“ je poslalo jasnu poruku svetu da je želja za demokratijom univerzalna. 2011. godina je donela promene – ali i nove izazove – naročito narodima Bliskog istoka i severne Afrike. U nekim zemljama, legitimna stremljenja građana za stvarnim promenama se i dalje suzbijaju. U drugim zemljama stari režimi su pali, a građani aktivno raspravljaju o tome kakvo demokratsko društvo treba da zameni te režime. Nadam se da će u narednoj godini ovaj proces i dalje biti miroljubiv, inkluzivan i konstruktivan; da ćemo biti svedoci održavanja slobodnih i otvorenih izbora na kojima svi građani mogu da budu izabrani i da biraju vladu kakvu žele; da će poštovanje ljudskih prava i dalje biti u osnovi ovih velikih promena. Kao i u slučaju EU, države Bliskog istoka i severne Afrike će pronaći sopstvene puteve ka demokratskoj vladavini. Evropska unija će potpomoći ovaj proces kada god ta pomoć bude potrebna. Već razvijamo nove načine za pružanje dodatne podrške, što uključuje predloge za osnivanje Evropske zadužbine za demokratiju (European Endowment for Democracy), i Institucije za civilno društvo (Civil Society Facility).“

Tokom boravka u Njujorku od 20. do 23. septembra, predsednik Van Rompej će takođe imati bilateralne sastanke sa više šefova država, a na Pravnom fakultetu Njujorškog univerziteta održaće govor na temu: „Evropa i Sjedinjene države: Transatlantski dijalog“.

Rezolucijom UN usvojenom u maju, EU se poziva da učestvuje u generalnoj debati Generalne skupštine i ustanovljava se pravo spoljnih predstavnika EU da prezentuju stavove EU i njenih članica u UN. Prema Ugovoru o EU, predsednik Evropskog saveta zastupa EU na nivou šefova država, što je slučaj na zasedanju Generalne skupštine UN. Pre usvajanja ove rezolucije, stavovi EU su izražavani preko predstavnika rotirajućeg predsedništva Evropskog saveta u Generalnoj skupštini UN.

Program aktivnosti g. Van Rompeja tokom zasedanja Generalne skupštine UN:

Utorak, 20. septembar

10.00 Bilateralni sastanak sa generalnim sekretarom UN Ban Ki-Munom

12.00 Okrugli sto međunarodnih zvaničnika – diskusijom predsedava Bil Klinton (Klinton fondacija)

16.00 Poseta takmičenju u haiku poeziji, Međunarodna škola Ujedinjenih nacija

Sreda, 21. septembar

09.00 Opšta debata na zasedanju Generalne skupštine UN: obraćanja generalnog sekretara UN g. Ban Ki-Muna, predsednice Brazila gđe Dilme Rusef; predsednika SAD, g. Baraka Obame

13.15 Ručak u organizaciji generalnog sekretara UN Ban Ki-Muna

15.00-17.00 Bilateralni sastanci

18.00 Predavanje „Evropa i Sjedinjene države: Transatlantski dijalog“ (Njujorški univerzitet)

Četvrtak, 22. septembar

11.00 Obraćanje predsednika tokom opšte debate na 66. zasedanju Generalne skupštine UN

15.00-16:45 Bilateralni sastanci

17.00 Sastanak sa Robertom E. Rubinom, kopredsedavajućim Saveta za međunarodne odnose

Više informacija na www.european-council.europa.eu/UNGA66

Rešenost italijanske vlade da ostvari izbalansirani budžet do 2013. godine je važan signal odlučnosti i ambicije. Najnovije mere, koje mi je premijer detaljno izložio, osmišljene su tako da omoguće Italiji da ostvari taj cilj. One takođe znače i dobrodošao korak u pravcu uklanjanja nekih od strukturnih prepreka koje sprečavaju Italiju da ostvari svoj puni potencijal u pogledu rasta.

Brza, delotvorna i rigorozna primena ovih mera je zato od najvećeg mogućeg značaja.

Takođe sam pozdravio plan vlade da u italijanski ustav ugradi princip izbalansiranog budžeta i da pojednostavi nivoe uprave u Italiji. Nadam se da će biti moguće postići širok politički konsenzus oko predloženih promena, tako da i one mogu da se primene onoliko brzo koliko dozvoljavaju ustavne procedure u Italiji.

Saglasio sam se sa premijerom Berluskonijem da je potrebno dalje produbljenje integracije u evrozoni, zasnovano na metodu Zajednice. Treba da ojačamo našu ekonomsku i monetarnu uniju kao „uniju stabilnosti“, ali i kao „uniju rasta“.

Naredni koraci na polju ekonomskog upravljanja moraju da daju potrebne metode i instrumente za jačanje fiskalne koordinacije i zajedničke discipline zemalja koje koriste evro, uz istovremeno očuvanje integriteta jedinstvenog tržišta i politika koje su zajedničke svim državama članicama EU.

„Sledeće nedelje boraviću u Njujorku , na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, gde ću se obratiti Simpozijumu UN o borbi protiv terorizma i učestvovati u Globalnom antiterorističkom forumu, u kome EU igra istaknutu ulogu. Nadam se da će na ovim skupovima biti predloženo više ključnih koraka za dalje unapređenje međunarodne saradnje u borbi protiv terorizma“, rekla je Ketrin Ešton, visoka predstavnica Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i potpredsednica Evropske komisije.

Evropski lideri su odmah nakon napada na Njujork i Vašington jasno dali do znanja da EU stoji rame uz rame sa Sjedinjenim državama. Nakon napada koji su usledili u Madridu, Londonu, Baliju, Bombaju i na drugde, oni su potvrdili sopstvenu i svetsku solidarnost. Prema rečima koordinatora EU za borbu protiv terorizma Žila de Keršova: „EU odbija nasilje i bori se protiv njega bez obzira na njegovu motivaciju – bilo da se radi o desničarskim ili levičarskim ekstremistima, separatistima ili Al Kaidinom terorizmu”.

EU je hitro reagovala na terorističke pretnje. Nakon što je terorizam 2003. godine prepoznat kao jedna od najvećih pretnji s kojima se Evropa suočava, uvedena je funkcija koordinatora EU za borbu protiv terorizma. Do 2005. je usvojena i strategija EU za borbu protiv terorizma, nakon koje su usledile i zasebne strategije za borbu protiv radikalizacije, regrutovanja novih terorista, finansiranja terorizma i sprečavanje pristupa medijima.

Ti koraci su zemljama EU olakšali primenu krivičnih postupaka protiv terorizma. Isto tako, obezbedili su da se terorističkim grupama oteža angažovanje novih članova i pristup propagandnim sredstvima.

Nedavno, nakon ubistava u Norveškoj u avgustu ove godine, prvi je put upotrebljena EUROPOL-ova „Mreža za brze reakcije”(‘First Responders Network’), a 9. septembra je pokrenuta Mreža za nadziranje radikalizacije (Radicalisation Awareness Network).

„EU mora da učini više na suprotstavljanju pretnji nasilnog ekstremizma koji je u porastu", izjavila je komesar za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrom prilikom pokretanja te mreže. „Iskustvo je pokazalo da terorizam ne može da se poveže sa nekom konkretnom verom ili političkim ubeđenjem, niti sa nekim konkretnim regionom. Prema tome, u našim naporima u borbi protiv nasilnog ekstremizma, moramo da uzmemo u obzir različite obrasce radikalizacije“.

Među ostalim inicijativama su jačanje bezbednosti transporta, obavljanje strateških obaveštajnih procena o terorističkim pretnjama i razmena podataka. Pored toga, EU je pojačala saradnju sa partnerima širom sveta – Unija je jedan od najsnažnijih pobornika strategije UN za borbu protiv terorizma, i uvela je programe podrške izgradnji kapaciteta i razvoju u onim zemljama u kojima su bezbednost i razvoj međusobno povezani.

Izjava predsednika Baroza i predsednika Van Rompeja: „Desetogodišnjica terorističkih napada u Sjedinjenim Državama"

EU i terorizam

Spoljni poslovi EU i borba protiv terorizma

Komisija podstiče napore u borbi protiv nasilnog ekstremizma

Vladavina prava na celom Kosovu

Gđa Jahjaga je rekla da nema alternative uspostavljanju vladavine prava i primeni ustava na celoj teritoriji Republike Kosovo. Ona je pozdravila reakciju EULEX-a, misije EU za vladavinu prava, na paljenje graničnog prelaza krajem jula.

„Kosovo je jedno“, i svi potezi koji u krajnjem slučaju mogu da dovedu do bilo kakve podele Kosova „jesu i uvek će biti neprihvatljivi“, rekla je ona i dodala da je srpska zajednica „talac ilegalnih i paralelnih struktura na severu“ Kosova.

Srbija i Kosovo treba da se međusobno podržavaju

Gđa Jahjaga je izjavila da odnosi između Kosova i EU stagniraju i istakla da je sada vreme da se „evropska perspektiva pretvori u evropsku realnost“.

Gđa Jahjaga je rekla da u potpunosti podržava dijalog između Kosova i Srbije. „Moramo da uobličimo našu budućnost, a ona je u Evropskoj uniji“, naglasila je ona, i dodala da Srbija i Kosovo treba da se međusobno podržavaju u ovom procesu.

U Evropskom parlamentu postoji podrška priključenju Kosova EU, izjavila je izvestilac EP za Kosovo Ulrike Lunacek (Partija zelenih, Austrija), i dodala da je razumljivo to što je vlada Kosova preduzela legitimne akcije u severnom delu zemlje.

Nedostajuća priznanja

Doris Pak (EPP, Nemačka) je primetila da pet država članica EU koje još nisu priznale nezavisnost Kosova „imaju svoje sopstvene probleme“ i da „porede stvari koje ne mogu da se porede“. U odgovoru na njeno izlaganje, gđa Jahjaga je priznala da ovo odsustvo priznanja predstavlja „pravu prepreku“, ali je podvukla da je 81 država već priznala Kosovo.

Hanes Svoboda (S&D, Austrija) je naglasio da bi jedino rešavanje problema između Kosova i Srbije dijalogom moglo da dovede do novih priznanja. On je naveo primer uloge koju Austrija ima u Južnom Tirolu, italijanskoj pokrajini, kao potencijalni način da opravdani interesi Srbije budu organizovano reprezentovani. On je dodao da u Parlamentu postoji široka podrška viznoj liberalizaciji za Kosovo.

Regionalni pristup

Izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin (ALDE, Slovenija) je izjavio da je nedavni dijalog između Prištine i Beograda pomogao Srbiji da ostvari status kandidata za članstvo u EU. On je rekao da samo regionalni pristup može da donese stabilnost i prosperitet zemljama zapadnog Balkana. G. Kacin veruje da je Kosovo deo rešenja, a ne deo problema u regionu.