„Danas je 62. godišnjica Šumanove deklaracije.

Svake godine proslavljamo Dan Evrope osvrćući se na istorijat evropskih integracija i stvari koje smo zajedno postigli.

No, to bi trebala da bude i prilika za pogled unapred.

U medijima mnogo čitamo o finansijskoj krizi i ekonomskim problemima sa kojima smo suočeni. Ipak, osnova evropske ekonomije i dalje je jaka, a zajedničke vrednosti koje nas ujedinjuju važnije su nego ikada do sada.

Sledeća godina će biti ključna za oporavak Evrope – i za budućnost Evrope. Tu se ne radi samo o koracima koje preduzimamo na ekonomskom planu unutar Evropske unije i pristupanju Hrvatske u julu te godine.

Radi se i o našem globalnom angažmanu.

Evropa je uvek bila otvorena prema svetu. Dosledno smo uticali na to kako se u svetu razmišlja – o pitanjima trgovine, zaštite životne sredine, klimatskim promenama, smrtnoj kazni, Međunarodnom krivičnom sudu i mnogim drugim važnim pitanjima.

Uverena sam da Evropa mora i dalje da zadrži svoj aktivan angažman širom sveta, kao i da naše međunarodne aktivnosti mogu da pomognu ekonomskom oporavku.

Od obeležavanja Šumanovog dana prošle godine postignut je veliki napredak.

Izgrađujemo Evropsku službu za spoljne poslove, uključujući i pridruženi Sistem za upravljanje kriznim situacijama, kako bismo mogli da pružimo sveobuhvatna rešenja na terenu, bilo da se radi o Libiji, Somaliji ili Avganistanu.

Putovala sam u mnoge zemlje i regione – posetila sam svaki kontinent, uključujući i upečatljiv put na Arktik.

Svuda gde idem, nosim sa sobom poruku u ime Evrope, o 27 zemalja koje sarađuju na rešavanju problema.

Svuda gde idem, čujem da oni izvan Evrope žele da sarađuju sa aktivnom i predanom Evropom.

Stoga, upravo to je ono što sledeće nameravam da učinim.

Ukratko, nastavićemo da radimo ono što je bila namera autora Lisabonskog sporazuma – a davno pre njih i Roberta Šumana: trudićemo se da Evropa igra aktivnu ulogu u rešavanju globalnih problema.

Mnogo toga smo postigli prošle godine, no još je više toga ostalo da se uradi.“

Robert Šuman je, 9. maja 1950. godine, predstavio svoj predlog i postavio temelj Evropske unije, jedinstvenog projekta ujedinjenih zajednica, zasnovan na zajedničkim vrednostima i principima.

EU je, kako se razvijala, omogućila vrata svojim narodima da uživaju nezapamćeni period mira i rastućeg prosperiteta.

EU nije statična, ona se razvija i raste.

Proširenje je DNK Evrope, Evrope koja uprkos svim nedavnim nedaćama i dalje predstavlja inspiraciju zbog svojih vrednosti, životnog standarda i, u slučaju proširenja, transformišuće snage da donese reforme i promene potrebne da se postignu evropski životni standardi.

EU nastavlja da raste. Hrvatska će nam se uskoro pridružiti. Srbija je dobila status kandidata i pregovori sa Crnom Gorom će početi sledećeg meseca. Ostale države uključene u proces priširenja se takođe kreću ka Evropskoj uniji.

Odlučni smo da nastavimo sa tim napretkom uprkos tekućim izazovima sa kojima se Evropa suočava. Ti izazovi su, pak, povezani sa globalizacijom, a ne proširenjem.

Proširenje nije razlog tome. U stvari, proširenje je deo rešenja. Za uspeh, potrebno je da radimo zajedno i vi ćete u tom procesu imati važnu ulogu, posebno kada postanete deo EU. Zajedno možemo da oblikujemo budućnost Evrope u skladu sa vizijom koju su postavili njeni osnivači.

Dan je Evrope, uživajte.

Cilj zajedničkog Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja je da obezbedi dobrovoljni povratak i reintegraciju, ili lokalnu integraciju izbeglica i raseljenih lica. Projektom će biti obezbeđeno trajno i održivo stambeno zbrinjavanje oko 74 000 osoba. Program demonstrira obnovljenu privrženost ovih država regionalnoj saradnji, što donosi konkretne i pozitivne rezultate stanovnicima regiona. Regionalna saradnja je ključni element procesa stabilizacije i pridruživanja EU za zapadni Balkan, a povratak izbeglica je jedan od stubova ove saradnje. Novi podsticaj za saradnju u regionu predstavlja jasan korak napred u procesu EU integracija ove četiri zemlje.

„Snažno pozdravljam obnovljenu privrženost svih država učesnica Sarajevskom procesu. Ovo je jasan znak da region želi da ostavi prošlost iza sebe, a da je pri tom ne zaboravi, i da nastavi put u budućnost u dobrosusedskim odnosima. Pozivam međunarodne donatore da podrže region u ovom važnom nastojanju“, rekao je evropski komesar za proširenje i politiku susedstva Štefan File.

Ukupan obećani iznos doprinosa EU, oko 230 miliona evra, dostići će tokom realizacije programa (koji treba da traje 5 godina) polovinu neophodnog iznosa od 501 milion evra. Ova obećana sredstva zavise od konačne odluke o ukupnom budžetu EU za period 2014-2020. Međunarodni donatori su obećali sredstva u iznosu od 31 milion evra.

Prateće informacije:

Cilj procesa Sarajevske deklaracije, iniciranog 2005. godine, je pronalaženje trajnih rešenja za izbeglice i raseljena lica nakon sukoba u bivšoj Jugoslaviji od 1991. do 1995. godine. Ovaj proces okuplja četiri države: Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Crnu Goru i Srbiju („partnerske države“).

Regionalni program stambenog zbrinjavanja je integralni deo Sarajevskog procesa, koji je bio u zastoju sve do marta 2010, kada je u Beogradu održan ministarski sastanak koji je okupio četiri partnerske države, UNHCR, EU i OEBS. Na ovom sastanku, države su se obavezale da će raditi na pronalaženju rešenja za jedan broj otvorenih pitanja, kao što su razmena podataka i statistike, pravo na penziju i priznavanje i usklađivanje radnog staža, stambena i imovinska pitanja.

Korisnička populacija (prema Okvirnom programu na dan 7. novembra 2011.):

U novembru 2011, četiri ministra spoljnih poslova partnerskih zemalja potpisala su Zajedničku deklaraciju kojom su zaključeni regionalni aspekti Sarajevskog procesa – multilateralna potraživanja između četiri države –a države su se obavezale da zajednički rade na pronalaženju održivih rešenja za izbeglice i raseljena lica u regionu. Sa tim ciljem, Zajedničkoj deklaraciji je pridodat Okvirni program kao prvi korak ka uspostavljanju Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja. Naknadno je dogovoreno da se 24. aprila 2012. godine u Sarajevu održi donatorska konferencija na kojoj bi se zatražila međunarodna donatorska pomoć za finansiranje Regionalnog programa.

Međunarodne organizacije predvođene UNHCR-om, zatim EU, OEBS, kao i Sjedinjene Američke Države, aktivno su uključene u pružanje podrške ovim državama u rešavanju problema.

Sredstva EU za 2012. i 2013. godinu biće obezbeđena iz pretpristupnih fondova, kroz predviđene iznose iz IPA za svaku od četiri partnerske zemlje, kao i iz sredstava IPA za multikorisničku namenu. Ostatak će se omogućiti počev od 2014, pa zato zavisi od odluka vezanih za naredni finansijski okvir EU. Sredstva iz nacionalnih programa IPA biće opredeljena i preneta na odvojene državne račune ili „odeljenja“ u okviru Mehanizma fonda ili trusta Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja.

"2011. godina bila je važna za Srbiju, godina zahtevnih izazova. 2012. godina će biti jednako važna jer je Srbija nestrpljiva da otvori pregovore. Ispunjavanje uslova za taj veliki korak će biti prvi zadatak dolazeće vlade posle izbora 6, maja", rekao je File.

File je ocenio da Srbija može da napreduje ka sledećem koraku u evrointegracijama - dobijanju datuma za početak pregovora, ali će se pažljivo pratiti kako ispunjava političke kriterijume i unapređuje odnose sa Kosovom, pri čemu će EU pratiti reformu pravosuđa, borbu protiv kriminala i korupcije, kao i poštovanje ljudskih i manjinskih prava.

Kada se govori o odnosima sa Kosovom, dodao je File, važno je nastaviti dijalog i pridržavati se postignutih sporazuma, razgovarati o pitanjima telekomunikacija i energetike, sarađivati sa Euleks, koji mora biti operativan na teritoriji celog Kosova i uzdržati se o održavanja loklanih izbora u pokrajini.

File je dodao da bi Srbija trebalo da se uzdrži od organizovanja lokalnih izbora na Kosovu.

Komesar za proširenje je podsetio da je Savet EU u martu odobrio kandidaturu Srbiji i naglasio da je to ključna tačka u odnosima sa Beogradom i novi pozitivni zamah za napredovanje u procesu evropskih integracija.

Poslanicima se obratiio i Nikolaj Vamen u ime danskog predsedavanja Evropskim savetom, koji je rekao da je kandidatura Srbije važno postignuće danskog predsedavanja naglasivši da su uslovi koje treba ispuniti za dobijanje statusa kandidata "rigorozni, ali fer".

Izvestilac parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izjavio je da veruje da je Srbija već spremna za pregovore o pridruživanju i da treba da ih počne čim ispuni kosovski kriterijum.

Naša privrženost ovoj borbi ima mnogo oblika – od zakonodavstva, preko kampanja jačanja svesti do podrške projektima civilnog društva. Globalni napori u borbi protiv rasizma temelje se na Međunarodnoj konvenciji o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije (International Convention on the Elimination of All Forms of Racial Discrimination (ICERD)). Pozivamo sve države da što pre ratifikuju i sprovedu ovu Konvenciju.“ 

„Danas proslavljamo međunarodni dan žena. Iako možemo da budemo ponosni na značajan napredak koji je već ostvaren, ovaj dan nas podseća da treba još mnogo da se radi kako bi se postigla stvarna rodna ravnopravnost. 

Mada su žene u političkom smislu još uvek nedovoljno reprezentovane, Evropska unija je ohrabrena vodećom ulogom koju su one imale u Arapskom proleću. Nadamo se da će žene zadržati centralnu ulogu u nastavku političke tranzicije ovih zemalja. EU će nastaviti da podržava ženske grupe u južnom Mediteranu, kao i širom sveta, kroz projekte poput onog koji je omogućio Libijkama da posmatraju izbore u Tunisu. 

Na ovaj poseban dan, EU još jednom potvrđuje svoju privrženost promovisanju rodne ravnopravnosti i unapređenju položaja žena u celom svetu.“

Glavni element takozvanog fiskalnog sporazuma uključuje predstavlja zahtev da nacionalni bižeti budu balansirani ili u plusu, a kriterijumi će biti ispunjeni ukoliko budžetski deficit ne bude prelazio 0,5 odsto bruto nacionalnog dohotka, računano prema tržišnim cenama.

Pravilo o balansiranom budžetu mora postati deo nacionalnih pravossudnih sistema, najradije kao deo ustava, godinu dana pošto sporazum stupi na snagu. U slučaju odstupanja od ovog pravila, aautomatski se aktivira korektivni mehanizam.

Taj mehanizam će definisati svaka od država članica na osnovu principa koje propiše Evropska komisija.

Kompletan tekst sporazuma možete pročitati ovde 

Po uspostavljanju ove funkcije 1. decembra 2009. godine u skladu sa Lisabonskim sporazumom, Van Rompaj je izabran za prvog predsednika Evropskog saveta.

On je, takođe, predsedavao Euro Samitima od marta 2010. godine. U oktobru 2011. godine šefovi država i vlada zemalja Evrozone su se saglasili, kao deo mera usmerenih ka poboljšanju upravljanja u Evrozoni, da se Eurosamiti redovno održavaju (bar dva puta godišnje):

Govor Hermana Van Rompeja 

Sve države članice EU su podržale rezoluciju Generalne skupštine UN iz septembra 2010. o pokretanju dijaloga između Beograda i Prištine. Cilj ovog dijaloga je da pomogne obema stranama da ostvare napredak na svom evropskom putu. 

U vezi sa tim, visoka predstavnica/potpredsednica Ešton je izjavila: „Želim da čestitam obema stranama na ova dva značajna sporazuma. Jedan od njih stavlja u operacioni oblik sporazum o integrisanom upravljanju prelazima, a drugi konsoliduje regionalnu saradnju i obezbeđuje da svi budu predstavljeni na odgovarajući način. Oba predstavljaju nove korake na evropskom putu".

“Kad je reč o Srbiji, sporazumi o regionalnoj saradnji i integrisanom upravljanju prelazima posebno su dobrodošli uoči rasprave Evropskog saveta o statusu kandidata za Srbiju sledeće nedelje.Kad je reč o Kosovu, ovi sporazumi su važni pošto čine Kosovo punopravnim učesnikom na regionalnim skupovima i omogućiće mu dalji napredak ka ugovornim odnosima sa EU. Kosovo će na taj način pratiti isti evropski put kao svi drugi na zapadnom Balkanu, u skladu sa svojom evropskom perspektivom. U svetlu toga, Komisija predlaže da se pokrene rad na studiji izvodljivosti za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Kosova i EU.

Štefan File, komesar za proširenje i politiku evropskog susedstva, podvukao je da „Ovaj dogovor pokazuje privrženost obe strane njihovoj zajedničkoj evropskoj budućnosti. Današnji sporazum takođe jača regionalnu saradnju, dobrosusedske odnose i agendu za proširenje u regionu zapadnog Balkana.“

Povređenima želim potpun i brz oporavak.

Nadam se da će brza i nezavisna istraga rasvetliti razloge ovog traginog događaja".

Prvo ćemo razmeniti stavove sa novim predsednikom Evropskog parlamenta o glavnim temama koje ćemo kasnije razmatrati na sastanku članova Evropskog saveta.

U postojećoj ekonomskoj situaciji, moramo da nastavimo da ulažemo napore kako bismo obezbedili finansijsku stabilnost i fiskalnu konsolidaciju: ovo je neophodno samo po sebi, ali je takođe i preduslov za ponovno uspostavljanje strukturnog ekonomskog rasta. Istovremeno, moramo da preduzmemo aktivne mere kako bismo pojačali rast i konkurentnost i pre svega stvorili nova radna mesta. Na sastanku u martu ćemo dati šire smernice za ekonomske politike i politike zapošljavanja država članica, no ovaj put želim da se usredsredimo na hitne mere koje treba preduzeti, konkretno na polju nezaposlenosti među mladima, jedinstvenog tržišta i MSP. S tom namerom sam svima poslao nacrt izjave koji treba da nam pomogne da strukturišemo diskusiju i obavestimo javnost o njenom ishodu.

Moja ideja je da održimo interaktivnu debatu koja će nam omogućiti da razmenimo iskustva o različitim putevima za unapređenje zaposlenosti i rasta. Nakon uvodnih obraćanja Žoze Manuela Baroza, o tome kako EU može da podrži mere država članica, naročito na polju nezaposlenosti među mladima i podrške MSP-ima, i danske premijerke Hele Torning-Šmit, o merama o kojima Savet mora hitno da postigne saglasnost, zamoliću nekoliko govornika da predstave tri teme naše diskusije (nezaposlenost među mladima, jedinstveno tržište i finansiranje MSP).

Takođe ćemo iskoristiti ovu priliku da podržimo sporazum o ESM (Evropskom stabilizacionom mehanizmu) i da zabeležimo saglasnost o novom sporazumu o stabilnosti i konvergenciji unutar evrozone. Sa ova dva sporazuma dodatno ćemo osnažiti instrumente koji su nam na raspolaganju u cilju obezbeđenja konsolidacije i razvoja evrozone u celini.

Čestitamo Hrvatskoj i njenim građanima na njihovom izboru: članstvo u EU otvoriće im nove mogućnosti i obezbediti stabilnost i napredak nacije.

Sa ovim mandatom naroda, hrvatska vlada sada može da dovrši preostale pripreme za članstvo. Očekujemo glatku ratifikaciju u hrvatskom parlamentu, kao i u parlamentima svih država članica EU, kako bi Hrvatska mogla da postane 28. članica Unije 1. jula 2013. godine.

Skori ulazak Hrvatske u EU šalje jasan signal celom regionu jugoistočne Europe. To pokazuje da je, uz političku hrabrost i odlučne reforme, članstvo u EU nadohvat ruke. Današnji pozitivni ishod glasanja je stoga dobra vest za Hrvatsku, dobra vest za region i dobra vest za Evropu.

„Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton i komesar za proširenje i politiku evropskog susedstva Štefan File pozdravljaju politički dogovor političkih lidera u Bosni i Hercegovini o formiranju državne vlade – Saveta ministara.

Oni su ohrabreni ovakvim razvojem situacije i očekuju dalje konkretne korake kako bi Bosna i Hercegovina bila vraćena na čvrst kurs ka EU.“

"U fokusu će biti zapošljavanje i to je veliki izazov u trenutku kada je u većini naših ekonomija planirana nulta stopa rasta", rekao je Van Rompuj, koji će predsedavati tim sastankom.

"Moramo preduzeti snažnu akciju u polju zapošljavanja", rekao je. "Uspostavljanje finansijske stabilnosti u evrozoni je suštinski ključ naše budućnosti".

Ističući reforme koje, pojedinačno, sprovode države EU, Van Rompuj je rekao: "Put je dug, duži nego pto smo očekivali. Ali ne treba da bude dileme, postoji suštinska politička volja da jedinstveno idemo napred. Imamo moralnu obavezu da nastavimo ovu misiju".

Van Rompuj je objavio datum održavanja sastanka dok je u Briselu bio u toku sastanak iznedju diplomata EU, Evropskog parlamenta i Evropske komisije o početku pregovora o međudržavnom sporazumu, kojim bi bila učvršćena fiskalna kontrola i sankcije unutar evrozone.

Govoreći o potpisivanju pristupnog ugovora sa Hrvatskom, Rompuj je ocenio da je to potvrda da je evropska perspektiva Zapadnog Balkana jasna "i da naša vrata neće biti zatvorena za Hrvatskom".

Ove godine, obeležavanje Dan ljudskih prava je fokusirano na rad branitelja ljudskih prava, i na načine korišćenja socijalnih medija u cilju promovisanja i podsticanja društvenih promena.

Arapsko proleće nas jasno podseća na činjenicu da su ljudska prava univerzalna i da ljudi na svim meridijanima žele da žive dostojanstveno i slobodno. Tokom 2011, hiljade ljudi su rešile da je došlo vreme da zatraže poštovanje svojih prava. Socijalni mediji su preneli njihovu poruku, i omogućili aktivistima i pojedincima da se izvuku iz izolacije, da rašire svoje ideje i javno osude ugnjetavanje.

Vlade ne treba da ograničavaju upotrebu socijalnih medija u svrhu promovisanja ljudskih prava. EU je više puta javno osudila ograničavanje slobode izražavanja i pristupa internetu, kao i hapšenja blogera, koja se događaju u mnogim zemljama širom sveta.

Krzysztof Maksymowicz iz Poljske dobio je prvu nagradu za svoju fotografiju "Krojačica" na Samitu o zdravim radnim mestima  u Bilbau.EU-OSHA je primila preko 2500 prijava iz 36 evropskih zemalja za drugo po redu foto takmičenje koje je motivisalo profesionalne fotografe i amatere da predstave svoje poglede na temu bezbednosti i zdravlja na radnom mestu.

Pobedničku fotografiju - koja izbliza pokazuje ruke krojačice koja šije - izabrao je međunarodni žiri u čijem sastavu su bili profesionalni fotografi i stručnjaci iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, sa obrazloženjem „da fotografija prikazuje čistu jednostavnost kojom je uhvaćena prevencija zirika u svom najosnovnijem obliku”.

Dodeljujući nagrade, dr. Christa Sedlatschek, direktorka  EU-OSHA je rekla: "Ništa nije glasnije od fotografije koja pobuđuje maštu, izaziva emocije i angažuje i fotografa i gledaoca. Sa više od 7 miliona nezgoda i 20 miliona slučajeva oboljenja u vezi sa radom godišnje samo u 27 država članica EU, ovo pan-evropsko foto takmičenje doprinosi podizanju svesti o bezbednosti i zdravlju na radnom mestu širom Evrope, i time podržava našu misiju radna mesta u Evropi budu bezbednija, zdravija i produktivnija.

Na čelu žirija bio je Peter Rimmer , stručnjak za komunikacije (OSH) iz oblasti bezbednosti i zdravlja  na radu, kome su se pridružila još tri profesionalna fotografa: Mertxe Alarcón iz Španije, Predsednik Evropskog saveza fotografa  Jørgen Brandt i dobitnik nagrade fotoreporter Marco Di Lauro, zajedno sa  iskusnim OSH stručnjakom za multimedije Vincent-om Aubert-Jacquin-om.

Komentarišući svoju pobedničku fotografiju, Krzysztof Maksymowicz je rekao: „ Dok sam snimao ovu fotografiju, pokušao sam da zabeležim jednu univerzalnu sliku o bezbednosti na radu, nešto što bi moglo da se primeni na svakog čoveka. I tako sam došao na ideju da fotografišem  ženu koja šije (krojačicu) sa iglom i naprstkom - alatom koji polako pada u zaborav.“

Krzysztof Maksymowicz je primio prvu nagradu u iznosu od 3.000 €, a nagrade za drugo i treće mesto, u iznosima od 2.000 € i 1.000 €, primili su Isa Kurtt iz Turske za svoju fotografiju „Grow Up“ („Odrasti“) i Saša Kosanović iz Hrvatske za svoju fotografiju „Gold panning" („Paniranje zlata“). Po prvi put nagradu za mlade, u iznosu od 1000 €, primio je Paweł Ruda iz Poljske, kao najbolji učesnik u kategoriji do 21 godine za svoju maštovitu i provokativnu fotografiju pod nazivom „Cold sandwich“ („Hladan sendvič“).

Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu (EU-OSHA) privodi kraju svoju dvogodišnju kampanju održavanjem Samita o zdravim radnim mestima sa temom bezbednog održavanja. Dvodnevni samit u Bilbau okuplja vodeće evropske čelnike i stručnjake, uključujući i Evropskog poverenika za zapošljavanje, socijalna pitanja i uključivanje, Lászla Andora, novu direktorku EU-OSHA, dr. Christa Sedlatschek i predstavnike vlada i druge društvene partnere.

Kampanja o bezbednom održavanju u periodu 2010. - 2011. godina, privukla je rekordnu angažovanost evropske mreže poverenika koju je organizovala EU-OSHA-a i 53 panevropskih kompanija i organizacija koje su se aktivno uključili kao zvanični partneri kampanje.  Mnogi od njih učestvuju na samitu u Bilbau (22. i 23. novembra) da bi razgovarali o rezultatima kampanje, razmenili dobru praksu i istražili buduće strategije o unapređenju zdravlja i bezbednosti na radnom mestu kroz plenarne sednice, radionice i rasprave.

Otvarajući Evropski samit o zdravim radnim  mestima sa temom Bezbedno održavanje u Bilbau László Andor, Poverenik EU za zapošljavanje, socijalna pitanja i uključivanje, govorio je o značaju kampanje rekavši: „ Kampanje EU-OSHA o zdravim radnim mestima širom Evrope igraju bitnu ulogu u postavljanju evropske strategije o bezbednosti i zdravlju na radu na svoje pravo mesto u realnom životu. 

To je naročito važno u trenutnim ekonomskim prilikama, kada se mnogi Evropljani suočavaju s povećanim obimom posla i kada organizacije pokušavaju da urade  više, a da ulože manje. Kampanja o zdravim radnim mestima je prilika da se prenese poruka da, čak i u teškim vremenima, bezbednost zaposlenih ne može biti ugrožena i mora ostati glavni prioritet. Fiskalna ograničenja i teško stanje na tržištu rada u mnogim zemljama ne smeju da zasene veću istinu da je bezbedno i zdravo radno mesto takođe dobro za poslovanje.“

EU-OSHA direktorka Dr. Christa Sedlatschek komentariše: „našom Kampanjom o zdravim radnim mestima dopiremo do miliona zaposlenih u Evropi, do njihovih radnih mesta, i to na njihovim jezicima. I sa svakom kampanjom, uspevamo da uključimo  sve više partnera kampanje, i pomažemo u  organizovanju sve većeg broja događaja kojima se podiže svest zaposlenih. Od aprila 2010. godine kada je Kampanja o zdravim radnim mestima sa temom Bezbednog održavanja započeta, mobilisano je oko 10.000 ljudi serijom od preko 300 sastanaka partnera, informativnih sednica i aktivnosti za podizanje svesti, a sve sa ciljem da se značaj bezbednog 

Svake godine milioni žena i devojčica postaju žrtve trgovine ljudima. One bivaju iskorišćene u industriji seksa, ili naterane na služenje u domaćinstvima, ulogu surogat-majke ili brak protiv sopstvene volje.

Ovaj oblik ropstva takođe pogađa stotine hiljada žena u EU. EU je već ojačala zakonodavstvo u oblasti borbe protiv trgovine ljudima i nastaviće da snažno i nedvosmisleno reaguje na ovo fundamentalno kršenje ljudskih prava žena.

U spoljnoj politici, ove godine smo bili inspirisani ulogom koju su žene imale u Arapskom proleću. One moraju da ostanu suštinski deo promena koje sada slede. I u drugim delovima sveta smo ostvarili napredak.

Sledeće godine, na primer, počeće realizacija novog programa za borbu protiv seksualnog nasilja u Demokratskoj Republici Kongo.

Međutim, možemo još više, i učinićemo još više.

EU će nastaviti da sarađuje sa partnerskim državama i organizacijama u njihovim naporima da se suprotstave svim oblicima nasilja nad ženama i devojčicama.

2. Za ponovno uspostavljanje poverenja neophodne su dalje mere. Zato smo se danas dogovorili o celovitom nizu dodatnih mera koje odražavaju našu čvrstu rešenost da učinimo sve što je neophodno da prevaziđemo postojeće poteškoće i preduzmemo neophodne korake za dovršavanje naše ekonomske i monetarne unije. U potpunosti podržavamo poteze ECB u cilju očuvanja stabilnosti cena u evrozoni.

Održive javne finansije i strukturne reforme za rast

3. Evropska unija mora da poboljša svoje izglede u pogledu rasta i zapošljavanja, kao što je navedeno u agendi za rast usaglašenoj na sastanku Evropskog saveta 23. oktobra 2011. Ponavljamo našu punu privrženost sprovođenju preporuka upućenih pojedinačnim državama u okviru prvog Evropskog semestra, kao i vezi sa fokusiranjem javne potrošnje na oblasti rasta.

4. Sve države članice evrozone su potpuno rešene da nastave svoju politiku fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi. Poseban napor će morati da učine one države članice koje se susreću sa napetostima na tržištima državnog duga.

5. Pozdravljamo važne korake koje preduzima Španija kako bi smanjila svoj budžetski deficit, restrukturisala bankarski sektor i reformisala tržišta rada i proizvoda, kao i usvajanje ustavnih amandmana koji se odnose na uravnoteženi budžet. Strogo sprovođenje budžetskih prilagođavanja u skladu sa planom je od ključnog značaja, i na regionalnom nivou, da bi se ispunile obaveze iz Pakta za stabilnost i rast, kao i jačanje fiskalnog okvira kroz kreiranje zakonodavstva na nižem nivou kako bi ustavni amandman postao u potpunosti operativan. Dalje mere su neophodne kako bi se povećao rast u cilju smanjenja neprihvatljivo visokog nivoa nezaposlenosti. Mere bi trebalo da obuhvataju unapređenje promena na tržištu rada kako bi se povećala fleksibilnost na nivou preduzeća i mogućnost zapošljavanja radne snage, kao i druge reforme za poboljšanje konkurentnosti, naročito proširenje reformi u sektoru usluga.

6. Pozdravljamo planove Italije za rast kroz unapređenje strukturnih reformi i strategiju fiskalne konsolidacije, kako je navedeno u dopisu poslatom predsednicima Evropskog saveta i Komisije, i pozivamo Italiju da hitno prezentuje ambiciozan vremenski raspored ovih reformi. Pohvaljujemo posvećenost Italije da ostvari uravnotežen budžet do 2013. i strukturni budžetski suficit 2014. godine, što će dovesti do smanjenja bruto državnog duga na 113% BDP-a u 2014, kao i predviđeno uvođenje pravila uravnoteženog budžeta u ustav do sredine 2012.

Italija će sada sprovesti predložene strukturne reforme u cilju povećanja konkurentnosti smanjenjem birokratije, ukidanjem minimalne tarife u stručnim službama i daljom liberalizacijom lokalnih javnih službi i komunalnih usluga. Primamo k znanju posvećenost Italije reformama radnog zakonodavstva, naročito u pogledu pravila i procedura otpuštanja i preispitivanja trenutno fragmentiranog sistema naknada za nezaposlene do kraja 2011, uzimajući u obzir budžetska ograničenja. Primamo k znanju plan za povećanje starosne granice za penzionisanje na 67 godina do 2026. i preporučujemo da do kraja godine bude definisan proces za ostvarenje ovog cilja.

Podržavamo nameru Italije da preispita programe strukturnih fondova tako što će ponovo odrediti prioritetne projekte i fokusirati se na obrazovanje, zapošljavanje, digitalnu agendu i železnice / mreže, sa ciljem poboljšanja uslova za jačanje rasta i rešavanje regionalnih razlika.

Pozivamo Komisiju da pruži detaljnu procenu mera i da prati njihovo sprovođenje, kao i italijanske vlasti da pravovremeno obezbede sve informacije neophodne za takvu procenu.

Zemlje obuhvaćene programom prilagođavanja

7. Ponavljamo našu odlučnost da nastavimo pružanje podrške svim zemljama u okviru programa dok ne povrate pristup tržištu, pod uslovom da one u potpunosti primenjuju te programe.

8. Što se tiče zemalja obuhvaćenih programom, zadovoljni smo napretkom Irske u punoj implementaciji svog programa prilagođavanja koji daje pozitivne rezultate. Portugalija takođe ostvaruje valjan napredak sa svojim programom i odlučna je da nastavi preduzimanje mera koje podupiru fiskalnu održivost i poboljšavaju konkurentnost. Pozivamo obe zemlje da nastave svoje napore, da se pridržavaju dogovorenih ciljeva i da budu spremne da preduzmu sve eventualne dodatne mere koje bi bile potrebne da se ostvare ti ciljevi.

9. Pozdravljamo odluku Evrogrupe o isplati 6. tranše EUIMF programa podrške za Grčku. Očekujemo sklapanje održivog i kredibilnog novog višegodišnjeg EU-MMF programa do kraja godine.

10. Mehanizam za praćenje sprovođenja grčkog programa mora biti ojačan, na zahtev Vlade Grčke. Grčka ima vlasništvo nad ovim programom i njegovo sprovođenje je u nadležnosti grčkih vlasti. U kontekstu novog programa, Komisija će, u saradnji sa drugim partnerima iz trojke, za vreme trajanja programa uspostaviti određene kapacitete za praćenje situacije na terenu, uz učešće nacionalnih eksperata, kako bi radili u bliskoj i stalnoj saradnji sa grčkom vladom i trojkom, te pružali savete i nudili pomoć u cilju obezbeđenja blagovremenog i punog sprovođenja reformi. To će pomoći trojci da proceni usklađenost mera koje će preduzeti grčka vlada sa obavezama proisteklim iz programa. Ova nova uloga će biti navedena u Memorandumu o razumevanju. Da bi se olakšalo efikasno korišćenje značajnih zvaničnih kredita za dokapitalizaciju grčkih banaka, upravljanje Grčkim fondom za finansijsku stabilnost (HFSF) će biti ojačano u dogovoru sa grčkom vladom i trojkom.

11. U potpunosti podržavamo Tim za tehničku pomoć koji je formirala Komisija.

12. Učešće privatnog sektora ima vitalnu ulogu u uspostavljanju održivosti grčkog duga. Zbog toga pozdravljamo trenutne diskusije između Grčke i privatnih investitora u cilju pronalaženja rešenja za dublje učešće tog sektora. Zajedno sa ambicioznim programom reforme grčke ekonomije, učešće privatnog sektora treba da obezbedi smanjenje grčkog duga u odnosu na BDP sa ciljem postizanja 120% do 2020. godine. U tom cilju pozivamo Grčku, privatne investitore i sve zainteresovane strane da razviju dobrovoljnu razmenu obveznica sa nominalnim popustom od 50% na pojmovni iznos duga Grčke u posedu privatnih investitora. Države članice evrozone će doprineti paketu učešća privatnog sektora u iznosu do 30 milijardi evra. Na osnovu toga, zvanični sektor je spreman da obezbedi dodatni program finansiranja do 100 milijardi evra do 2014, uključujući i neophodnu dokapitalizaciju grčkih banaka. Novi program bi trebalo da bude dogovoren do kraja 2011. a zamena obveznica treba da se sprovede početkom 2012. Pozivamo MMF da nastavi da doprinosi finansiranju novih grčkog programa.

13. Grčka opredeljuje buduće tokove gotovine od projekta Helios i druge privatizacione prihode van onih koji su već uključeni u program prilagođavanja za dalje smanjenje zaduženosti Republike Grčke za iznos do 15 milijardi evra, sa ciljem ponovnog uspostavljanja kreditnog kapaciteta kod EFSF.

14. Biće obezbeđeno proširenje kredita u cilju podupiranja kvaliteta obezbeđenja, kako bi se omogućilo njegovo neometano korišćenje radi pristupa grčkih banaka likvidnosnim operacijama u okviru evrosistema.

15. Što se tiče našeg opšteg pristupa učešću privatnog sektora u evrozoni, potvrđujemo našu odluku od 21. jula 2011 da je za Grčku potrebno izuzetno i jedinstveno rešenje.

16. Sve ostale države članice iz evrozone svečano potvrđuju svoju nepokolebljivu rešenost da u potpunosti ispoštuju sve što su suvereno potpisale i sve svoje obaveze prema održivim fiskalnim uslovima i strukturnim reformama. Šefovi država ili vlada evrozone u potpunosti podržavaju ovu odlučnost, budući da je verodostojnost svih njihovih suverenih potpisa odlučujući element za obezbeđivanje finansijske stabilnosti u evrozoni u celini.

Mehanizmi stabilizacije

17. Proces ratifikacije revidiranog EFSF je sada završen u svim državama članicama iz evrozone i Evrogrupa je usaglasila smernice za primenu u vezi sa intervencijama na primarnim i sekundarnim tržištima, aranžmanima predostrožnosti i dokapitalizacijom banaka. Odluke koje smo doneli u vezi sa EFSF 21. jula su na taj način postale u potpunosti operativne. Svi dostupni alati će se koristiti a efikasan način kako bi se obezbedila finansijska stabilnost u evrozoni. Kako se navodi u smernicama za primenu, stroga uslovljenost će se primenjivati u slučaju novih programa (predostrožnosti) u skladu sa MMF-om praksom. Komisija će sprovesti unapređen nadzor država članica na koje se ovaj aranžman odnosi i redovno podnositi izveštaje Evrogrupi.

18. Slažemo se da će se kapacitet proširenog EFSF koristiti u cilju postizanja maksimalne iskorišćenosti raspoloživih resursa u sledećim okvirima:

• cilj je da se podrži pristup tržištu za države članice iz evrozone koje se suočavaju sa tržišnim pritiscima i da se obezbedi pravilno funkcionisanje tržišta državnih dugova evrozone, uz istovremeno potpuno očuvanje visoke kreditne sposobnosti EFSF. Ove mere su potrebne da bi se obezbedila finansijska stabilnost i pružila adekvatna garancija da se kriza neće dalje širiti;

• to će biti učinjeno bez širenja garancija na kojima se zasniva instrument i u skladu sa pravilima Ugovora i uslovima postojećeg okvirnog sporazuma, držeći se okvira dogovorenih instrumenata, i uključujući odgovarajuće uslovljavanje i nadzor.

19. Postigli smo saglasnost o dve osnovne mogućnosti korišćenja resursa EFSF:

• obezbeđivanje boljeg kvaliteta kredita za nove dugove koje izdaju države članice, čime se smanjuju troškovi finansiranja. Privatnim investitorima bi bila ponuđena mogućnost kupovine ovog obezbeđenja od rizika pri kupovini obveznica na primarnom tržištu;

• maksimiziranje finansijskih aranžmana EFSF sa kombinacijom sredstava iz privatnih i javnih finansijskih institucija i investitora, što može da se organizuje preko pravnih lica kreiranih sa posebnom namenom. Ovim će se povećati količina raspoloživih sredstava za pružanje kredita, dokapitalizaciju banaka i za kupovinu obveznica na primarnom i sekundarnom tržištu.

20. EFSF će moći da koristi istovremeno ove dve mogućnosti, te da ih upotrebljava u zavisnosti od konkretnog cilja i okolnosti na tržištu. Očekivani učinak svake od ovih mogućnosti će varirati u zavisnosti od sopstvenih specifičnosti i tržišnih uslova, ali može biti i četverostruk ili čak petostruk.

21. Pozivamo Evrogrupu da finalizira uslove za realizaciju ovih modaliteta u novembru, u obliku smernica i u skladu sa nacrtom uslova koji je pripremio EFSF.

22. Pored toga, dalje unapređenje resursa EFSF može se postići kroz još bližu saradnju sa MMF-om. Evrogrupa, Komisija i EFSF će raditi na svim mogućim varijantama.

Bankarski sistem

23. Pozdravljamo sporazum o dokapitalizaciji i finansiranju banaka (vidi Aneks 2) koji su danas postigli članovi Evropskog saveta.

Ekonomska i fiskalna koordinacija i nadzor

24. Zakonski paket o ekonomskom upravljanju jača koordinaciju i nadzor ekonomske i fiskalne politike. Po stupanju na snagu u januaru 2012, ovaj paket zakona će se striktno sprovoditi kao deo Evropskog semestra. Pozivamo Komisiju i Savet da sprovode rigorozan nadzor, uključujući i međusobni pritisak, i aktivno korišćenje postojećih i novih instrumenata koji su na raspolaganju. Takođe ne zaboravljamo naše obaveze preuzete u okviru Evro plus pakta.

25. Biti deo monetarne unije ima dalekosežne implikacije i podrazumeva mnogo bližu koordinaciju i nadzor kako bi se osigurala stabilnost i održivost cele oblasti. Sadašnja kriza ukazuje na potrebu da se ovim pitanjem bavimo mnogo efikasnije. Stoga ćemo, uz unapređenje alata za rešavanje kriza u okviru evrozone, ostvariti dalji napredak u integrisanju ekonomskih i fiskalnih politika kroz jačanje koordinacije, nadzora i discipline. Razvićemo politike neophodne za podršku funkcionisanju prostora jedinstvene valute.

26. Konkretnije, koristeći kao osnovu zakonski paket koji je upravo usvojen, Evropski semestar i Pakt Evro plus, obavezujemo se na sprovođenje sledećih dodatnih mera na nacionalnom nivou:

a. sve države članice iz evrozone će usvojiti pravila o uravnoteženom budžetu u strukturnom smislu, tako što će Pakt za stabilnost i rast biti prenet u nacionalno zakonodavstvo, po mogućnosti na ustavnom nivou ili njegovom ekvivalentu, do kraja 2012;

b. jačanje nacionalnih fiskalnih okvira, iznad zahteva Direktive o uslovima za budžetske okvire država članica. Konkretno, nacionalni budžeti treba da se zasnivaju na nezavisnim prognozama rasta;

c. poziv nacionalnim parlamentima da uzmu u obzir preporuke usvojene na nivou EU o vođenju ekonomske i budžetske politike;

d. konsultovanje Komisije i drugih država članica evrozone pre usvajanja svih većih planova reforme fiskalne ili ekonomske politike sa potencijalnim efektima prelivanja, kako bi se dala mogućnost za procenu mogućih efekata za zonu evra u celini;

e. posvećenost poštovanju preporuka Komisije i relevantnih komesara u vezi sa sprovođenjem Pakta za stabilnost i rast.

27. Takođe se slažemo da su detaljniji monitoring i primena dodatnih mera utemeljeni u sledećim slučajevima:

a. za države članice iz evrozone koje su u postupku u vezi sa prekomernim deficitom, Komisija i Savet će moći da prouče nacrte nacionalnih budžeta i usvoje mišljenje o njima pre njihovog usvajanja relevantnim nacionalnim parlamentima. Pored toga, Komisija će pratiti izvršenje budžeta i, ako je potrebno, predložiti izmene i dopune u toku godine;

b. u slučaju odstupanja od programa prilagođavanja, biće sproveden detaljniji monitoring i koordinacija sprovođenja programa.

28. Očekujemo predstojeći predlog Komisije o detaljnijem monitoringu koji će ona uputiti Savetu i Evropskom parlamentu u skladu sa članom 136 TFEU. U tom smislu, pozdravljamo nameru Komisije da ojača, unutar Komisije, ulogu nadležnog komesara za detaljniji monitoring i primenu dodatnih mera.

29. Dodatno ćemo ojačati ekonomski stub ekonomske i monetarne unije i ostvariti bolju koordinaciju makro-i mikro-ekonomskih politika. Nadovezujući se na Pakt Evro plus, poboljšaćemo konkurentnost, čime ćemo postići dalje približavanje politika u cilju promocije rasta i zapošljavanja. Pragmatična koordinacija poreskih politika u evrozoni je neophodan element jače koordinacije ekonomske politike u cilju pružanja podrške fiskalnoj konsolidaciji i ekonomskom rastu. Zakonodavni rad na pripremanju predloga Komisije za Zajedničku konsolidovanu osnovicu korporativnog poreza i za Porez na finansijske transakcije je u toku.

Struktura upravljanja u evrozoni

30. Da bi se efikasnije izlazilo na kraj sa tekućim izazovima i obezbedila čvršća integracija, upravljačka struktura u zoni evra će biti ojačana, uz očuvanje integriteta Evropske unije kao celine.

31. Tako ćemo se sastajati redovno - najmanje dva puta godišnje - na našem nivou, u okviru Evropskog samita, kako bismo odredili stratešku orijentaciju ekonomskih i fiskalnih politika u evrozoni. Time ćemo omogućiti da dimenzija evrozone bude u većoj meri uzeta u obzir u našim nacionalnim politikama.

32. Evrogrupa će, zajedno sa Komisijom i ECB, ostati u središtu svakodnevnog upravljanje evrozonom. Ona će igrati centralnu ulogu u sprovođenju Evropskog semestra od strane država članica koje pripadaju evrozoni. Ona će se oslanjati na jaču strukturu službi uključenih u pripremu aktivnosti.

33. Detaljniji aranžmani su predstavljeni u Aneksu 1 ovog dokumenta.

Dalja integracija

34. Evro je u srži našeg evropskog projekta. Ojačaćemo ekonomsku uniju kako bi bila u srazmeri sa monetarnom unijom.

35. Tražimo od predsednika Evropskog saveta da u bliskoj saradnji sa predsednikom Komisije i predsednikom Evrogrupe identifikuje moguće korake za ostvarenje navedenih ciljeva. Akcenat će biti na daljem jačanju ekonomske konvergencije u okviru evrozone, unapređenju fiskalne discipline i produbljivanju ekonomske unije, uključujući istraživanje mogućnosti manjih izmena Ugovora. U decembru 2011. će biti predstavljen Privremeni izveštaj, kako bi se postigao dogovor o prvim smernicama. Izveštaj će sadržati plan o tome kako da se nastavi dalje uz puno poštovanje prerogativa institucija. Izveštaj o tome kako sprovesti dogovorene mere će biti završen do marta 2012. godine.

Aneks 1

Deset mera za unapređenje upravljanja evrozonom

Postoji potreba da se ojača koordinacija i nadzor ekonomske politike u okviru evrozone, da se poboljša efikasnost donošenja odluka i obezbedi doslednija komunikacija. U tom cilju, preduzećemo sledećih deset mera, uz puno poštovanje integriteta EU kao celine:

1. Održavaće se redovna zasedanja Evro samita, na kojima će učestvovati šefovi država ili vlada evrozone i predsednik Komisije. Ovi sastanci će se održati najmanje dva puta godišnje, u ključnim momentima godišnjeg ciklusa ekonomskog upravljanja; ovi sastanci će se, ako je to moguće, održavati nakon sastanaka Evropskog saveta. Dodatne sastanke može sazvati predsednik Evro samita, ukoliko je to potrebno. Evro samiti će definisati strateške orijentacije za vođenje ekonomskih politika i za unapređenje konkurentnosti i jačanje konvergencije u evrozoni. Predsednik Evro samita će obezbediti pripremu Evro samita, u bliskoj saradnji sa predsednikom Komisije.

2. Predsednika Evro samita će imenovati šefovi država ili vlada evrozone u isto vreme kada Evropski savet bira svoga predsednika, i na isti period. Do sledećeg takvog glasanja, sadašnji predsednik Evropskog saveta će predsedavati sastancima Evro samita.

3. Predsednik Evro samita će detaljno informisati države članice koje ne pripadaju evrozoni o pripremi i ishodu ovih samita. Predsednik će takođe obaveštavati Evropski parlament o ishodu Evro samita.

4. Kao što je trenutno slučaj, Evrogrupa će osigurati sve bližu koordinaciju ekonomskih politika i promovisanje finansijske stabilnosti. Uz poštovanje nadležnosti institucija EU u tom pogledu, ona postiče pojačan nadzor ekonomske i fiskalne politike država članica što se tiče evrozone. Ona će takođe pripremati Evro samite i obezbediti realizaciju postignutih dogovora.

5. Predsednik Evrogrupe bira se u skladu sa Protokolom br. 14 u prilogu Ugovora. Odluka o tome da li on / ona treba da bude izabran između članova Evrogrupe ili će to da bude predsednik sa punim radnim vremenom sa sedištem u Briselu biće doneta u trenutku isteka mandata sadašnjeg predsednika. Predsednik Evro samita će biti konsultovan o planu rada Evrogrupe i može pozvati predsednika Evrogrupe da sazove sastanak Evrogrupe, pre svega kako bi pripremio Evro samit ili radi realizacije njegovih odluka. Biće jasno definisane nadležnosti Evro samita, Evrogrupe i pripremnih tela, kao i obaveze svakog od ovih tela u pogledu izveštavanja.

6. Predsednik Evro samita, predsednik Komisije i predsednik Evrogrupe će se sastajati redovno, najmanje jedanput mesečno. Predsednik Evropske centralne banke može biti pozvan da učestvuje na ovom sastanku. Predsednici nadzornih agencija i direktor EFSF / direktor Evropskog mehanizma za stabilnost (ESM) mogu biti pozvani na ad hoc osnovi.

7. Rad na pripremnom nivou će nastaviti da sprovodi Radna grupa Evrogrupe (EWG), oslanjajući se na ekspertizu Komisije. EWG takođe priprema sastanke Evrogrupe. Njoj bi trebalo da pomogne permanentnija pod-grupa sastavljena od zamenika / funkcionera predstavnika ministara finansija, koja će se češće sastajati, radeći pod okriljem predsednika EWG.

8. Radnom grupom Evrogrupe će predsedavati predsednik sa punim radnim vremenom i sedištem u Briselu. U principu, on / ona će biti izabran u isto vreme kao predsedavajući Ekonomsko-finansijskog odbora (EFC).

9. Postojeće administrativne strukture (tj. Generalni sekretarijat Saveta i Sekretarijat EFC) će biti ojačane i sarađivaće koordinisano kako bi, pod vođstvom predsednika EFC / EWG, obezbedile adekvatnu podršku predsedniku Evro samita i predsedniku Evrogrupe. Po potrebi će biti angažovani i spoljni stručnjaci na ad hoc osnovi.

10. Biće uspostavljeni jasna pravila i mehanizmi kako bi se poboljšala komunikacija i obezbedilo slanje doslednijih poruka. Predsednik Evro samita i predsednik Evrogrupe imaju posebnu odgovornost u tom pogledu. Predsednik Evro Samita zajedno sa predsednikom Komisije će biti odgovoran za obaveštavanje o odlukama Evro samita, a predsednik Evrogrupe je zajedno sa komesarom za ekonomske i finansijske poslove (ECFIN) odgovoran za obaveštavanje o odlukama Evrogrupe.

Aneks 2

Konsenzus o bankarskom paketu

1. Mere za vraćanje poverenja u bankarski sektor (bankarski paket) su hitno potrebne i neophodne su u kontekstu pooštravanja preventivne kontrole bankarskog sektora u EU. Ove mere treba da ispune:

a. potrebu da se obezbedi srednjoročno finansiranje banaka, kako bi se izbegla nemogućnost otplate kredita i zaštitio protok kredita za realnu ekonomiju, kao i da se obezbedi koordinacija mera za ostvarenje navedenog.

b. potrebu da se poboljša kvalitet i kvantitet kapitala da bi banke mogle da izdrže udare, kao i da se ovo poboljšanje pokaže na pouzdan i usklađen način.

Oročeni zajmovi

2. Garancije na bankarske obaveze bi morale po potrebi da obezbede direktniju podršku bankama pri pristupu oročenim zajmovima (budući da su kratkoročni zajmovi dostupni kod ECB i relevantnih nacionalnih centralnih banaka). Ovo je takođe ključni deo strategije za ograničavanje postupaka poravnanja zaduženja.

3. Jednostavno ponavljanje iskustva iz 2008. sa punom nacionalnom diskrecijom u uspostavljanju sistema likvidnosti možda ne bi moglo da obezbedi zadovoljavajuće rešenje pod postojećim tržišnim uslovima. Zato je potreban istinski koordiniran pristup na nivou EU u vezi sa kriterijumima za pristup, određivanjem cena i uslova. Komisija treba zajedno sa EBA, EIB i ECB da hitno istraži mogućnosti za ostvarenje ovog cilja i da o tome izvesti EFC.

Dokapitalizacija banaka

4. Visina kapitala: Postoji široka saglasnost da je nakon 30. septembra potrebno znatno povećanje koeficijenta najkvalitetnijeg kapitala na 9% i, takođe, da posle obračunavanja tržišne vrednosti izloženosti državnih dugova treba stvoriti privremene rezerve, što je opravdano izuzetnim okolnostima. Ovaj kvantitativni cilj u pogledu visine kapitala će morati da bude postignut do 30. juna 2012, na osnovu planova usaglašenih sa nacionalnim nadzornim organima i usklađenim sa EBA. Ovo oprezno vrednovanje ne bi uticalo na relevantna pravila finansijskog izveštavanja. Nacionalni nadzorni organi, pod pokroviteljstvom EBA, moraju da obezbede da planovi banaka za jačanje kapitala ne dovedu do prekomernog smanjenja finansijskog zaduživanja, uključujući i održavanje kreditnih tokova za realnu ekonomiju i uzimajući u obzir trenutni nivo izloženosti grupe, uključujući filijale u svim državama članicama, a imajući u vidu potrebu da se izbegne nepotrebni pritisak na produžavanje rokova za vraćanje kredita u zemljama domaćinima ili na tržištima državnih dugova.

5. Finansiranje dokapitalizacije: Banke bi trebalo pre svega da koriste privatne izvore kapitala, uključujući restrukturiranje i konverziju dugovanja u hartije od vrednosti. Bankama bi trebalo ograničiti isplatu dividendi i premija do ostvarenja ovog cilja. Ako je neophodno, nacionalne vlade treba da obezbede podršku, a ako ova podrška nije dostupna, dokapitalizacija treba da bude finansirana putem kredita EFSF u slučaju zemalja evrozone.

Državna pomoć

6. Svaki oblik javne pomoći, bilo na nacionalnom ili nivou EU, biće podvrgnut uslovima sadašnjeg posebnog kriznog okvira za državnu pomoć, za koji je Komisija ukazala da će biti primenjen uz neophodnu proporcionalnost, imajući u vidu sistemski karakter krize.