Evropska komisija će danas, na sastanku na visokom nivou u Briselu, potvrditi svoju rešenost da obrazovanje bude pravičnije i kvalitetnije zastupljeno u Planu razvoja nakon 2015. god. kroz kontinuiranu finansijsku pomoć.

Evropski komesar za razvoj Andris Piebalgs će saopštiti da se najmanje 20% pomoći iz budžeta za period od 2014. do 2020. god. predviđa za humani razvoj i socijalno uključivanje, gde je obrazovanje glavna komponenta. Za obrazovanje će biti mobilisano 2,5 milijardi evra čime se potvrđuje njegov prioritet u razvoju EU posle 2015. god. Najmanje 1,5 milijarde će biti namenjeno za budući program Erazmus za sve (program akademske razmene između EU i inostranih univerziteta, koji pomaže učenicima da unaprede svoje obrazovanje kroz sticanje iskustva studiranjem u inostranstvu). 

Komesar Piebalgs će takođe saopštiti da će biti ispunjeno obećanje da do 2030. god. svako dete može da stekne osnovno obrazovanje bez obzira na materijalni status i na taj način stekne osnovne veštine pismenosti i računanja. „Smatram da je neprihvatljivo što još uvek imamo 61 milion dece koja danas nemaju pristup osnovnom obrazovanju. Kao bivši nastavnik i ministar obrazovanja, čvrsto sam uveren da svako dete ima pravo na kvalitetno obrazovanje ma gde da živi. Zato sam oduševljen što mogu da najavim značajnu podršku koja će biti data obrazovanju u narednih sedam godina. Pomažući deci nakon završene osnovne škole, dajemo im mogućnost da pristojno žive i poboljšaju svoj život kada završe školu“, rekao je komesar Piebalgs.

Evropski komesar za obrazovanje, kulturu, multilingvizam i omladinu Andrula Vasiliju je rekla: „Pismenost nije samo problem zemalja u razvoju: u Evropskoj uniji svako peto dete i 73 miliona odraslih ima problem da čita i piše. Podizanje nivoa pismenosti nije prioritet samo za ekonomiju već mnogo više za lični razvoj naših građana.“

Komesar Vasiliju je takođe tokom konferencije ukazala na čitav niz uspešnih i odličnih praktičnih primera promovisanja pismenosti u Evropi. Očekuje se da primeri koje je navela podstaknu preporuke koje je jedna grupa EU na visokom nivou dala o pismenosti.

Od svih komesara se isto tako očekuje da istaknu potrebu za uspostavljanjem kvalitetnijeg obrazovanja i veće odgovornosti kroz veću dostupnost informacija na lokalnom nivou u zemljama u kojima EU radi na upravljanju školama, dostupnim resursima i njihovom upotrebom. 

Evropska unija je potrošila 4,2 milijarde evra na obrazovanje u periodu od 2007. do 2011. god., čime je bilo pokriveno pravljenje programa po zemljama i programa EU namenjenih visokom obrazovanju. Od 2004. god., EU je pomogla da devet miliona učenika u zemljama u razvoju dobije osnovno obrazovanje ali još uvek ima mnogo dece koja napuštaju škole bez osnovnih veština pismenosti i računanja. Ulaganje u obrazovanje je najbolji mogući način borbe protiv isključivanja, nejednakosti i siromaštva. Procenjuje se da bi se globalno siromaštvo smanjilo za 12 procenata kada bi sva deca u siromašnim zemljama umela da čitaju. 

Ciljevi UNESCO programa „Obrazovanje za sve“ ugrađeni su u Milenijumske ciljeve razvoja i predstavljaju konkretne repere za obrazovanje uključujući pristupačnost, jednakost i stepen veština. Ovi ciljevi su postavljeni 2000. god. radi promovisanja napredovanja u obrazovanju i iniciranja globalnog dijaloga o obrazovanju i ciljevima koje treba ispuniti do 2015. god.     

Pismenost predstavlja veliki problem za Evropu: svako peto dete i 73 miliona odraslih ima problem sa pisanjem i čitanjem. Podizanjem nivoa pismenosti širom Evrope je glavni prioritet Komisije. Zbog toga je Komisija 2011. god. pokrenula osnivanje grupe za pismenost na visokom nivou kako bi se ustanovilo koje su to najbolje prakse, a i da promoviše saradnju u ovoj oblasti širom Evrope. Ova grupa je podnela izveštaj u septembru 2012. god. Evropska komisija je posvetila jedan vebsajt pismenosti i kampanji „Evropa voli da čita“. U planu je skoro osnivanje evropske mreže nacionalnih organizacija za opismenjavanje.

Dodatne informacije

Bilten – Obrazovanje

http://ec.europa.eu/europeaid/documents/factsheet_education_en.pdf

Evropska komisija je danas pokrenula novu inicijativu za poboljšanje funkcionisanja luka i daljih saobraćajnih veza u 319 glavnih pomorskih luka duž evropske obale. Predložene smernice i izmene zakonskih propisa će pomoći zaposlenima u lukama da unaprede usluge i objekte, a daće im i veću finansijsku autonomiju.

74% robe koja ulazi ili izlazi iz Evrope transportuje se morem dok jedna petina te robe prolazi kroz samo tri luke: Roterdam, Hamburg i Antverpen. Ova neravnoteža remeti rezultate učinka preopterećenih luka i predstavlja dodatne troškove za špeditere, transportere i potrošače. Novi predlozi mogli bi da donesu evropskoj privredi uštedu od 10 milijardi evra do 2030. god. i pomognu uspostavljanju novih, kraćih prekomorskih veza.

Potpredsednik Evropske komisije i komesar za mobilnost i transport Sim Kalas je rekao: „Naše luke su bitna vrata koja povezuju naše transportne koridore sa ostatkom sveta. Već imamo neke od najboljih lučkih objekata na svetu i potrebno je da ih zadržimo. Međutim,  suočavamo se sa velikim problemima vezanim za preopterećenost, rast saobraćaja i investicije. Neophodno je da veći broj naših luka dostigne određene standarde. Današnji predlozi uvešće usluge evropskih luka u 21. vek, oni će pomoći da se privuku investicije i otvore nova radna mesta tamo gde su najpotrebnija“.    

Efikasnije luke

Komisija predlaže uvođenje transparentnijih i otvorenijih procedura za imenovanje pružaoca lučkih usluga. Biće doneta pravila kojim će se sprečiti moguća zloupotreba u naplati usluga od strane onih aktera koji imaju ekskluzivna prava. U cilju veće orijentisanosti ka potrošaču, predloženo je osnivanje savetodavnog komiteta za korisnike luka. Ostali detalji će zavisiti od lokalnih okolnosti tako da lučke zajednice mogu da uživaju u boljoj koordinaciji i zdravijem poslovnom okruženju. 

U nameri da se dodatno podigne nivo efikasnosti, Komisija će izneti predloge za smanjenje administracije i administrativnih formalnosti u lukama pre početka leta (predlozi za uspostavljanje takozvanog „Plavog pojasa“).

Bolje veze sa lučkim zaleđem           

Investicija EU u okviru „Povezivanja objekata Evrope“ usmeriće pažnju na nove lučke projekte u takozvanim planovima koridora TEN-T (trans-evropska transportna mreža) za prioritetno finansiranje i povezivanje luka sa železnicom, kopnenim vodnim putevima i putnim saobraćajnicama. Luke će biti podsticane da igraju aktivniju ulogu u svemu ovom, na primer davanjem informacija o protoku saobraćaja.  

Investicije: fleksibilan, poslovni finansijski okvir             

Ovaj predlog proširuje slobodu luka u pokretanju infrastrukturnih promena i podiže nivo transparentnosti načina na koji se te promene iniciraju i kako se koriste državna sredstva. Same lučke vlasti su zaista u najboljoj poziciji da ustanove potrebe korisnika i nametnu dažbine. U isto vreme biće omogućena veća transparentnost državnih fondova, bez ikakve neopravdane remetilačke konkurencije, a biće obezbeđena i pomoć da se privuku privatni investitori. Luke će takođe moći da smanje nadoknade za plovila sa boljim performansama po životnu sredinu.

Društveni dijalog

Počev od juna ove godine, Komisija će osnovati „Lučki komitet za socijalni dijalog“ gde će zaposleni i poslodavci moći da razgovaraju i sporazumeju se oko pitanja vezanih za lučke poslove. Komisija će obezbediti tehničku i administrativnu pomoć u radu Komiteta, a  procenu ostvarenog napretka će obaviti 2016. god.

Prepoznajući specifične probleme sa kojima se luke suočavaju, ovo će biti prvi put da Komisija donosi zakonske propise u ovoj oblasti za specifični sektor. Ranije su luke bile obuhvaćene opštim zakonskim propisima EU kroz pravila o slobodi osnivanja i konkurencije.

U Evropi postoji ukupno 1.200 primorskih luka. Ovaj predlog se odnosi na 319 ključnih evropskih luka koje zajedno mogu da uspostave stvarnu evropsku lučku mrežu koja je u stanju da podrži evropsko unutrašnje tržište. Tih 319 luka je već dobilo prioritet u predlozima Komisije za TEN-T (trans-evropsku transportnu mrežu) – 83 luke su u središtu mreže; 236 se nalazi u sveobuhvatnoj mreži.

Dodatne informacije

MEMO/13/448

Website: http://ec.europa.eu/transport/modes/maritime/ports_en.htm

Evropska komisija obrazlaže svoje stavove o načinu na koji migracija i mobilnost mogu da doprinesu inkluzivnom i društveno ekonomskom razvoju i kako da se poboljša saradnja u ovoj oblasti. 

Saopštenje Komisije o Maksimizaciji uticaja migracije na razvoj obezbediće osnovu za uspostavljanje zajedničke pozicije EU i njenih država članica tokom dijaloga na visokom nivou o „Međunarodnoj migraciji i razvoju“ koji organizuju Ujedinjene nacije 3. i 4. oktobra 2013. god. Ovaj događaj će pružiti jedinstvenu priliku tvorcima politike, a i onima koji je sprovode u praksi, da razmene mišljenja o tome kako napraviti globalni plan za delotvornu, inkluzivnu kontrolu migracije koja se zasniva na pravima i ustanoviti mere za unapređenje uloge migranata kao učesnika u inovacijama i razvoju. 

„Migracija i mobilnost su ključni pokretači održivog razvoja, međutim, globalna saradnja mora da se ubrza. Dijalog u Ujedinjenim nacijama na visokom nivou u oktobru će pružiti jedinstvenu priliku za iznošenje globalnog plana o migraciji i razvoju, kao i donošenje konkretnih mera koje će dati značajan doprinos životima migranata,“ rekla je komesarka za unutrašnja pitanja Cecilija Malmstrom.

Evropski komesar za razvoj Andris Piebalgs je istakao da „migracija treba da bude prepoznata kao pokretač ekonomskog, socijalnog razvoja i razvoja čovekove okoline i kao takva treba da bude prioritet u planu razvoja za period posle 2015. god.“  

Da bi promovisala migraciju i mobilnost kao inicijatore razvoja, podjednako u državama porekla i destinacije, kako malih tako i srednje razvijenih zemalja, Komisija apeluje na relevantne faktore da iskoriste prilike i pozabave se problemom vezanim za međunarodne migracije, i između ostalog da:  

• obezbede da razvojne strategije prepoznaju migraciju i mobilnost kao „faktore omogućavanja“ razvoja; 
• poštuju dostojanstvo i unaprede fundamentalna prava migranata, bez obzira na njihov pravni status;
• posvete veću pažnju međusobnoj povezanosti klimatskih promena, degradacije životne sredine i migracije;
• priznaju postojanje problema koje sve veća urbanizacija i migracija donose gradovima i gradskim regionima;
• pojačaju kontrolu migracije i regionalne saradnje, uključujući i angažovanje građanskog društva; i
• unaprede internacionalnu i regionalnu mobilnost radne snage.

Pored toga, saopštenjem se takođe predlaže način na koji bi EU mogla da preduzme ambiciozniji pristup migraciji i razvoju u sopstvenoj politici i praksi, naročito kroz „Globalni pristup migraciji i mobilnosti“ i razvojnoj politici EU, kroz plan promena. Da bi se obuhvatnije pozabavila ulogom koju migracija i mobilnost igraju u održivom razvoju, ustanovljen je veliki broj prioriteta, uključujući unapređenje kontrole i uticaja migracije na razvoj između zemalja u razvoju i integrisanje migracije u plan razvoja. Komisija je takođe posvećena pružanju podrške migraciji i razvojnim inicijativama uključujući finansijsku pomoć državama partnerima EU u unapređenju kontrole migracije.       

Evropski ekonomski i socijalni komitet (EESK) požuruje Savet Evrope da  pošalje pravi signal evropskoj javnosti i dokaže da je Evropa sposobna da reši ovaj fundamentalni problem. Utaja poreza košta trilion evra godišnje – po 2.000 evra svakog od 500 miliona građana Evrope.

Predsednik EESK Anri Malos (EESC President Henri Malosse) osudio je utaju poreza kao krađu dodajući da u ovo krizno vreme nema društva koje može sebi da priušti gubitke u tolikoj meri.

Novac je zapravo izgubljen za obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. Španija je morala da napravi 10 milijardi uštede smanjenjem novca namenjenog za programe obrazovanja i zdravstvene zaštite. Delotvorna borba protiv utaje poreza mogla bi da uštedi milijarde evra koje bi pomogle građanima u svakodnevnom životu.

Kao glas običnih građana, EESK podržava predlog Komisije za uvođenje automatskog sistema razmene informacija. Komitet bi takođe voleo da vidi delotvornija sredstva za borbu protiv utaje poreza, kao što je predložio Petru Dandea, izvestilac o  borbi protiv poreskih prevara i utaje poreza:

• Crna lista poreskih utočišta mora da obuhvata ne samo države izvan EU već i zakonodavstva i kompanije koje funkcionišu unutar država članica EU.
• Stavljanje poreskih utočišta na crne liste mora da bude povezano sa delotvornim sankcijama.
• Svako održivo rešenje zahteva usklađivanje indirektnih poreskih sistema.
• Oporezivanje mora da bude uključeno u Evropski godišnji semestar.

U ovo krizno vreme, Evropa treba da podstiče solidarnost između građana i država članica EU. To je znak koji evropsko građansko društvo očekuje od Saveta Evrope da pošalje 22. maja.

Pogledati saopštenje EESK: http://www.eesc.europa.eu/?i=portal.en.eco-opinions.25545

Potpredsednica Evropske komisije Neli Kroes dodelila je nagrade malim i srednjim preduzećima, koja se bave e-zdravljem, iz Finske, Nemačke, Italije, Švajcarske i Velike Britanije kao deo nedelje e-zdravlja koja je organizovana u Dablinu u Irskoj. Pobednici 2. takmičenja MSP u oblasti e-zdravlja u EU predstavili su se inovacijama u oblastima kao što je poboljšanje kognitivno bihejvioralne terapije u mentalnom zdravlju, poboljšanje psihološkog monitoringa i ljudi sa potrebama za hitne intervencije. Ovo takmičenje su zajednički organizovali TICBioMed i Evropska komisija, a pobednici su izabrani među 15 finalista.     

Neli Kroes je rekla: „Želim da čestitam svim finalistima, a naročito pobednicima. Vaše inspirativne ideje nam pokazuju kako alatke u e-zdravlju mogu da pomognu pacijentima da preuzmu kontrolu nad svojim zdravljem i daju podršku doktorima i stručnjacima za zdravlje i brigu o zdravlju. Imate moju podršku, moje divljenje i moje najtoplije želje da ostvarite uspeh u svakom pogledu.“ 

Pobednici:

Kategorija „Obećanja“:

Sistemi za opservaciju čula (Holandija) razvijen je „Golman“, lični zdravstveni pomoćnik, svestan konteksta, koji poboljšava kognitivno bihejvioralnu terapiju za mentalno zdravlje

Biovotion (Švajcarska) nudi trajne, neinvazivne, na sebi nosive uređaje sa konceptima za precizno psihološko nadziranje ugrađeno u m-zdravlje (mobilno zdravlje).

BrainControl - Kontrola mozga (Italija) pruža mogućnost osobama sa invaliditetom da kontrolišu predmete svojim mislima.

Kategorija „Šampion“:

Medisana AG (Nemačka): VitaDock, besplatna, medicinski odobrena aplikacija za pametne telefone i tablet računare za poređenje podataka o krvnom pritisku, glukozi u krvi, težini i temperaturi.

Vivago (Finska): VivagoGlobal, lični sistem bezbednosti za traženje pomoći u situaciji kada pacijent to ne može, uz preventivnu negu i manje troškove.

VB Preventivna medicina (Velika Britanija) nudi Plan prevencije – Koprodukcioni sistem sveobuhvatne nege. 

Za takmičenje je stiglo ukupno 212 prijava. Pravo da se prijave imala su samo evropska MSP sa manje od 150 zaposlenih i godišnjim obrtom manjim od pet miliona evra. 

Šest pobednika je bilo podeljeno u dve grupe:

1. „Obećanje“: MSP sa obrtom manjim od 500.000 evra (tri pobednika).

2.  „Šampion“: MSP sa obrtom preko 500.000 evra (tri pobednika).

Pobednici u svakoj od grupa su dobili:

• 1. nagrada: 1.000 evra i besplatne karte za buduće akcije mrežnog povezivanja
• 2. nagrada: 500 evra i besplatne karte za buduće akcije mrežnog povezivanja
• 3. nagrada: besplatne karte za buduće akcije mrežnog povezivanja.

Nedelja e-zdravlja

Nedelja e-zdravlja je najveći godišnji događaj vezan za e-zdravlje u Evropi, koji okuplja predstavnike industrije, visokog školstva, vlade i regionalne donosioce odluka iz čitave EU. U projekte koje finansira EU, a koji su predstavljeni na Izložbi nedelje e-zdravlja spadaju:    

• epSOS koji omogućava jednostavan pristup za turiste, one koji poslovno putuju, one koji daleko putuju na posao ili studente iz razmene, visokokvalitetnoj i bezbednoj zdravstvenoj nezi u inostranstvu pružajući zdravstvenim radnicima važne medicinske podatke o pacijentima u elektronskom formatu. Projektni stručnjaci koji su prisutni na izložbi obavljaju demonstracije o tome kako zdravstveni radnici mogu da razmenjuju medicinske informacije preko portala koji se bazira na internet mreži širom Evrope.   
•  Obnavljanje zdravlja (REgioNi Evrope RadE zajedno na ZDRAVLJU) usmeren je na sprovođenje, potvrđivanje i vrednovanje inovativnih medicinskih rešenja u okviru upravljanja hroničnim bolestima. Ovaj projekat okuplja konzorcijum koji se sastoji od devet evropskih regiona gde postoje operativna uslužna rešenja za tele-monitoring i lečenje pacijenata koji pate od diabetesa, hroničnih obstruktivnih pulmonarnih i/ili kardiovaskularnih bolesti. Ove usluge daju pacijentima centralnu ulogu u upravljanju sopstvenim bolestima: kroz fino podešavanje izbora i doziranja lekova, u praćenju i povinovanju lečenju i kao pomoć medicinskim stručnjacima da na vreme otkriju prve znake pogoršanja.     

Korisni linkovi

2nd EU SME eHealth Competition

eHealth Week 2013

Digital Agenda for Europe - Health & Well-Being

Evropska komisija je danas predložila mere za pomoć zemljama koje su pogođene krizom za korišćenje sredstava iz veoma neophodnih fondova EU. Te mere bi trebalo da pomognu državama članicama da reše problem nezaposlenosti mladih ljudi, da podrže mala i srednja preduzeća i pokriju troškove glavnih infrastrukturnih projekata. U nedostatku predloženih mera, sredstva namenjena investicijama za razvoj u okviru Kohezivne politike mogla bi biti izgubljena zbog nedostatka vremena za trošenje novca ili teškoća u nalaženju nacionalnih ili privatnih kofinansijera u trenutnoj ekonomskoj klimi. Ovaj predlog, podstaknut zahtevima vlada država članica EU i Saveta Evrope, sada se šalje Evropskom parlamentu i Savetu ministara EU na usvajanje. 

Prva mera bi pomogla da se dodatnih 500 miliona evra za promovisanje razvoja brzo proslede Grčkoj, Kipru i Portugaliji. Time bi se povećao doprinos EU kohezivnoj politici investicija i omogućio manji nacionalni udeo. Ovim se sporazum o kofinansiranju iz decembra 2011. god. produžava za još dve godine. Tako se takođe smanjuje opterećenje nacionalnih budžeta ali ne uključuje nov priliv novca iz EU.

Druga danas predložena mera omogućila bi Rumuniji i Slovačkoj da dobiju još vremena za trošenje novca iz kohezivne politike. Na taj način bi se omogućila bolja selekcija i sprovođenje strateških projekata – na primer, za podsticaj konkurentnosti MSP i otvaranje novih radnih mesta za mlade ljude. 

Komentarišući ovaj predlog, komesar za regionalnu politiku Johanes Han (Johannes Hahn) je rekao: „Mi u Evropskoj komisiji smo spremni da pokažemo solidarnost sa onima koji su u velikoj meri pogođeni krizom tako da mogu ponovo da se vrate na put razvoja. Kohezivna politika je jedna od glavnih alatki Unije da se to učini. Mere prilagođene potrebama koje smo danas usvojili će pomoći tim državama da iskoriste toliko neophodne investicije: za otvaranje održivih radnih mesta kroz podršku malim i srednjim preduzećima i omoguće im da dođu do finansijskih sredstava, da pomognu mladim ljudima da nađu posao i da podstaknu inovacije i istraživanja. To neće biti korisno samo za one zemlje o kojima je reč, već i za Evropu kao celinu. Ali još da dodam, iako ovaj predlog zaista otvara prostor za manevrisanje, on ne može biti zamena za reformu i ubrzavanje korišćenja fondova.“  

Laslo Andor, komesar za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju je dodao: „Izuzetne okolnosti koje su nas podstakle da povećamo udeo EU u potrošnji Kohezivne politike za takozvane programske zemlje još uvek su nažalost prisutne. Ova mera je bila uspešna za podsticanje potrošnje iz EU fondova na promovisanje investicija za razvoj i mi imamo dobre razloge da je proširimo. Što se tiče Rumunije i Slovačke, nakon odluka koje je doneo Savet Evrope, ovaj predlog im pruža mogućnost da fondove EU ulože tamo gde su najpotrebniji. Ove dve zemlje treba ovo da shvate kao podsticaj za ojačavanje reforme i investiciona nastojanja.“ 

Originalna takozvana mera „dopune do vrha“ usvojena 2011. god. dovela je do privremenog rasta sufinansiranja u EU, do kraja 2013. god. od 10 % na zahtev, za one države koje su najviše pogođene krizom: Irska, Mađarska, Litvanija, Grčka, Portugalija i Rumunija. 

Ova mera ne predstavlja novo finansiranje ali omogućava lakše korišćenje već dodeljenih fondova u okviru kohezivne politike EU. Doprinos EU bi se povećao do maksimalno 95 %, smanjujući na taj način zahteve za nacionalnim sufinansiranjem na samo 5 %. U konkretnom smislu to bi 2014. god. odgovaralo iznosu od oko 500 miliona evra sa oko 400 miliona za Grčku, 100 miliona za Portugaliju i 20 miliona evra za Kipar (očekuje se da ove tri države tokom 2014. god. dobiju finansijsku pomoć u okviru programa makroekonomskog usklađivanja).

Dodatne informacije:

Povećanje stopa sufinansiranja za EU fondove – podsticaj evropskog ekonomskog oporavka IP/11/942

Komisija usvaja plan za reprogramiranje u iznosu od 21 milion evra za regionalne fondove za razvoj i otvaranje novih radnih mesta na Kipru IP/13/374  

Prema godišnjem izveštaju Evropske agencije za zaštitu životne sredine o kvalitetu vode za kupanje u Evropi, 94% kupališta u Evropskoj uniji zadovoljava minimum zahteva za kvalitetom vode. Voda je odličnog kvaliteta na 78% mesta, a još gotovo 2% zadovoljava minimum zahteva u poređenju sa prošlogodišnjim izveštajem.

Kipar i Luksemburg se izdvajaju po tome što je voda na svim kupalištima odličnog kvaliteta. Još osam država ima odlične, nadprosečne vrednosti kvaliteta u EU: Malta (97 %), Hrvatska (95 %), Grčka (93 %), Nemačka (88 %), Portugalija (87 %), Italija (85 %), Finska (83 %) i Španija (83 %). Ovi podaci predstavljaju poboljšanje u poređenju sa rezultatima iz prošle godine, čime se nastavlja pozitivan trend jer se sa nadzorom kvaliteta vode za kupanje počelo 1990. god. na osnovu Direktive o kvalitetu vode za kupanje. 

Komesar za zaštitu životne sredine Janez Potočnik je rekao: „Ohrabrujuće je videti da kvalitet vode za kupanje u Evropi nastavlja da se poboljšava. Međutim, još mnogo toga ostaje da se uradi kako bi se osiguralo da naše vode budu odgovarajućeg kvaliteta za kupanje i piće i da naši ekosistemi budu zdravi. Voda je dragocen resurs i treba u praksi da sprovedemo neophodne mere da je u potpunosti zaštitimo.“

Žaklin Mekglejd (Jacqueline McGlade), izvršni direktor Evropske agencije za zaštitu životne sredine  (EEA) je rekla: „Od fjordova na severu do suptropskih plaža, Evropa je bogata mestima na kojima se leti možete rashladiti. Današnji izveštaj pokazuje da je kvalitet vode uglavnom dobar, ali još uvek postoje mesta koja imaju problem sa zagađenjem, zato apelujemo na ljude da provere rejting svog omiljenog plivališta.“

Evropska agencija za zaštitu životne sredine (EEA) svake godine objedinjuje podatke koje prikupe lokalne vlasti na više od 22.000 mesta širom 27 država članica Evropske unije, Hrvatske i Švajcarske, kao i izmerene nivoe prisustva bakterija u kanalizaciji i stoci. Više od dve trećine mesta su plaže u primorju, dok reke i jezera čine ostatak. 

Izveštaj se svake godine zasniva na podacima iz prethodne kupališne sezone, tako da ovogodišnji izveštaj predstavlja objedinjene podatke prikupljene tokom leta 2012. god. Uprkos opštem poboljšanju, ovogodišnji izveštaj pokazuje da gotovo 2% kupališta na plažama mora, jezera i reka ima vodu lošeg kvaliteta. Najveći procenat neodgovarajućeg kvaliteta vode na kupalištima zabeležen je u Belgiji (12 %), Holandiji (7 %) i Velikoj Britaniji (6%). Neke od tih plaža morale su da budu zatvorene tokom sezone 2012. god. Uglavnom su plaže u primorju zabeležile visoke rezultate sa 95 % mesta u EU koja zadovoljavaju minimum zahteva i 81 % onih koja su rangirana kao najbolja. U poređenju s ovim, za 91 % voda za kupanje u jezerima i rekama zabeležen je minimalni prag kvaliteta, a 72 % imaju odličan kvalitet.    

Naglo izlivanje vode uzrokovano preteranim količinama vode kao posledica obilnih olujnih kiša sa kojima kanalizacioni sistemi ne mogu da izađu na kraj još uvek predstavljaju problem u određenim oblastima, mada je boljim tretmanom i smanjenjem količine ispuštanja otpadnih voda u životnu sredinu poboljšan kvalitet vode. Početkom 1990-ih godina, samo je oko 60 % mesta imalo vodu odličnog kvaliteta, dok je 70 % zadovoljavalo minimum standarda.

Dodatne informacije: 

Evropska agencija za zaštitu životne sredine: kupališta

Evropska komisija: kupališta

Irska kao presedavajuća EU, osigurala je postizanje sporazuma sa Evropskim parlamentom oko novog propisa o tahografu koji omogućava razvoj i stavljanje u upotrebu „pametnijih“ tahograf uređaja za beleženje broja sati provednih u vožnji. Između ostalog, ovaj nov propis će omogućiti da tahograf automatski beleži lokaciju vozila na određenim mestima korišćenjem satelitske tehnologije, daljinsku komunikaciju u svrhu kontrole i interfejs sa spoljnjim uređajima poput inteligentnih saobraćanih sistema.

Sporazum je usledio nakon intenzivnih pregovora vođenih proteklih meseci između Saveta, Komisije i Evropskog parlamenta, koje je predvodila Irska kao predsedavajuća Saveta za saobraćaj. Ministar Leo Varadkar je izrazio svoje zadovoljstvo ishodom: „Ovo je dobar rezultat za evropski sektor putnog transporta u smislu rešavanja problema sa prevarama, obezbeđivanja boljih uslova rada i promovisanja većeg nivoa bezbednosti u ovom sektoru.“

Uređaj tahograf se u transportnom sektoru koristi za beleženje broja sati provedenih u vožnji. On pomaže profesionalnim vozačima da izbegnu preterano dugu vožnju koja može da bude uzrok zamora i nesreća. Novi pametni tahografi će pomoći da se spreče prevare i zloupotrebe postojećih tahograf sistema i u isto vreme ih učiniti efikasnijim kroz kompletno korišćenje novih tehnologija.

Pametni tahograf će beležiti podatke o lokaciji korišćenjem navigacionih satelitskih sistema, omogućiti daljinsku komunikaciju sa saobraćanim patrolama policije na putevima i uspostaviti univerzalni interfejs za komunikaciju sa primenom inteligentnih transportnih sistema koje koriste transportni operateri.

Konačnom verzijom ovog propisa uvodi se priličan broj novih mera:

1. Mere koje će u znatnoj meri proširiti funkcionalnost digitalnih tahografa što dalje vodi do korišćenja novog tipa tahografa (nazvanog ,pametni’ tahograf) koji omogućava daljinsku komunikaciju iz tahografa u kontrolne svrhe, automatsko beleženje precizne lokacije preko GNNS-a i integraciju digitalnih tahografa sa drugim inteligentnim primenama Transportnih sistema (ITS).
2. Mere za uspostavljanje jačeg pravnog okvira za dobijanje odobrenja radionica i prevenciju sukoba interesa.
3. Opšti zahtevi da sve države članice sprovedu obuku svojih kontrolora.

Evropska komisija je na osnovu propisa EU o integracijama odobrila predloženo formiranje zajedničkog ulaganja između Norsk Hidro ASA (Norsk Hydro ASA) i filijale Orkla ASA koja je u potrpunom vlasništvu Sapa Holding AB, obe kompanije iz Norveške koje su aktivne na tržištu mekih legura valjanog aluminijuma. Ovo zajedničko ulaganje će biti vodeći dobavljač valjanog aluminijuma u svetu sa oko šest milijardi evra godišnjih prihoda. Odobrenje je uslovljeno ukidanjem poslova Sape veznih za valjanje višecevnih aluminijumskih ploča (MPE) u Holadniji i Hidro pogona za valjanje mekih legura u Norveškoj.

Potpredsednik Komisije zadužen za konkurentsku politiku Hoakin Almunja je izjavio: „Ovaj slučaj ponovo pokazuje da je kontrola integracija u Evropi sposobna i da zaštiti potrošače od podizanja cena podstaknutog nezasluženom tržišnom moći kroz efektivna pravna sredstva i omogućavanjem da kompanije kombinuju svoje snage da bi postale lideri u industriji na globalnom nivou.“

Istraživanje tržišta je pokazalo da je transakcija MPE i valjanja mekih legura aluminijuma, kao što je u početku zapaženo, rizikuje da u znatnoj meri redukuje konkurenciju na Evropskom ekonomskom prostoru (EEA) i nordijskom regionu (Norveška i Švedska).

Što se tiče MPE-a, izvor briga je u veoma velikim kombinovanim udelima u tržištu koje imaju integrisane kompanije, odsustvo kompletnih substituta zamene proizvoda i prisustvo samo dva druga alternativna dobavljača na Evropskom ekonomskom prostoru. Zbog toga su potrošači postali zabrinuti da će doći do rasta cena MPE na EEA.

Za tržište valjanih mekih legura, istraživanje tržišta je pokazalo da potrošači u nordijskom regionu imaju ograničene mogućnosti da promene dobavljače zbog prisustva malog broja alternativnih proizvođača, viših troškova transporta u poređenju sa ostatkom EEA i relativno malim uvozom iz drugih delova EEA.

Da bi se eleminisali razlozi ove zabrinoutost, ponuđena je mogućnost da se prekinu poslovi Sapa kompanije vezani za EEA i zatvaranje najvećeg pogona za valjanje mekih legura u Norveškoj, kompanije Hidro. Ovim se eliminišu preklapanja MPE na EEA i većina preklapanja valjanja mekih legura u nordijskom regionu. Komisija je zato zaključila da ova transakcija, onako kako je modifikovana datim obećanjima, više ne bi izaivala nikakvu zabrinutost.

Komisija je takođe ustanovila da ova transakcija ne bi bila uzrok zabrinutosti oko konkurencije kada je reč o građevinskim sitemima od aluminijuma i preciznim aluminijumskim varenim cevima.

Komisija je obaveštena o ovoj transakciji 18. marta 2013. god.

Pravila i procedure kontrole integracija

Dužnost je Komisije da vrši procenu integracija i preuzimanja koje uključuju kompanije sa obrtom koji prelazi ustanovljeni prag (videti član 1 Propisa o integracijama) i da spreči koncentracije koje bi u znatnoj meri narušile uspešnu konkurenciju na Evropskom ekonomskom prostoru ili bilo kom njegovom bitnom delu.

Ogromna većina prijavljenih integracija ne predstavlja problem za konkurenciju i odobravaju se nakon rutinskog pregleda. Od trenutka kada se transakcija prijavi, Komisiji je uglavnom potrebno ukupno 25 radnih dana da donese odluku da li da garantuje odobrenje (faza I) ili da započne podrobniju istragu (faza II).

Dodatne informacije su dostupne na vebsajtu Komisije konkurencija (competition), u javnom registru slučajeva (case register) pod brojem M.6756

Komitet za veterinatrsko korišćenje medicinskih proizvoda pri Evropskoj agenciji za lekove preporučio je tržišnu autorizaciju korišćenja Aftovakspura (Aftovaxpur) DOE u slučaju izbijanja bolesti slinavke i šapa. Ova vakcina namenjena je aktivnoj imunizaciji krupne stoke i ovaca starosti preko dve godine i svinja preko 10 meseci radi smanjenja kliničkih znakova bolesti.

Mada je za pojedne vakcine protiv ove stočne bolesti već data dozvola da se pojave na tržištu na nacionalnom nivou, Aftovakspur DOE je prva vakcina protiv bolesti slinavke i šapa čije korišćenje se preporučuje u svim državama članicama Evropske unije.

Slinavka i šap je infektivna bolest koja napada papkare među životinjama. Mada slinavka i šap nije bolest sa fatalnim ishodom po životinje, ona je iscrpljujuća i izaziva zančajan gubitak produktivnosti. Kao što je primećeno u EU tokom 2001. i 2007.god., ova bolest može imati ozbiljan uticaj ne samo na zdravlje životinja i štetne posledice po stočarsku industriju već i na širu privredu zahvaćenih regiona. Zakonom EU zabranjena je rutinska vkcinacija protiv bolesti slinavke i šapa ali brza dostupnost bezbednih i delotvornih autorizovanih vakcina jeste ključna komponenta EU i rezervnih nacionalnih planova borbe protiv ove bolesti.

Aftovakspur DOE je prva vakcina koja koristi pristup kompletnog delovanja na više kombinacija tipova ove bolesti, što je koncept utvrđen 2010. god. kako bi se omogućila brza dostupnost odgovarajućih vakcina u slučaju pojave glavnih tipova stočnih bolesti.

Vakcinom Aftvakpur DOE pokriveno je sedam tipova bolesti slinavke i šapa. Kao odgovor na pojavu ove bolesti, nadležni organi vlasti na nacionalnom nivou će moći da naprave selekciju do tri vrste tipa ove bolesti koje najbolje odgovaraju trenutnim epidemiološkim potrebama. Ovi tipovi će onda brzo biti uključeni u finalni proizvod.

Razvoj priobalja i održiv pomorski turizam glavne su teme ovogodišnjeg obeležavanja godišnjice Evropskog dana pomorstva. Za dva dana će stručnjaci iz svih pomorskih sektora iz čitave Evrope, razgovarati u Valeti na Malti o tome kako unaprediti industriju turizma i odžati njegovu poziciju ne samo kao sektora održivog razvoja već i kao glavnog pokretača ostalih grana privrede i ključnog doprinosioca strategije „Plavog razvoja“ EU.  

Svake godine 20. maja se u Evropskoj uniji proslavlja „pomorska Evropa“ s namerom da se prezentira značaj mora i okeana u svakodnevnom životu. Konferencija povodom Evropskog dana pomorstva je sada mesto gde se sve interesne grupe iz svih pomorskih sektora sastaju i razgovaraju o prilikama i izazovima sa kojima se suočavaju pomorski regioni širom Evrope. Tema ovogodišnje konferencije je „Razvoj priobalja i održiv pomorski turizam: ulaganje u plavi razvoj.“

Turizam je najveći sektor pomorske industrije, zapošljava 2,35 miliona ljudi i stvara preko 100 milijardi evra dodatne vrednosti ekonomiji EU svake godine. Ono što je izuzetno važno, ovaj sektor se pokazao kao uočljivo otporan tokom proteklih nekoliko teških godina i nastavlja da otvara mogućnosti zapošljavanja u priobalnim regionima koji su često izolovani i možda nemaju šire ekonomske aktivnosti negde drugde. Ali postojanje sezonskih potreba i nedostatak novih, inovativnih koncepata sprečavaju ga da ostvari svoj pun potencijal u smislu razvoja i otvaranja novih radnih mesta.

Šesta godišnjica Evropskog dana pomorstva biće posvećena iznalaženju pravaca inovativnih i održivih oblika turizma. Diskusije će dati doprinos izveštaju Evropske komisije o obalskom i pomorskom turizmu koji po planu treba da bude podnet kasnije tokom ove godine. Pitanja vezana naročito za ostrva, kao što su povezanost i mobilnost, takođe će biti glavne teme konferencije, dok će se specifične radne grupe baviti budućnošću sektora krstarenja, upravljanja marinama i priobaljem i ekonomskim razvojem basena Mediteranskog mora.  

Evropski dan pomorstva je jedinstvena prilika da se na jednom mestu okupe sve pomorske zajednice, rezimira ostvaren napredak i usredsredi na predstojeće ideje i prioritete.

Obeležavanje šeste godišnjice Evropskog dana pomorstva biće održano u Valeti (na Malti) 21. i 22. maja 2013. god. Organizator je Evropska komisija (Generalna direkcija za ribarstvo i pomorske poslove) u partnerstvu sa Ministarstvom za ekonomiju, investicije i mala preduzeća Malte i Ministarstvom za turizam Malte. 

Evropskim ministrima i zvanicama na konferenciji pridružiće se Evropski komesar za ribarstvo i pomorske poslove Marija Damanaki, ministar za turizam Malte Karmenu Vela i malteški ministar za ekonomiju, investicije i mala preduzeća dr Kris Kardona.

Evropski dan pomorstva je uspostavljen deklaracijom koje su 20. maja 2008. god. donele tri strane: predsednici Evropske komisije, Evropskog parlamenta i Saveta EU. On se obeležava svake godine na ili oko 20. maja sa ciljem da se skrene veća pažnja na Pomorsku Evropu. Prethodnih godina obeležavanje Evropskog dana pomorstva organizovano je u Briselu (2008. god.), Rimu (2009. god.), Gijonu (2010. god.), Gdanjsku (2011. god.) i Geteburgu (2012. god.).

Dodatne informacije

Sve detaljne informacije o konferenciji i kompletan program dostupni su na:

http://ec.europa.eu/maritimeday

Evropska investiciona banka (EIB) povećava zajam za PKP međugradske Pendolino vozove sa 224 miliona na 342 miliona evra. U projekat su uračunati kupovina 20 savremenih vozova velike brzine i izgradnja depoa za njihovo održavanje u Varšavi. Povećanjem sredstava za finansiranje ovog projekta, Banka namerava da osigura neometano sprovođenje projekta zaokruživanjem finansijkog plana.

Prevoz putnika vozovima velikih brzina biće dostupan između Gdinja, Varšave i Krakova/Katovica. Ova trasa je deo projekta Transevropske saobraćajne mreže koja povezuje Gdanjsk, Varšavu, Brno/Bratislavu i Beč. Pored toga, usluge prevoza brzim vozovima očekuje se da budu dostupne i do Glivica preko Katovica, do Vroclava preko Opole i do Rezova (Rzeszow) preko Tarnova. Usluge prevoza novim vozovima mogle bi da budu na raspolaganju počev od decembra 2014. god.   

Uz snažnu podršku EIB-a prelasku sa automobilskog na železnički prevoz, 20 novih vozova doneće uštedu u vremenu i osigurati visok nivo bezbednosti i komfora za putnike. Vozovi bi trebalo da dostignu brzinu od 250 km/h i svaki od njih ima kapacitet od 400 sedišta za putnike. Depo za njihovo održavanje bi trebalo da bude izgrađen na postojećem lokalitetu koje koristi železnica u blizini Varšave Grokov (Grochow) i služiće za ketering snabdevanje, održavanje i servisiranje novih vozova. 

Vozovi napravljeni korišćenjem savremene tehnologije koje kofinansira EIB zameniće zastarele vozove i opremu (koji su u proseku stari više od 20 godina). Oni ispunjavaju uslove predviđene evropskim standardima o bezbednosti putnika, emitovanju buke i pristupačnost za putnike smanjene pokretljivosti.  

Povećanje podrške PKP međugradskog prevoza u skladu je sa ostalim zajmovima EIB kojim se finansiraju druge investicije u poljsku železničku infrastrukturu, uključujući modernizaciju linije E65 od Varšave do Gdinja kojom će prolaziti vozovi. 

„Povodom Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije želim da reafirmišem predanost EU jednakosti i nediskriminaciji. Polna pripadnost i seksualna orijentacija se i dalje u brojnim zemljama koriste kao izgovor za ozbiljna kršenja ljudskih prava. Lezbijke, biseksualci, traverstiti i bipolarci (LGBTI) su ljudi koji su još uvek predmet progona, diskriminacije i lošeg postupanja, pa čak i žrtve ekstremnog nasilja.  

EU neumorno vodi kampanje za uspostavljanje poštovanja ljudskih prava, bez obzira na seksualnu orijentaciju i polnu pripadnost. Pokrećemo pitanje prava LGBTI populacije tokom dijaloga o ljudskim pravima, javno govorimo o tome u svojim javnim istupima i radimo iza scene preko svojih delegacija koje obrazlažu ovaj slučaj vezan za pravdu i ljudska prava. Preko Evropskog instrumenta za demokratiju i ljudska prava, EU podržava one koji brane ljudska prava LGBTI populacije širom sveta. 

Pozdravljamo podršku Ujedinjenih nacija principu nediskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i polne pripadnosti, naročito originalnu i inovativnu rezoluciju Saveta za ljudska prava UN  17/19 iz juna 2011. god. Mi ohrabrujemo kontinuirana i ojačana nastojanja u ovoj oblasti.“  

Evropska komisija je na osnovu Propisa EU o integracijama razjasnila predloženo preuzimanje Parlofon Lejbl grupe (Parlophone Label Group - "PLG") od strane korporacije Akses Industriz (Access Industries), krajnjeg vlasnika Vorner muzičke izdavačke grupe (Warner Music Group - "WMG"). Istraga Komisije je potvrdila da predložena transakcija ne bi prouzrokovala konkurentsku zabrinutost naročito zbog toga što će nakon preuzimanja WMG nastaviti da se suočava sa konkurencijom preostale dve glavne muzičke kompanije, naime Univerzal muzičke izdavačke grupe i Sonija, kao i drugih nezavisnih muzičkih produkcija.

PLG pokriva većinu aktive EMI grupe, uključujući i ikonsku Parlofon oznaku, koje UMG namerava da se otarasi da bi dobila odobrenje Komisije za preuzimanje dela poslovanja EMI-ja za snimanje muzike (videti IP/12/999).

Komisija je proučila konkurentske efekte predloženog preuzimanja na tržištima veleprodaje fizički i digitalno snimljene muzike u Evropskom ekonomskom prostoru (EEA) i u nekoliko država članica gde su obe kompanije aktivne.

Istraga Komisije pokazala je da WMG ima ograničen udeo u tržištima i da je povećanje udela na tržištu koje proističe iz predloženog preuzimanja prilično ograničeno u većini zahvaćenih teritorija. Istraga je takođe pokazala da će nakon transakcije WMG nastaviti da se suočava sa konkurencijom druge dve glavne kompanije kao i drugih nezavisnih muzičkih produkcijskih kuća. Komisija je zato zaključila da predložena transakcija ne bi imala negativne konkurentske efekte na bilo kom od zahvaćenih tržišta.

Šta više, veliki broj anketiranih tokom istraživanja tržišta je istaklo da predložena transakcija može u stvari da osnaži konkurenciju jer može da dovede do rasta pritiska konkurencije koji vrše i WMG na obe kompanije i UMG i Soni.

Komisija je zbog toga zaključila da predloženo preuzimanje nije bilo uzrok zabrinutosti za konkurenciju.

Evropska komisija takođe ukazuje na postojanje sporazuma između WMG i WMG i Merlina pojedinačno. U skladu sa ovim sporazumom, WMG će nakon obavljanja predložene transakcije preduzeti veliki broj strukturalnih i finansijskih mera, koje, kada jednom budu primenjene, verovatno mogu da dovedu do jačanja nezavisnog muzičkog sektora u EEA. Pomenute mere uključuju, na primer, mogućnost za kupovinu, dobijanje licence ili distribuiranje određenih sredstava WMG ili PLG-a.

Dodatne informacije dostupne su na vebsajtu Komisije o konkurenciji (competition) u javnom registru slučaja (case register) pod brojem M.6884.

Države članice su 2012. god. donele ukupno 2.278 mera protiv opasnih neprehrambenih proizvoda koje je zabeležio Informativni sistem za brzo reagovanje EU (RAPEKS). One ukazuju na to da je došlo do 26% rasta u broju upozorenja u poređenju sa 2011. god., rast koji se može pripisati većem nivou angažovanosti vlasti u državama članicama EU.

RAPEKS je informacioni sistem EU za brzo upozoravanje država članica i Komisije na neprehrambene proizvode. Njegova uloga je da brzo širi informacije o proizvodima koji su potencijalno opasni za potrošače. Na taj način se omogućava rano otkrivanje i uklanjanje sa tržišta EU onih proizvoda koji mogu da predstavljaju rizik za potrošače, kao što je odeća za decu, tekstil i električni uređaji koji ne ispunjavaju standarde bezbednosti.

Komesar za zdravlje i politiku potrošača Tonio Borg je rekao: „Zahvaljujući boljoj saradnji na nivou EU, potrošači mogu da računaju na veću sigurnost u unutrašnjem tržištu. Evropa stalno demonstrira sposobnost da zaštiti sve evropske građane od opasnih neprehrambenih proizvoda. Sistem RAPEKS je ključna komponenta u nastojanjima EU da zaštiti potrošače. Rezultati pojačanih akcija tokom 2012. god. pokazuju povećanu predostrožnost ali uvek moramo da težimo ka poboljšanju. Upravo zato je ranije ove godine Komisija izašla sa novim zakonskim predlozima o bezbednosti proizvoda i nadziranju tržišta.“

Tokom 2012. god., odeća, tekstil i modni artikli (34%), zatim igračke (19%) bile su glavne kategorije proizvoda za koje su morale da se donesu korektivne mere. Među najučestalijim zabeleženim rizicima vezanim za ove proizvode bili su hemijski rizici, rizik od davljenja i rizik od povreda.

Rizici od povreda i davljenja često se ustanovljuju kod dečije odeće sa vezicama i uzicama, npr. odeća za kupanje. Drugi primeri proizvoda – koji su zabranjeni u EU 2012. god. – uključuju proizvode za svetljenje kože koji sadrži hidrokinon (čija je upotreba zabranjena u kozmetici i proizvodima za ličnu higijenu) i plastična lutka čije 38,5% težine čini di(2-etilheksil) ftalat (DEHP) predstavlja hemijski rizik. Poslovne organizacije treba da osiguraju da se ovi dobro poznati rizici moraju uzeti u obzir pre proizvodnje.

Kina je još uvek zemlja broj jedan po poreklu alarmantnih proizvoda. Prošle godine je 58% od svih upozorenja vezanih za proizvode koji predstavljaju rizik bilo vezano za proizvode iz Kine.

Da bi se ova situacija poboljšala, EU radi na bilateralnim odnosima sa Kinom oko razmene informacija između organa vlasti i komunikacionih aktivnosti. EU i Kina će uskoro pustiti u emitovanje niz video priloga o kineskim proizvođačima i evropskim uvoznicima u kojima se daju informacije o bezbednosti proizvoda.

RAPEKS 2012. god. u brojkama

2.278 broj upozorenja

30 broj država učesnica (EU +Norveška, Island i Lihenštajn)

5 kategorija proizvoda za koje su najčešće davana upozorenja u 2012. god.:

34% odeća, tekstili i modni artikli;

19% igračke;

11% električni uređaji i oprema;

8% motorna vozila;

4% kozmetika

Upozorenja po državi porekla proizvoda za koje su data upozorenja:

58% Kina uključujući i Hong Kong;

17% EU-27 i države Evropskog ekonomskog prostora (EEA);

11% nepoznate;

14% ostale

Radi dodatnih informacija molimo vas pogledajte:

MEMO/13/438

Na osnovu informacija koje je zabeležila arhiva EU, emisije gasova koji proizvode efekat staklene bašte iz postrojenja u Sistemu razmene emisija EU (EU ETS) smanjene su za 2% prošle godine.

Komesarka za borbu sa klimatskim promenama Koni Hedegard je rekla: „Dobra vest je što su emisije smanjene tokom 2012. god. Loša vest je da je neravnoteža između ponude i potražnje dodatno pogoršana u velikoj meri zbog rekordne stope korišćenja međunarodnih kredita. Na početku 3. faze vidimo suficit od gotovo dve milijarde od naplate nadoknada. Ove činjenice ukazuju na potrebu da Evropski parlament i Savet deluju brzo na ponovnom utovaru.“

Podaci o emisijama za 2012. god.

Sistem razmene emisija EU (EU ETS) od 2012. god. pokriva više od 12.000 elektrana i postrojenja u 27 zemalja članica EU i u Norveškoj i Lihenštajnu, kao i emisije gasova iz aviona koji lete između aerodroma u ovim zemljama i blisko povezanim oblastima. Zabeležene emisije gasova koji proizvode efekat staklene bašte iz stalnih postrojenja1 nastavljaju da se smanjuju, opadajući na 1.867 milijarde tona ekvivalenta CO2 prošle godine, oko 2% ispod nivoa iz 2011. god. zabeleženih emisija koje su prijavile aviokompanije, a koje iznose gotovo 84 miliona tona.

Visok nivo saglasnosti koju daju postrojenja

Nivo saglasnosti kompanija sa pravilima EU ETS ponovo je bio visok. Manje od 1% postrojenja koja učestvuju nije predalo nadoknade koje pokrivaju njihove ukupne emisije za 2012. god. do datog roka koji je bio 30. aprila 2013. god. Ova postrojenja su uglavnom mala i zajedno proizvode manje od 1% emisija obuhvaćenih sistemom EU ETS.

Prva godina odgovornosti za emisije vazduhoplovnih operatora

Vazduhoplovni operatori, odgovorni za preko 98% emisija aviona u 2012. god. pokrivenih sistemom EU ETS, uspešno su preduzeli neophodne korake da se povinuju zakonskim propisima sistema EU ETS. U skladu sa odredbama Odluke2 da se „zaustavi sat“, vazduhoplovni operatori mogu da ograniče svoju odgovornost na samo one letove koji se obavljaju unutar Evrope za 2012. god., u čemu bi mogli da preduzmu dodatne korake da do 27. maja izvrše povraćaj dodeljene nadoknade za letove izvan Evrope.

Sve slučajeve izostanka povinovanja proučiće nadležni organi vlasti odgovornih država članica u skladu sa utvrđenim procedurama.

Suficit isplata je udvostručen 2012. god.

Krajem 2011. god., suficit od nadoknada je iznosio oko 950 miliona. Kombinacija korišćenja međunarodnih kredita, faza 2 aukcijskih nadoknada i preostalih nadoknada u rezervi novih kandidata, prodaja nadoknada iz faze 3 radi stvaranja fondova za program NER300 i rane aukcione faze 3 za nadoknade, doneli su kumulativni suficit od gotovo dve milijarde u nadoknadama do kraja 21012. god.

Dodatne informacije:

Početna stranica CITL: http://ec.europa.eu/environment/ets/

Evropska komisija je usvojila dva propisa za promovisanje pokretanja „obaveštajnih informativnih službi“ koje će pružati usluge blagovremenog upozoravanja na opasnosti vezane za uslove na putevima i informacije o sigurnim i bezbednim mestima za parkiranje za vozače kamiona. Ova upozorenja se mogu davati različitim sredstvima kao što su promenljivi saobraćajni znaci, aplikacije za radio veze i mobilne telefone.

Komisija želi da ove informativne službe budu operativne i usklađene širom Evrope, a i da budu dostupne što je moguće većem broju vozača duž transevropske transportne mreže.

Potpredsednik Komisije i komesar za saobraćaj Sim Kalas je rekao: „Pametni sistemi su već deo svakodnevnog života većine građana. Blagovremene i tačne informacije mogu da nam pomognu da podignemo nivo sigurnosti i bezbednosti na putevima kao i efikasnost saobraćaja.“

Broj saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom smanjen je 2012. god. za 9%, što znači da se države članice vraćaju ostvarenju cilja za smanjenje smrtnih ishoda u saobraćajnim nesrećama za period od 2010. do 2020. god. (videti IP/13/236). Međutim, još uvek na evropskim drumovima svakog dana gine 75 ljudi.

Među najčešćim uzrocima saobraćajnih nesreća su loši vremenski uslovi i klizavi putevi (15% nesreća sa fatalnim ishodom u Francuskoj i oko 20% u Finskoj). Još 15% nesreća sa smrtnim ishodom u Francuskoj pripisuje se nezaštićenim oblastima gde se nesreće dešavaju. Procenjuje se da je opasno parkiranje uzrok 44 smrtna slučaja i 1.430 povreda u EU svake godine.

Procene pokazuju da bi obaveštajne informativne službe mogle da smanje broj saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom do 7%, kao i broj ozbiljnijih povreda. Tako će se smanjiti i kašnjenja uzrokovana saobraćajnim nesrećama, emisije ugljen dioksida i troškovi popravke infrastrukture. Šta više, one mogu da za 30% smanje vreme koje vozači kamiona provedu tražeći mesto za parking.

Novi propisi ne uslovljavaju da formiranje informativnih službi bude obavezno. Međutim, ako i kada države članice, operatori i oni koji pružaju usluge žele da razviju i formiraju takve službe, moraće da se povinuju zahtevima ovih propisa.

1. Saobraćajne informacije o predstojećim opasnostima na putu

Prvi propis sa kojim je Komisija danas izašla, osiguraće da svi vozači dobiju blagovremene informacije bez dodatnih troškova. Oni će biti unapred upozoreni na opasnost kao što je nezaštićeno mesto nesreće ili opasni uslovi na putevima. Da bi se sprečilo umnožavanje neuskladivih službi, ovaj propis utvrđuje suštinske funkcionalnosti i uslove pod kojim će informativne službe biti razvijane i učinjene dostupnim za sve vozače. Pružene informacije uključivaće vrstu i mesto na kom se nesreća dogodila, kao i savete za vožnju kada je to potrebno.

2. Bezbedno parkiranje za kamione i komercijalna vozila

Drugi propis će poboljšati informacije namenjene vozačima kamiona o sigurnim i bezbednim mestima za parkiranje. Njegova namena je da se spreči opasno parkiranje kamiona na zaustavnim mestima i pomogne vozačima da se povinuju propisu vezanom za vreme provedeno u vožnji. On takođe garantuje internu operabilnost i kontinuitet informativnih službi duž transevropske transportne mreže, uključujući i one prekogranične.

Informacije će se davati preko pametnih telefona ili na promenljivim saobraćajnim znacima i sadržavaće opis mesta za parkiranje, nivo sigurnosti i bezbednosti kao i mogućnosti za smeštaj. Države članice će odabrati „prioritetne zone za parkiranje kamiona“, a tamo gde nema dovoljno mesta na jednom parking mestu, pružaće se informacije o drugim neiskorišćenim parking kapacitetima u istoj zoni.

Vozači mogu da očekuju da će pomenute službe biti formirane odmah po objavljivanju novih propisa.

Dodatne informacije

http://ec.europa.eu/transport/themes/its/index_en.htm

MEMO/13/436

Evropska komisija otvara Centar za brzo reagovanje u hitnim slučajevima (ERC) koji će obezbediti bolju koordinaciju, brže i efikasnije reagovanje Evrope na nepogodne u Evropi i svetu.

„Sa nažalost rastućom učestalošću i složenošću nepogoda, potrebno je da države članice EU još bliskije sarađuju. Novi Centar za brzo reagovanje u hitnim slučajevima obezbeđuje najmoderniju platformu koja im omogućava koordinaciju u najekstremnijim situacijama, pruža im mogućnost da rešavaju probleme na delotvorniji način i tako pomognu zaštitu naših građana,“ rekao je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

„Iskustvo pokazuje da ne postoji država u svetu koja je kompletno imuna na nepogode, bez obzira koliko je dobro pripremljena,“ istakla je evropska komesarka za međunardnu saradnju, humanitarnu pomoć i reagovanje na krizne situacije Kristina Georgijeva. „Uz rastuću učestalost i sve veću složenost nepogoda, uspostavljanje koordiniranog i trenutnog reagovanja izuzetno je važan deo svake akcije spašavanja života. Formirali smo Centar za brzo reagovanje u hitnim slučajevima da bi omogućili da EU i njene članice reaguju na nadmoćne prirodne i ljudskom rukom izazvane nepogode na blagovremeniji i efikasniji način.“

ERC će biti u funkciji 24 sata, sedam dana u nedelji, sposoban da reaguje na do tri istovremena hitna sluačaja u različitim vremenskim zonama. On će primati i anlizirati zahteve pogođenih država i služiti kao glavno mesto za podršku koordinaciji na različitim nivoima: Komisija, države članice, zemlja pogođena nepogodom, humanitarni partneri i timovi za civilnu zaštitu koji su poslati na teren.

ERC će poslati procenu i stručnjake za koordinaciju u oblasti pogođene nepogodama, obezbediti blagovremeno upozorenje o predstojećim nepogodama i pružiti pomoć saobrćaju zemalja članica kao reakcija na glavne hitne slučajeve. Na taj način će se osigurati da evropska pomoć zadovoljava prioritetne potrebe na mestu nepogode bez nepotrebnih i skupih dupliranja napora.

Pored toga, ERC će ubrzati proces planiranja i pripreme operacija civilne zaštite EU, u bliskoj saradnji sa državama članicama. Sa novim zakonskim propisima koji uskoro treba da budu doneti, 32 države učesnice Mehanizma civilne zaštite EU mogu unapred da stave na raspolaganje deo svojih kapaciteta za reagovanje – kao što su specijalizovane letelice, teška oprema ili timovi za pronalaženje i spašavanje – da se dobrovoljno okupe, spremni da za veoma kratko vreme budu poslati u akciju koja je u potropunosti evropski koordinirana kadgod se za to ukaže potreba.

ERC će takođe podržati blisku koordinaciju između različitih službi unutar Komisije koje su uključene u reagovanje u hitnim slučajevima tamo gde je reakcija većeg broja sektora potrebna i redovno će razmenjivati infromacije sa kriznim centrima glavnih međunarodnih partnera EU.

Ovaj centar je takođe napravljen tako da se u obzir uzme iskustvo stečeno u periodu od preko 10 godina u koordinaciji reagovanja na nepogode. Prethodnik ERC-a, Centar za nadzor i informacije (MIC) osnovan je 2001. god. kao glavna operativna alatka Mehanizma civilne zaštite EU.

Dodatne informacije

MEMO/13/427 Q/A: Otvaranje Evropskog centra za brzo reagovanje u hitnim slučajevima

Potpredsednica Evropske komisije Vivijen Reding (zadužena za pravosuđe, državljanstvo i ljudska prava) i Komesar Laslo Andor (zadužen za zapošljavanje, socijalna pitanja i uključivanje) srešće se danas sa organizacijama građanskog društva da razgovaraju o integraciji Roma u građanska društva u Evropi. Današnji okrugli sto posvećen Romima okuplja ključne članove građanskog društva Roma (videti Aneks) – kao što su Evropski biro za informacije Roma, Evropski fond za obrazovanje Roma, nevladine organizacije Amnesti Internešnal (Amnesty International) i Mreže ogranizacija običnih Roma. On se održava uoči podnošenja narednog izveštaja o ostvarenom napretku u sprovođenju nacionalnih strategija usmerenih ka integraciji Roma koje treba da budu usvojene do kraja ove godine.

„Organizacije građanskog društva su oči i uši pripadnika romskog naroda u svakodnevnom životu. Diskusije poput ovog današnjeg okruglog stola pružaju dragocen uvid u najbolji način rešavanja problema sa kojima se suočavaju Romi,“ rekla je potpredsednica Vivijen Reding, evropski komesar za pravosuđe. „Doprinos ovih organizacija biće sproveden u delo – kako bi se svakodnevni život Roma u Evropi promenio. To znači veće angažovanje romskih zajednica, od lokalnog do evropskog nivoa. Odraz današnje diskusije naćiće se u narednom izveštaju i preporukama datim državama članicama o integraciji Roma, koji ćemo objaviti ove godine.“

„Lokalne vlasti i lokalna građanska društva igraju ključnu ulogu jer je njihov zadatak da direktno u praksi sporovode mere neophodne za uključivanje Roma. Međutim, njihova sposobnost da dođu do finansijskih sredstava i sprovedu mere za uključivanje Roma treba da budu u znatnoj meri poboljšani, naročito u zemljama sa velikim brojem manjinskog romskog stanovništva. Zato pozdravljam napore koje ulaže koalicija međunarodnih organizacija za uključivanje Roma, ujedinjujući glavne donatore u nastojanju da pomognu uspostavljanje i primenu mera za uključivanje Roma i ulažu u ekonomski i društveni razvoj onih regiona gde živi veliki broj Roma, često u siromaštvu i bez mogućnosti da nađu posao,“ rekao je komesar Andor.

Evropska komisija od 2010. god. konstantno drži pitanje integracije Roma pri vrhu svog političkog dnevnog reda: zahvaljujući okvirnim nacionalnim strategijama za integraciju Roma (IP/11/400), sve države članice EU sa populacijom Roma sada imaju sopstvene nacionalne strategije integracije koje Komisija procenjuje i vrednuje svake godine (videti IP/12/499).

Sledeći izveštaj o ostvarenom napretku biće podnet pre kraja godine. U isto vreme, Komisija će Savetu na usvajanje dati preporuku za uključivanje Roma. Na kraju, Komisija je iznela predlog za bolje usmeravanje sredstava iz EU fondova namenjenih Romima u narednom finansijskom programskom periodu 2012.-2014. god.

Integracija Roma je u najboljem interesu država članica, naročito onih sa velikim brojem romskih stanovnika. Romi čine značajan i rastući procenat populacije školskog uzrasta i buduće radne snage. U državama kao što su Bugarska i Rumunija, svako četvrto ili peto novootvoreno radno mesto popunjavaju Romi. Efikasna politika aktiviranja radne snage, individualizovane i pristupačne službe za pomoć Romima koji traže posao, od ključnog su značaja za romski narod kako bi mogao da dostigne svoj pun potencijal i aktivno i ravnopravno učestvuje u društvenom životu.

Dodatne informacije

Evropska komisija – Romi:

http://ec.europa.eu/roma

Početna stranica potpredsednice Vivijen Reding, evropskog komesara za pravosuđe:

http://ec.europa.eu/reding

Pratite potpredsednicu na Tviteru: @VivianeRedingEU

Predstavljeni tokom sastanka na visokom nivou u Bratislavi 15. maja, ovi klasteri će obezbediti naučni dokaz kao podršku dunavskoj strategiji, a poslužiće i kao podsticaj za naučnu saradnju u čitavom regionu. Danas pokrenutoj akciji među ostalima su prisustvovali premijer Slovačke Robert Fico i potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič.

Obraćajući se prisutnima na ručku, potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič je rekao: „Strategija EU za dunavski region ima za cilj da podstakne razvoj i otvaranje novih radnih mesta u regionu kroz bolje kreiranje politike i finansiranje. Nauka zaista može da pomogne time što će političarima pružiti podatke koji se zasnivaju na dokazima, pomažući im da donesu obaveštene odluke vezane za region koji obiluje ogromnom geopolitičkom i ekonomskom raznolikošću.“

Mair Geoghen-Kvin (Máire Geoghegan-Quinn), evropski komesar za istraživanje, inovacije i nauku je rekla: „Ovo je odličan primer transnacionalne naučne i političke saradnje, koja uspostavlja reper za Evropu, a i šire. Ovi klasteri mogu da podstaknu naučni i ekonomski rad u regionu.“

Klasteri za vodu, zemljište i tlo, bioenergiju i vazduh baviće se ovim ključnim resusrsima na osnovu ustanovljenih potreba: zaštita životne sredine, navodnjavanje i razvoj poljoprivrede i energija. Klaster podataka ima za cilj da olakša razmenu i usklađivanje jasnih i uporedivih podataka u oblastima kao što je raznolikost biljnog sveta, morfologija reka, rizici od poplava i suša, vrste tla, usevi ili energetski resursi i potencijal. Oni će takođe uspostaviti zajednički punkt za pristup podacima za čitav region – čija prva operativna verzija treba da bude dostupna do decembra ove godine. Klaster pametnog usavršavanja proučavaće kako usredsrediti resurse na ključne naučne prioritete koji se baziraju na ekonomskom potencijalu podunavskog regiona umesto na širenje napora i suviše male investicije.

Ovi klasteri će okupiti naučnu zajednicu iz 14 podunavskih zemalja, uključujući većinu akademija nauka u regionu, Dunavsku rektorsku konferenciju (koja uključuje 54 univerziteta) i mnoge druge istraživačke organizacije. Partneri će učestvovati u klasteru(-ima) po sopstvenom izboru, na osnovu svojih prioriteta i ekspertize. Učešće ostaje otvoreno i za druge zainteresovne strane. Klasteri će podstaći saradnju ne samo među naučnicima već i između naučnika i političara i ohrabriće bolje prihvatanje naučnih rezultata i kreiranje politike. Mada će se naučna zajednica redovno sastajati, političari će biti informisani o razvoju događaja jednom godišnje.

Osnovne informacije

Među ostalim političarima koji su prisustvovali događaju u Bratislavi bili su:ministar Mađarske za ekonomsku strategiju Zoltan Sefalvaj (Zoltán Cséfalvay); ministar za nauku i istraživanje Austrije, Karlheinc Tohterle (Karlheinz Töchterle); ministar za obrzovanje, naučno istraživanje i tehnološki razvoj Rumunije, Minea Kostoju (Mihnea Costoiu) i član Evropskog parlamenta Edit Hercog (Edit Herczog).

Strategija EU za podunavski region pokrenuta je 2011. god. (IP/11/472) nakon zahteva koji su uputile vlade EU dve godine ranije. Ona je fokusirana na četiri prioriteta: povezivanje podunavskog regiona, zaštita životne sredine, izgradnja prosperiteta i osnaživanje regiona. Evropska komisija je nedavno objavila izveštaj o ostvarenom napretku strategije za podunavski region (IP/13/307) u kom traži delotvornije i brže delovanje nakon dobrog starta.

Inicijativa „Naučne podrške dunavskoj strategiji“ je u novembru 2011. god. pokrenula služba za nauku Evropske komisije, Zajednički istraživački centar (Joint Research Centre - JRC). On ima četiri prioriteta: zaštita životne sredine, navodnjavanje i razvoj poljoprivrede i proizvodnja energije.

14 zemalja Podunavskog regiona su: Nemačka, Austrija, Mađarska, Češka, Slovačka, Slovenija, Bugarska, Rumunija, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Ukrajina i Moldavija. U ovom regionu živi preko 100 miliona ljudi.

Linkovi

· Inicijativa druge konferencije na viskom nivou „Naučna podrška dunavskoj strategiji“ (Bratislava, 16. may 2013. god.):

http://ec.europa.eu/dgs/jrc/index.cfm?id=2470&obj_id=4480&dt_code=EVN&lang=en

· Osnovne informacije o inicijativi Zajedničkog istraživačkog centra „Naučna podrška dunavskoj strategiji“ i najvažniji klasteri:
http://ec.europa.eu/dgs/jrc/index.cfm?id=1410&obj_id=16440&dt_code=NWS&lang=en&ori=HLN

· Prva konferencija na visokom nivou – inicijativa „Naučna podrška dunavskoj strategiji“ (Brisel, 24. april 2012. god.):
http://ec.europa.eu/dgs/jrc/index.cfm?id=3910&obj_id=4120&dt_code=EVN&lang=en&ori=HLN

· Strategija EU za podunavski region:
http://ec.europa.eu/regional_policy/cooperate/danube/index_en.cfm