Izjava nakon Evro samita

Na Evro samitu održanom 26. oktobra dogovoren je sveobuhvatan skup mera za rešavanje postojećih napetosti na finansijskim tržištima i ponovno uspostavljanje poverenja.

1. Tokom poslednje tri godine, preduzeli smo korake bez presedana kako bismo se borili sa efektima svetske finansijske krize, u Evropskoj uniji kao takvoj i unutar evrozone. Strategija koju smo usvojili obuhvata odlučne napore u cilju obezbeđenja finansijske konsolidacije, podršku zemljama koje se suočavaju sa poteškoćama, i jačanje upravljanja evrozonom koje vodi našoj dubljoj ekonomskoj integraciji i ambicioznim planovima za rast. Na sastanku održanom 21. jula doneli smo set bitnih odluka. Ratifikacija mera u vezi sa EFSF (Evropskim fondom za finansijsku stabilnost) od strane svih 17 država članica evrozone značajno jača našu sposobnost da reagujemo na krizu. Dogovor sve tri institucije o obimnom zakonskom paketu u strukturama EU posvećenom boljem ekonomskom upravljanju predstavlja još jedan veliki uspeh. Uvođenje Evropskog semestra je fundamentalno promenilo način na koji se naše fiskalne i ekonomske politike koordinišu na evropskom nivou, tako da se koordinacija na nivou EU sada odvija pre donošenja odluka na nacionalnim nivoima. Evro nastavlja da počiva na čvrstim osnovama.

2. Za ponovno uspostavljanje poverenja neophodne su dalje mere. Zato smo se danas dogovorili o celovitom nizu dodatnih mera koje odražavaju našu čvrstu rešenost da učinimo sve što je neophodno da prevaziđemo postojeće poteškoće i preduzmemo neophodne korake za dovršavanje naše ekonomske i monetarne unije. U potpunosti podržavamo poteze ECB u cilju očuvanja stabilnosti cena u evrozoni.

Održive javne finansije i strukturne reforme za rast

3. Evropska unija mora da poboljša svoje izglede u pogledu rasta i zapošljavanja, kao što je navedeno u agendi za rast usaglašenoj na sastanku Evropskog saveta 23. oktobra 2011. Ponavljamo našu punu privrženost sprovođenju preporuka upućenih pojedinačnim državama u okviru prvog Evropskog semestra, kao i vezi sa fokusiranjem javne potrošnje na oblasti rasta.

4. Sve države članice evrozone su potpuno rešene da nastave svoju politiku fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi. Poseban napor će morati da učine one države članice koje se susreću sa napetostima na tržištima državnog duga.

5. Pozdravljamo važne korake koje preduzima Španija kako bi smanjila svoj budžetski deficit, restrukturisala bankarski sektor i reformisala tržišta rada i proizvoda, kao i usvajanje ustavnih amandmana koji se odnose na uravnoteženi budžet. Strogo sprovođenje budžetskih prilagođavanja u skladu sa planom je od ključnog značaja, i na regionalnom nivou, da bi se ispunile obaveze iz Pakta za stabilnost i rast, kao i jačanje fiskalnog okvira kroz kreiranje zakonodavstva na nižem nivou kako bi ustavni amandman postao u potpunosti operativan. Dalje mere su neophodne kako bi se povećao rast u cilju smanjenja neprihvatljivo visokog nivoa nezaposlenosti. Mere bi trebalo da obuhvataju unapređenje promena na tržištu rada kako bi se povećala fleksibilnost na nivou preduzeća i mogućnost zapošljavanja radne snage, kao i druge reforme za poboljšanje konkurentnosti, naročito proširenje reformi u sektoru usluga.

6. Pozdravljamo planove Italije za rast kroz unapređenje strukturnih reformi i strategiju fiskalne konsolidacije, kako je navedeno u dopisu poslatom predsednicima Evropskog saveta i Komisije, i pozivamo Italiju da hitno prezentuje ambiciozan vremenski raspored ovih reformi. Pohvaljujemo posvećenost Italije da ostvari uravnotežen budžet do 2013. i strukturni budžetski suficit 2014. godine, što će dovesti do smanjenja bruto državnog duga na 113% BDP-a u 2014, kao i predviđeno uvođenje pravila uravnoteženog budžeta u ustav do sredine 2012.

Italija će sada sprovesti predložene strukturne reforme u cilju povećanja konkurentnosti smanjenjem birokratije, ukidanjem minimalne tarife u stručnim službama i daljom liberalizacijom lokalnih javnih službi i komunalnih usluga. Primamo k znanju posvećenost Italije reformama radnog zakonodavstva, naročito u pogledu pravila i procedura otpuštanja i preispitivanja trenutno fragmentiranog sistema naknada za nezaposlene do kraja 2011, uzimajući u obzir budžetska ograničenja. Primamo k znanju plan za povećanje starosne granice za penzionisanje na 67 godina do 2026. i preporučujemo da do kraja godine bude definisan proces za ostvarenje ovog cilja.

Podržavamo nameru Italije da preispita programe strukturnih fondova tako što će ponovo odrediti prioritetne projekte i fokusirati se na obrazovanje, zapošljavanje, digitalnu agendu i železnice / mreže, sa ciljem poboljšanja uslova za jačanje rasta i rešavanje regionalnih razlika.

Pozivamo Komisiju da pruži detaljnu procenu mera i da prati njihovo sprovođenje, kao i italijanske vlasti da pravovremeno obezbede sve informacije neophodne za takvu procenu.

Zemlje obuhvaćene programom prilagođavanja

7. Ponavljamo našu odlučnost da nastavimo pružanje podrške svim zemljama u okviru programa dok ne povrate pristup tržištu, pod uslovom da one u potpunosti primenjuju te programe.

8. Što se tiče zemalja obuhvaćenih programom, zadovoljni smo napretkom Irske u punoj implementaciji svog programa prilagođavanja koji daje pozitivne rezultate. Portugalija takođe ostvaruje valjan napredak sa svojim programom i odlučna je da nastavi preduzimanje mera koje podupiru fiskalnu održivost i poboljšavaju konkurentnost. Pozivamo obe zemlje da nastave svoje napore, da se pridržavaju dogovorenih ciljeva i da budu spremne da preduzmu sve eventualne dodatne mere koje bi bile potrebne da se ostvare ti ciljevi.

9. Pozdravljamo odluku Evrogrupe o isplati 6. tranše EUIMF programa podrške za Grčku. Očekujemo sklapanje održivog i kredibilnog novog višegodišnjeg EU-MMF programa do kraja godine.

10. Mehanizam za praćenje sprovođenja grčkog programa mora biti ojačan, na zahtev Vlade Grčke. Grčka ima vlasništvo nad ovim programom i njegovo sprovođenje je u nadležnosti grčkih vlasti. U kontekstu novog programa, Komisija će, u saradnji sa drugim partnerima iz trojke, za vreme trajanja programa uspostaviti određene kapacitete za praćenje situacije na terenu, uz učešće nacionalnih eksperata, kako bi radili u bliskoj i stalnoj saradnji sa grčkom vladom i trojkom, te pružali savete i nudili pomoć u cilju obezbeđenja blagovremenog i punog sprovođenja reformi. To će pomoći trojci da proceni usklađenost mera koje će preduzeti grčka vlada sa obavezama proisteklim iz programa. Ova nova uloga će biti navedena u Memorandumu o razumevanju. Da bi se olakšalo efikasno korišćenje značajnih zvaničnih kredita za dokapitalizaciju grčkih banaka, upravljanje Grčkim fondom za finansijsku stabilnost (HFSF) će biti ojačano u dogovoru sa grčkom vladom i trojkom.

11. U potpunosti podržavamo Tim za tehničku pomoć koji je formirala Komisija.

12. Učešće privatnog sektora ima vitalnu ulogu u uspostavljanju održivosti grčkog duga. Zbog toga pozdravljamo trenutne diskusije između Grčke i privatnih investitora u cilju pronalaženja rešenja za dublje učešće tog sektora. Zajedno sa ambicioznim programom reforme grčke ekonomije, učešće privatnog sektora treba da obezbedi smanjenje grčkog duga u odnosu na BDP sa ciljem postizanja 120% do 2020. godine. U tom cilju pozivamo Grčku, privatne investitore i sve zainteresovane strane da razviju dobrovoljnu razmenu obveznica sa nominalnim popustom od 50% na pojmovni iznos duga Grčke u posedu privatnih investitora. Države članice evrozone će doprineti paketu učešća privatnog sektora u iznosu do 30 milijardi evra. Na osnovu toga, zvanični sektor je spreman da obezbedi dodatni program finansiranja do 100 milijardi evra do 2014, uključujući i neophodnu dokapitalizaciju grčkih banaka. Novi program bi trebalo da bude dogovoren do kraja 2011. a zamena obveznica treba da se sprovede početkom 2012. Pozivamo MMF da nastavi da doprinosi finansiranju novih grčkog programa.

13. Grčka opredeljuje buduće tokove gotovine od projekta Helios i druge privatizacione prihode van onih koji su već uključeni u program prilagođavanja za dalje smanjenje zaduženosti Republike Grčke za iznos do 15 milijardi evra, sa ciljem ponovnog uspostavljanja kreditnog kapaciteta kod EFSF.

14. Biće obezbeđeno proširenje kredita u cilju podupiranja kvaliteta obezbeđenja, kako bi se omogućilo njegovo neometano korišćenje radi pristupa grčkih banaka likvidnosnim operacijama u okviru evrosistema.

15. Što se tiče našeg opšteg pristupa učešću privatnog sektora u evrozoni, potvrđujemo našu odluku od 21. jula 2011 da je za Grčku potrebno izuzetno i jedinstveno rešenje.

16. Sve ostale države članice iz evrozone svečano potvrđuju svoju nepokolebljivu rešenost da u potpunosti ispoštuju sve što su suvereno potpisale i sve svoje obaveze prema održivim fiskalnim uslovima i strukturnim reformama. Šefovi država ili vlada evrozone u potpunosti podržavaju ovu odlučnost, budući da je verodostojnost svih njihovih suverenih potpisa odlučujući element za obezbeđivanje finansijske stabilnosti u evrozoni u celini.

Mehanizmi stabilizacije

17. Proces ratifikacije revidiranog EFSF je sada završen u svim državama članicama iz evrozone i Evrogrupa je usaglasila smernice za primenu u vezi sa intervencijama na primarnim i sekundarnim tržištima, aranžmanima predostrožnosti i dokapitalizacijom banaka. Odluke koje smo doneli u vezi sa EFSF 21. jula su na taj način postale u potpunosti operativne. Svi dostupni alati će se koristiti a efikasan način kako bi se obezbedila finansijska stabilnost u evrozoni. Kako se navodi u smernicama za primenu, stroga uslovljenost će se primenjivati u slučaju novih programa (predostrožnosti) u skladu sa MMF-om praksom. Komisija će sprovesti unapređen nadzor država članica na koje se ovaj aranžman odnosi i redovno podnositi izveštaje Evrogrupi.

18. Slažemo se da će se kapacitet proširenog EFSF koristiti u cilju postizanja maksimalne iskorišćenosti raspoloživih resursa u sledećim okvirima:

• cilj je da se podrži pristup tržištu za države članice iz evrozone koje se suočavaju sa tržišnim pritiscima i da se obezbedi pravilno funkcionisanje tržišta državnih dugova evrozone, uz istovremeno potpuno očuvanje visoke kreditne sposobnosti EFSF. Ove mere su potrebne da bi se obezbedila finansijska stabilnost i pružila adekvatna garancija da se kriza neće dalje širiti;

• to će biti učinjeno bez širenja garancija na kojima se zasniva instrument i u skladu sa pravilima Ugovora i uslovima postojećeg okvirnog sporazuma, držeći se okvira dogovorenih instrumenata, i uključujući odgovarajuće uslovljavanje i nadzor.

19. Postigli smo saglasnost o dve osnovne mogućnosti korišćenja resursa EFSF:

• obezbeđivanje boljeg kvaliteta kredita za nove dugove koje izdaju države članice, čime se smanjuju troškovi finansiranja. Privatnim investitorima bi bila ponuđena mogućnost kupovine ovog obezbeđenja od rizika pri kupovini obveznica na primarnom tržištu;

• maksimiziranje finansijskih aranžmana EFSF sa kombinacijom sredstava iz privatnih i javnih finansijskih institucija i investitora, što može da se organizuje preko pravnih lica kreiranih sa posebnom namenom. Ovim će se povećati količina raspoloživih sredstava za pružanje kredita, dokapitalizaciju banaka i za kupovinu obveznica na primarnom i sekundarnom tržištu.

20. EFSF će moći da koristi istovremeno ove dve mogućnosti, te da ih upotrebljava u zavisnosti od konkretnog cilja i okolnosti na tržištu. Očekivani učinak svake od ovih mogućnosti će varirati u zavisnosti od sopstvenih specifičnosti i tržišnih uslova, ali može biti i četverostruk ili čak petostruk.

21. Pozivamo Evrogrupu da finalizira uslove za realizaciju ovih modaliteta u novembru, u obliku smernica i u skladu sa nacrtom uslova koji je pripremio EFSF.

22. Pored toga, dalje unapređenje resursa EFSF može se postići kroz još bližu saradnju sa MMF-om. Evrogrupa, Komisija i EFSF će raditi na svim mogućim varijantama.

Bankarski sistem

23. Pozdravljamo sporazum o dokapitalizaciji i finansiranju banaka (vidi Aneks 2) koji su danas postigli članovi Evropskog saveta.

Ekonomska i fiskalna koordinacija i nadzor

24. Zakonski paket o ekonomskom upravljanju jača koordinaciju i nadzor ekonomske i fiskalne politike. Po stupanju na snagu u januaru 2012, ovaj paket zakona će se striktno sprovoditi kao deo Evropskog semestra. Pozivamo Komisiju i Savet da sprovode rigorozan nadzor, uključujući i međusobni pritisak, i aktivno korišćenje postojećih i novih instrumenata koji su na raspolaganju. Takođe ne zaboravljamo naše obaveze preuzete u okviru Evro plus pakta.

25. Biti deo monetarne unije ima dalekosežne implikacije i podrazumeva mnogo bližu koordinaciju i nadzor kako bi se osigurala stabilnost i održivost cele oblasti. Sadašnja kriza ukazuje na potrebu da se ovim pitanjem bavimo mnogo efikasnije. Stoga ćemo, uz unapređenje alata za rešavanje kriza u okviru evrozone, ostvariti dalji napredak u integrisanju ekonomskih i fiskalnih politika kroz jačanje koordinacije, nadzora i discipline. Razvićemo politike neophodne za podršku funkcionisanju prostora jedinstvene valute.

26. Konkretnije, koristeći kao osnovu zakonski paket koji je upravo usvojen, Evropski semestar i Pakt Evro plus, obavezujemo se na sprovođenje sledećih dodatnih mera na nacionalnom nivou:

a. sve države članice iz evrozone će usvojiti pravila o uravnoteženom budžetu u strukturnom smislu, tako što će Pakt za stabilnost i rast biti prenet u nacionalno zakonodavstvo, po mogućnosti na ustavnom nivou ili njegovom ekvivalentu, do kraja 2012;

b. jačanje nacionalnih fiskalnih okvira, iznad zahteva Direktive o uslovima za budžetske okvire država članica. Konkretno, nacionalni budžeti treba da se zasnivaju na nezavisnim prognozama rasta;

c. poziv nacionalnim parlamentima da uzmu u obzir preporuke usvojene na nivou EU o vođenju ekonomske i budžetske politike;

d. konsultovanje Komisije i drugih država članica evrozone pre usvajanja svih većih planova reforme fiskalne ili ekonomske politike sa potencijalnim efektima prelivanja, kako bi se dala mogućnost za procenu mogućih efekata za zonu evra u celini;

e. posvećenost poštovanju preporuka Komisije i relevantnih komesara u vezi sa sprovođenjem Pakta za stabilnost i rast.

27. Takođe se slažemo da su detaljniji monitoring i primena dodatnih mera utemeljeni u sledećim slučajevima:

a. za države članice iz evrozone koje su u postupku u vezi sa prekomernim deficitom, Komisija i Savet će moći da prouče nacrte nacionalnih budžeta i usvoje mišljenje o njima pre njihovog usvajanja relevantnim nacionalnim parlamentima. Pored toga, Komisija će pratiti izvršenje budžeta i, ako je potrebno, predložiti izmene i dopune u toku godine;

b. u slučaju odstupanja od programa prilagođavanja, biće sproveden detaljniji monitoring i koordinacija sprovođenja programa.

28. Očekujemo predstojeći predlog Komisije o detaljnijem monitoringu koji će ona uputiti Savetu i Evropskom parlamentu u skladu sa članom 136 TFEU. U tom smislu, pozdravljamo nameru Komisije da ojača, unutar Komisije, ulogu nadležnog komesara za detaljniji monitoring i primenu dodatnih mera.

29. Dodatno ćemo ojačati ekonomski stub ekonomske i monetarne unije i ostvariti bolju koordinaciju makro-i mikro-ekonomskih politika. Nadovezujući se na Pakt Evro plus, poboljšaćemo konkurentnost, čime ćemo postići dalje približavanje politika u cilju promocije rasta i zapošljavanja. Pragmatična koordinacija poreskih politika u evrozoni je neophodan element jače koordinacije ekonomske politike u cilju pružanja podrške fiskalnoj konsolidaciji i ekonomskom rastu. Zakonodavni rad na pripremanju predloga Komisije za Zajedničku konsolidovanu osnovicu korporativnog poreza i za Porez na finansijske transakcije je u toku.

Struktura upravljanja u evrozoni

30. Da bi se efikasnije izlazilo na kraj sa tekućim izazovima i obezbedila čvršća integracija, upravljačka struktura u zoni evra će biti ojačana, uz očuvanje integriteta Evropske unije kao celine.

31. Tako ćemo se sastajati redovno - najmanje dva puta godišnje - na našem nivou, u okviru Evropskog samita, kako bismo odredili stratešku orijentaciju ekonomskih i fiskalnih politika u evrozoni. Time ćemo omogućiti da dimenzija evrozone bude u većoj meri uzeta u obzir u našim nacionalnim politikama.

32. Evrogrupa će, zajedno sa Komisijom i ECB, ostati u središtu svakodnevnog upravljanje evrozonom. Ona će igrati centralnu ulogu u sprovođenju Evropskog semestra od strane država članica koje pripadaju evrozoni. Ona će se oslanjati na jaču strukturu službi uključenih u pripremu aktivnosti.

33. Detaljniji aranžmani su predstavljeni u Aneksu 1 ovog dokumenta.

Dalja integracija

34. Evro je u srži našeg evropskog projekta. Ojačaćemo ekonomsku uniju kako bi bila u srazmeri sa monetarnom unijom.

35. Tražimo od predsednika Evropskog saveta da u bliskoj saradnji sa predsednikom Komisije i predsednikom Evrogrupe identifikuje moguće korake za ostvarenje navedenih ciljeva. Akcenat će biti na daljem jačanju ekonomske konvergencije u okviru evrozone, unapređenju fiskalne discipline i produbljivanju ekonomske unije, uključujući istraživanje mogućnosti manjih izmena Ugovora. U decembru 2011. će biti predstavljen Privremeni izveštaj, kako bi se postigao dogovor o prvim smernicama. Izveštaj će sadržati plan o tome kako da se nastavi dalje uz puno poštovanje prerogativa institucija. Izveštaj o tome kako sprovesti dogovorene mere će biti završen do marta 2012. godine.

Aneks 1

Deset mera za unapređenje upravljanja evrozonom

Postoji potreba da se ojača koordinacija i nadzor ekonomske politike u okviru evrozone, da se poboljša efikasnost donošenja odluka i obezbedi doslednija komunikacija. U tom cilju, preduzećemo sledećih deset mera, uz puno poštovanje integriteta EU kao celine:

1. Održavaće se redovna zasedanja Evro samita, na kojima će učestvovati šefovi država ili vlada evrozone i predsednik Komisije. Ovi sastanci će se održati najmanje dva puta godišnje, u ključnim momentima godišnjeg ciklusa ekonomskog upravljanja; ovi sastanci će se, ako je to moguće, održavati nakon sastanaka Evropskog saveta. Dodatne sastanke može sazvati predsednik Evro samita, ukoliko je to potrebno. Evro samiti će definisati strateške orijentacije za vođenje ekonomskih politika i za unapređenje konkurentnosti i jačanje konvergencije u evrozoni. Predsednik Evro samita će obezbediti pripremu Evro samita, u bliskoj saradnji sa predsednikom Komisije.

2. Predsednika Evro samita će imenovati šefovi država ili vlada evrozone u isto vreme kada Evropski savet bira svoga predsednika, i na isti period. Do sledećeg takvog glasanja, sadašnji predsednik Evropskog saveta će predsedavati sastancima Evro samita.

3. Predsednik Evro samita će detaljno informisati države članice koje ne pripadaju evrozoni o pripremi i ishodu ovih samita. Predsednik će takođe obaveštavati Evropski parlament o ishodu Evro samita.

4. Kao što je trenutno slučaj, Evrogrupa će osigurati sve bližu koordinaciju ekonomskih politika i promovisanje finansijske stabilnosti. Uz poštovanje nadležnosti institucija EU u tom pogledu, ona postiče pojačan nadzor ekonomske i fiskalne politike država članica što se tiče evrozone. Ona će takođe pripremati Evro samite i obezbediti realizaciju postignutih dogovora.

5. Predsednik Evrogrupe bira se u skladu sa Protokolom br. 14 u prilogu Ugovora. Odluka o tome da li on / ona treba da bude izabran između članova Evrogrupe ili će to da bude predsednik sa punim radnim vremenom sa sedištem u Briselu biće doneta u trenutku isteka mandata sadašnjeg predsednika. Predsednik Evro samita će biti konsultovan o planu rada Evrogrupe i može pozvati predsednika Evrogrupe da sazove sastanak Evrogrupe, pre svega kako bi pripremio Evro samit ili radi realizacije njegovih odluka. Biće jasno definisane nadležnosti Evro samita, Evrogrupe i pripremnih tela, kao i obaveze svakog od ovih tela u pogledu izveštavanja.

6. Predsednik Evro samita, predsednik Komisije i predsednik Evrogrupe će se sastajati redovno, najmanje jedanput mesečno. Predsednik Evropske centralne banke može biti pozvan da učestvuje na ovom sastanku. Predsednici nadzornih agencija i direktor EFSF / direktor Evropskog mehanizma za stabilnost (ESM) mogu biti pozvani na ad hoc osnovi.

7. Rad na pripremnom nivou će nastaviti da sprovodi Radna grupa Evrogrupe (EWG), oslanjajući se na ekspertizu Komisije. EWG takođe priprema sastanke Evrogrupe. Njoj bi trebalo da pomogne permanentnija pod-grupa sastavljena od zamenika / funkcionera predstavnika ministara finansija, koja će se češće sastajati, radeći pod okriljem predsednika EWG.

8. Radnom grupom Evrogrupe će predsedavati predsednik sa punim radnim vremenom i sedištem u Briselu. U principu, on / ona će biti izabran u isto vreme kao predsedavajući Ekonomsko-finansijskog odbora (EFC).

9. Postojeće administrativne strukture (tj. Generalni sekretarijat Saveta i Sekretarijat EFC) će biti ojačane i sarađivaće koordinisano kako bi, pod vođstvom predsednika EFC / EWG, obezbedile adekvatnu podršku predsedniku Evro samita i predsedniku Evrogrupe. Po potrebi će biti angažovani i spoljni stručnjaci na ad hoc osnovi.

10. Biće uspostavljeni jasna pravila i mehanizmi kako bi se poboljšala komunikacija i obezbedilo slanje doslednijih poruka. Predsednik Evro samita i predsednik Evrogrupe imaju posebnu odgovornost u tom pogledu. Predsednik Evro Samita zajedno sa predsednikom Komisije će biti odgovoran za obaveštavanje o odlukama Evro samita, a predsednik Evrogrupe je zajedno sa komesarom za ekonomske i finansijske poslove (ECFIN) odgovoran za obaveštavanje o odlukama Evrogrupe.

Aneks 2

Konsenzus o bankarskom paketu

1. Mere za vraćanje poverenja u bankarski sektor (bankarski paket) su hitno potrebne i neophodne su u kontekstu pooštravanja preventivne kontrole bankarskog sektora u EU. Ove mere treba da ispune:

a. potrebu da se obezbedi srednjoročno finansiranje banaka, kako bi se izbegla nemogućnost otplate kredita i zaštitio protok kredita za realnu ekonomiju, kao i da se obezbedi koordinacija mera za ostvarenje navedenog.

b. potrebu da se poboljša kvalitet i kvantitet kapitala da bi banke mogle da izdrže udare, kao i da se ovo poboljšanje pokaže na pouzdan i usklađen način.

Oročeni zajmovi

2. Garancije na bankarske obaveze bi morale po potrebi da obezbede direktniju podršku bankama pri pristupu oročenim zajmovima (budući da su kratkoročni zajmovi dostupni kod ECB i relevantnih nacionalnih centralnih banaka). Ovo je takođe ključni deo strategije za ograničavanje postupaka poravnanja zaduženja.

3. Jednostavno ponavljanje iskustva iz 2008. sa punom nacionalnom diskrecijom u uspostavljanju sistema likvidnosti možda ne bi moglo da obezbedi zadovoljavajuće rešenje pod postojećim tržišnim uslovima. Zato je potreban istinski koordiniran pristup na nivou EU u vezi sa kriterijumima za pristup, određivanjem cena i uslova. Komisija treba zajedno sa EBA, EIB i ECB da hitno istraži mogućnosti za ostvarenje ovog cilja i da o tome izvesti EFC.

Dokapitalizacija banaka

4. Visina kapitala: Postoji široka saglasnost da je nakon 30. septembra potrebno znatno povećanje koeficijenta najkvalitetnijeg kapitala na 9% i, takođe, da posle obračunavanja tržišne vrednosti izloženosti državnih dugova treba stvoriti privremene rezerve, što je opravdano izuzetnim okolnostima. Ovaj kvantitativni cilj u pogledu visine kapitala će morati da bude postignut do 30. juna 2012, na osnovu planova usaglašenih sa nacionalnim nadzornim organima i usklađenim sa EBA. Ovo oprezno vrednovanje ne bi uticalo na relevantna pravila finansijskog izveštavanja. Nacionalni nadzorni organi, pod pokroviteljstvom EBA, moraju da obezbede da planovi banaka za jačanje kapitala ne dovedu do prekomernog smanjenja finansijskog zaduživanja, uključujući i održavanje kreditnih tokova za realnu ekonomiju i uzimajući u obzir trenutni nivo izloženosti grupe, uključujući filijale u svim državama članicama, a imajući u vidu potrebu da se izbegne nepotrebni pritisak na produžavanje rokova za vraćanje kredita u zemljama domaćinima ili na tržištima državnih dugova.

5. Finansiranje dokapitalizacije: Banke bi trebalo pre svega da koriste privatne izvore kapitala, uključujući restrukturiranje i konverziju dugovanja u hartije od vrednosti. Bankama bi trebalo ograničiti isplatu dividendi i premija do ostvarenja ovog cilja. Ako je neophodno, nacionalne vlade treba da obezbede podršku, a ako ova podrška nije dostupna, dokapitalizacija treba da bude finansirana putem kredita EFSF u slučaju zemalja evrozone.

Državna pomoć

6. Svaki oblik javne pomoći, bilo na nacionalnom ili nivou EU, biće podvrgnut uslovima sadašnjeg posebnog kriznog okvira za državnu pomoć, za koji je Komisija ukazala da će biti primenjen uz neophodnu proporcionalnost, imajući u vidu sistemski karakter krize.