11. septembar: Evropa se seća
Dok se svet osvrće na užasne događaje od 11. septembra 2001, EU se seća svih žrtava terorizma, i razmišlja o tome šta je do sada učinjeno na polju borbe sa rizicima od terorizma kod kuće i u inostranstvu.
„10 godina nakon napada od 11. septembra 2001, Evropska unija se seća žrtava tog užasnog dana i svih onih kojima su teroristi naneli zlo. Mi u Evropi nastavljamo da ulažemo velike napore na sprovođenju globalne strategije za borbu protiv terorizma, usaglašene 2006. godine. Nastojimo da istovremeno eliminišemo pretnju terorizma i da se bavimo njegovim uzrocima. Zato podržavamo sve one koji promovišu demokratiju i razvoj širom sveta.
„Sledeće nedelje boraviću u Njujorku , na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, gde ću se obratiti Simpozijumu UN o borbi protiv terorizma i učestvovati u Globalnom antiterorističkom forumu, u kome EU igra istaknutu ulogu. Nadam se da će na ovim skupovima biti predloženo više ključnih koraka za dalje unapređenje međunarodne saradnje u borbi protiv terorizma“, rekla je Ketrin Ešton, visoka predstavnica Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i potpredsednica Evropske komisije.
Evropski lideri su odmah nakon napada na Njujork i Vašington jasno dali do znanja da EU stoji rame uz rame sa Sjedinjenim državama. Nakon napada koji su usledili u Madridu, Londonu, Baliju, Bombaju i na drugde, oni su potvrdili sopstvenu i svetsku solidarnost. Prema rečima koordinatora EU za borbu protiv terorizma Žila de Keršova: „EU odbija nasilje i bori se protiv njega bez obzira na njegovu motivaciju – bilo da se radi o desničarskim ili levičarskim ekstremistima, separatistima ili Al Kaidinom terorizmu”.
EU je hitro reagovala na terorističke pretnje. Nakon što je terorizam 2003. godine prepoznat kao jedna od najvećih pretnji s kojima se Evropa suočava, uvedena je funkcija koordinatora EU za borbu protiv terorizma. Do 2005. je usvojena i strategija EU za borbu protiv terorizma, nakon koje su usledile i zasebne strategije za borbu protiv radikalizacije, regrutovanja novih terorista, finansiranja terorizma i sprečavanje pristupa medijima.
Ti koraci su zemljama EU olakšali primenu krivičnih postupaka protiv terorizma. Isto tako, obezbedili su da se terorističkim grupama oteža angažovanje novih članova i pristup propagandnim sredstvima.
Nedavno, nakon ubistava u Norveškoj u avgustu ove godine, prvi je put upotrebljena EUROPOL-ova „Mreža za brze reakcije”(‘First Responders Network’), a 9. septembra je pokrenuta Mreža za nadziranje radikalizacije (Radicalisation Awareness Network).
„EU mora da učini više na suprotstavljanju pretnji nasilnog ekstremizma koji je u porastu", izjavila je komesar za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrom prilikom pokretanja te mreže. „Iskustvo je pokazalo da terorizam ne može da se poveže sa nekom konkretnom verom ili političkim ubeđenjem, niti sa nekim konkretnim regionom. Prema tome, u našim naporima u borbi protiv nasilnog ekstremizma, moramo da uzmemo u obzir različite obrasce radikalizacije“.
Među ostalim inicijativama su jačanje bezbednosti transporta, obavljanje strateških obaveštajnih procena o terorističkim pretnjama i razmena podataka. Pored toga, EU je pojačala saradnju sa partnerima širom sveta – Unija je jedan od najsnažnijih pobornika strategije UN za borbu protiv terorizma, i uvela je programe podrške izgradnji kapaciteta i razvoju u onim zemljama u kojima su bezbednost i razvoj međusobno povezani.
Spoljni poslovi EU i borba protiv terorizma
Komisija podstiče napore u borbi protiv nasilnog ekstremizma