Stav o datumu početka pregovora Evropske unije sa Srbijom većina država članica Unije zasnovaće na mišljenju Evropske komisije, izjavio je u intervjuu FoNetu šef Delegacije EU u Beogradu, ambasador Vensan Dežer i naglasio da je, u tom smislu, optimista.

Beograd i Priština moraju, međutim, da dogovore primenu sporazuma iz Brisela, objasnio je Dežer i napomenuo da za to postoje fiksirani rokovi.

Nadam se da će sledeće nedelje biti postignut sporazum o implementaciji sporazuma, naglasio je Dežer, koji se nada da će obe strane "u narednim danima i satima" uložiti napor da razgovori o planu primene imaju plodan ishod.

On je, pri tome, ukazao da "neki od parlamenata država članica EU" čekaju sa davanjem mišljenja o datumu početka pregovora sa Srbijom "upravo da bi videli da li i kako teče implementacija briselskog sporazuma".

"Moram da kažem da smo svi mi zadovoljni što je sporazum postignut. To je nešto što ohrabruje. Takođe, ohrabruje i to što su vaša Vlada i Narodna skupština podržali sporazum u načelu", istakao je Dežer.

Kako smatra, veoma je značajno i što najviši zvaničnici Vlade, Ivica Dačić i Aleksandar Vučić, objašnjavaju šta znači briselski sporazum.

Nastaviti sa reformama

"Tu moram posebno da istaknem posetu Aleksandra Vučića Kosovu. Izuzetno cenimo takve napore", poručio je Dežer.

Važno je, takođe, po uvtrđenom planu nastaviti i sa započetim reformama, dodao je Dežer, napominjući da misli na pravosuđe, reformu državne uprave i lokalne samouprave, kao i na borbu protiv korupcije i diskriminacije.

"Ukoliko se sve to nastavi, onda je i datum potpuno ostvariv", ocenio je Dežer, ali nije mogao da prognozira šta će države članice odlučiti, pošto će morati da se konsultuju sa svojim nacionalnim parlamentima.

Moje je mišljenje da će većina njih svoj sud zasnovati na osnovu mišljenja Evropske komisije. U tom smislu sam i optimista, istakao je Dežer.

Upitan o povratku raseljenih, imovini Srbije na Kosovu i, trgovinskoj razmeni, Dežer je napomenuo da "ovde govorimo o procesu normalizacije koji je u toku".

"Njega posmatramo kroz sve ove sporazume. To je osam sporazuma, ili bolje reći devet, uključujući onaj koji se tiče oficira za vezu. Stvari se kreću u pravom smeru", ocenio je Dežer, mada ne idu lako, pošto su pitanja prilično kompleksna.

Teška situacija na jugu

Posebno je složeno i osetljivo pitanje raseljenih lica, ne samo za Kosovo, već i za područje Bosne i Hrvatske, rekao je Dežer, ističući da raseljeni i izbegli zaslužuju povratak, ukoliko je to njihova želja.

Na nama je da im obezbedimo stabilnost i bezbednost kako bi mogli da se vrate, rekao je Dežer i konstatovao da sporazum o katastru dosta dobro funkcioniše.

Zalažemo se i za uspostavljanje trgovinskih odnosa i tu je vrlo bitan sporazum o carinskim pečatima, ocenio je Dežer.

"Na Kosovu se prodaje srpska roba u ukupnoj vrednosti od oko 300 miliona evra. To je od septembra 2011. godine kada je sporazum postignut", podsetio je Dežer i ocenio da taj sporazum "funkcioniše sasvim zadovoljavajuće".

Dežer je najavio nastavak Programa EU PROGRES u 24 opštine južne i jugozapadne Srbije, za koji je istakao da je "jedan od najuspešnijih programa" Unije proteklih godina.

"Situacija na jugu teška je upravo zbog dispariteta u razvijenosti ovog dela Srbije i severa", ocenio je Dežer i precizirao da je ovaj program podizao kapacitete lokalnih samouprava i omogućavao osnivanje i uspostavljanje javnih službi.

Zahvaljujući ovom programu, biće otvoreno 3.000 radnih mesta i privučeno oko 30 miliona evra investicija, naglasio je Dežer.

Zajedno sa partnerima iz Švajcarske, dodao je Dežer, razmatramo drugu generaciju programa, EU PROGRES 2, u koji ćemo, nadamo se, uložiti više od 20 miliona evra za naredne tri ili četiri godine.

Na pitanje o seriji razgovora koje je vodio sa srenjoškolcima iz raznih krajeva Srbije, Dežer je objasnio da je želeo da se predstavi građanima, suoči sa njihovim pitanjima i čuje "njihove vizije i strahove".

Nema lakih rešenja

Bilo je dosta pitanja iz oblasti obrazovanja, zapošljavanja, čak sam dobio i pitanje da li se posao može garantovati, ilustrovao je Dežer.

Odgovor je naravno ne, jer morate na početku da učite, da se dokazujete i da sami stvarate prilike za budućnost, poručio je Dežer i dodao da je imao dosta pitanja u vezi sa procedurom pristupanja EU i Kosovom.

"Objasnio sam da nema lakog rešenja i da ne može jedan slogan da reši ceo problem, već da moramo da sednemo za isti sto i da za njim nađemo zajedničko rešenje koje je funkcionalno za sve zajednice", naglasio je Dežer.

To je duh EU. Unija nije nešto sudbinsko, nešto što je neizbežno, ocenio je Dežer i zaključio da će za koju godinu o njoj upravo "odlučivati ta deca". 

Šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Vensan Dežer, svečano je otvorio Festival evropskog filma u Domu omladine u Beogradu.

"Veliko mi je zadovoljstvo što u nedelji kada slavimo 63 godine postojanja EU imamo priliku da se bavimo kulturom koj je od ogromne važnosti za Evropu. Obično u ovoj sali govorimo o teškim temama o uslovima koji stoje pred Srbijom, Haškom tribunalu, Kosovu... a sad imaomo priliku da pogledamo nekoliko veličanstvenih ostvarenja. Moto , ovog drugog po redu festivala je " Dve strane života" i sjajno je odabran. Zahvaljujem se EU info centru i Domu omladine na organizaciji ovog festivala, mom timu koji je prošle godine predložio tu ideju , kao i zemljama članicama koje su omogućile prikazivanje ovih filmova od koji će neki biti prikazani premijerno", rekao je ambasador Dežer pozdravljajući prisutne u do poslednjeg mesta ispunjenoj Velikoj dvorani Doma omladine. 

Smotru evropskog filma otvorilo je ostvarenje „ Krugovi“ Srđana Golubovića , potresno svedočanstvo o događaju u Hercegovini s početka ratova 90. godina. Ovo delo je učetstvovalo na Sandnes festivalu , a na festivalu u Visbadenu autor je dobio nagradu za režiju. „Krugovi“, je antiratna melodrama koja se bavi posledicama jednog herojskog čina: o vraćanju duga i potrebi da se dobro jednog dana dobrim vrati. Film je baziran na istinitom događaju o srpskom vojniku koji je spasao muslimana, a potom stradao od svojih sunarodnika.

Festival evropskog filma, koji ove godine nosi naziv „ Dve strane života“, biće održan od 15. do 21. maja, u sklopu obeležavanja Dana evrope i manifestacije „Evropa otvoreno“ koja je počela 8. maja i trajaće do kraja meseca u raznim gradovima Srbije.

Na festivalu će biti prikazan 21 film iz zemalja članica Evropske unije među kojima su aktuelani kanski pobednik film “Ljubav“,pobednik berlinskog festivala „ Cezar mora umreti“, film „Goreći grm“ u produkciji kanala „HVO“, kao i ostvarenja „ Ekcentričnost jedne plavuše“, „ Zbogom Gari“, „ Carigradska kuhinja“, „ Dani koji dolaze“, „ Udala sam se za Srbina“...

Program će biti realizovan u Velikoj Sali Doma omladine, a ulaz je slobodan. Besplatne karte , posetioci će moći da podignu na info pultu „EU info centra“ u holu Doma omladine.

Više: Program festivala

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer rekao je danas da će, ukoliko bude nekih problema u implementaciji sporazuma iz Brisela, u dalje razgovore ponovo biti uključeni premijeri.

On je dodao da je izuzetno zadovoljan postignutnim sporazumom, ali i da postoje bolna pitanja koja tek treba da se rešavaju, poput električne energije i telefonije, ali i da o svemu mora da se razgovara.

Za sve probleme mora da se nalazi rešenje, a jedini način je da se sedne i razgovara, rekao je Dežer, koji danas u Leskovcu boravi u okviru akcije “ Evropa otvoreno” približavanja Evrope građanima.

„Centralna“ proslava dana Starog kontinenta danas je mladalački obeležena u centru Beograda u okviru manifestacije „Evropa otvoreno“. Na stotine građana prestonice, ali i gradova Srbije došlo je u Dom omladine gde su ih čekali žongleri,  mađioničari, političari, članovi diplomatskog kora,predstavnici institucija i nevladinog sektora, muzičari...

Sa građanima su se družili i Vensan Dežer, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, Žarko Obradović, ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja u Vladi Srbije, Milan Pajević, direktor kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije.

Posetioci, a najviše je bilo mladih, su mogli da obiđu štandove u okviru Festivala kulture , obrazovanja i građanskog aktivizma, crtaju, pošalju poruku Evropi iz video kabine postavljene ispred ulaza, učestvuju u interaktivnom kvizu o Evropi, napune mobilne uređaje u okviru promocije projkta „ Stawberry tree“ – solarnog punjača koji je poneo nagradu EU kao tehnološka inovacija i konačno, uživaju u koncertu Ramba Amadeusa.

Luca Kadar, šefica za informisanje , komunikacije i medije pri Delegaciji EU u Srbiji, uručila je sertifikate penzionerima koji su završili obuku za rad na računaru. Sve ovo je organizovao Informacioni centar Evropske unije čije prostorije se nalaze u Domu omladine u Beogradu.

Debata i Tim Evropa

Dva su ključna događaja obeležila današnje druženje.

Prvi, debata u ciklusu „Razgovarajmo o Evropi“ u koju su sa učenicima srednjih škola iz Smedereva, Apatina, Negotina, Leskovca, Kraljeva, Mladenovca i Smederevske Palanke, vodili ambasador Dežer i ministar Obradović. U otvorenom razgovoru, bez tabu tema, blizu 500 devojaka i mladića učenika drugih razreda srednjih škola, debatovalo je sa ministrom i ambasadorom o Kosovu, uslovima koji su postavljeni pred Srbijom na putu evroskih integracija, nezaposlenosti, kvalitetu obrazovanja, stipendijama, globalizmu, suverenitetu, očuvanju tradicije... Sučeljavani su argumenti i mišljenja , a aplaudiralo se i pitanjima i odgorima. Demokratski.

Debata je završena izvlačenjem pet škola čiji će učenici, njih 15 sa svojim profesorima pet dana boraviti u Briiselu i obići institucije EU. Na put se spremaju po troje učenika medicinskih škola sa Zvezdare, Užica i Zemuna i gimnazija iz Leskovca i Negotina. U rezervi su učenici srednje škole iz Smederevske Palanke.

Pogledajte kompletan izveštaj sa debate.

Drugi događaj je promocija „Tima Evrope“, nacionalne mreže nezavisnih eksperata za pitanja evropskih integracija koje su predstavili ambasador Dežer i Milan Pajević iz Kancelarije za evropske integracije.

Članovi tima u Srbiji su iz Beograda, Kikinde, Novog sada,Pančeva, Užica, Požege, Kragujevca, Niša i Zaječara, a bave se temama istorije EU, institucija i procesa odlučivanja, ljudskim pravima, demokratijom i manjinama, kulturom, obrazovanjem i medijima.

Teme kojima će tim se bavi su i biznis, mala i sredbnja preduzeća i ekologija, kao i poljoprivreda, razvoj sela I bezbednost hrane.

Pogledajte kompletan izveštaj sa promocije Tim Evropa.

Više: www.europa.rs/srbija-i-evropska unija/tim-evropa.html  

Kabina za „skresati u brk“

Jedna od najvećih atrakcija današnje manifestacije bila je video kabina u kojoj su  posetioci „ u četiri oka“ mogli da pošalju poruku Evropi, postave pitanja, kažu šta ih brine a šta veseli, daju pohvale i primedbe. Tu priliku je iskoristilo nekoliko desetina učesnika manifestacije, a sav materijal će narednih dana biti postavljen na sajt EU info centra www.euinfo.rs

Svi posetioci bili su okruženi sa dvadeset panoa na kojima su bile karikture laureati prvog Konkursa karikature i stripa sa temom „ Srbija i EU“ na kome je prvu nagradu ponela poznata slikarka Džoja Ratković Gavela za rad „ Kroz iglene uši“. Izložba nagrađenih karikatura koja je otvorena u subotu u holu Doma omladine trajaće do 19. maja.

Velika gužva je vladala i pred štandovima gde su predstavljeni programi EU – Erazmus Mundus, Tempus, Evrops za građane i građanke, Mladi u akciji, Kultura, Progress... Tu su ih dočekali predstavnici Krovne organizacije mladih Srbije, Enterpise Europe Network, Fondacije Tempus, Kancelarije za evropske integracije, Evropskog pokreta, Ambasade Švedske, EUINIC in Serbia, Gete Instituta, Britiš Konsila, Instituta Servantes...koji su odgovarali na pitanja , delili brošure i prigodne poklone.

Mališani su neumorno crtali i za taj „neviđeni posao“ dobili igračke, crtački pribor, majice, balone, lopte, priveske.. i teško da je iko danas izašao iz Doma omladine, a da nije bio nasmejan.

„Ova ozarena lica su nam najveća nagrada.Manifestacija „Evropa otvoreno“ pokazuje da je neposredan kontak sa građanima uvek pravi način komunikacije“, kaže Predrag Vujović iz Informacionog centra EU , organizatora današnje manifestacije.

Šlag na tortu stavio je Rambo Amadeus, na koncertu koji je večeras dobro protresao zidove Doma omladine.

Srbija u narednim koracima u pristupanju Evropskoj uniji treba da nadoknadi ono što je propušteno u poslednjoj deceniji, ili proteklih 20-25 godina, ocenio je danas direktor Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milan Pajević.

On je, na predstavljanju Tima Evropa Srbija, mreže nezavisnih eksperata koji se bave pitanjima EU, rekao da je njihov i zadatak državnih organa da ukazuju na čitav niz stvari koje su vezane za Srbiju na putu ka EU, a naročito na potrebu unutrašnjih reformi i modernizacije.

"Šteta je da smo mnogo vremena potrošili na takozvana visoka ozbiljna pitanja, od kojih su neka bila iscrpljujuća, a veoma malo na životna pitanja", napomenuo je Pajević.

Zbog toga je, naglasio je on, zajednički zadatak svih da se uloži više napora nego do sada da informacije o EU dođu do što većeg broja građana.

"Time se, na neki način borimo protiv predrasuda koje su možda građene poslednjih godina i decenija i manipulacija kojima su građani bili izloženi", ukazao je Pajević.

Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer ocenio je da je, za četiri godine koliko je u Beogradu, zemlja postigla veliki napredak u mnogim oblastima, a veoma važna stvar je uspostavljanje dijaloga sa Prištinom.

Kako je naglasio, ti rezultati su doprineli da Evropska komisija predloži da se sa Srbijom počnu pregovori o pristupanju, i sada preostaje da se ubede države članice EU da daju pozitivne odluke o datumu početka pregovora.

Dežer je dodao da ga je, kada je došao u Beograd, dočekao evroskepticizam građana Srbije i da je Haški tribunal bio prvi "kamen spoticanja", ali da su svi problemi uglavnom rešeni, osim "još nekih stvari sa Kosovom".

On je istakao i da su se pokazale netačnim tvrdnje da se Srbiji stalno postavljaju novi uslovi za članstvo i da je to "na sreću, ostalo iza nas".

Prema rečima Dežera, u Srbiji će posle 28. juna, kada bi trebalo da bude doneta odluka o datumu, biti mnogih koji će pitati zašto se pregovori o pristupanju ne završe za dve nedelje pa da zemlja postane članica EU.

Javnosti zato, upozorio je Dežer, treba objasniti šta su pravne tekovine i standardi EU koje treba usvojiti, o tome treba informisati sve građane, jer se to dotiče svih njih.

"Treba objasniti svakom poljoprivredniku, šoferu, kako će ti standardi EU uticati na njihov rad, i zato je zadatak informisanja javnosti vrlo važan", konstatovao je Dežer.

Tim Evropa Srbija koji je danas promovisan ima 19 članova, a takve nacionalne mreže postoje u mnogim evropskim zemljama i obično se osnivaju pre nego što pre članstva u EU, ali negde deluju i posle toga.

Članovi tima u Srbiji su iz Beograda, Kikinde, Novog sada, Pančeva, Užica, Požege, Kragujevca, Niša i Zaječara, a bave se temama istorije EU, institucija i procesa odlučivanja, ljudskim pravima, demokratijom i manjinama, kulturom, obrazovanjem i medijima.

Teme kojima će tim se bavi su i biznis, mala i sredbnja preduzeća i ekologija, kao i poljoprivreda, razvoj sela I bezbednost hrane. 

Šef Delegacije Evropske unije u Beogradu Vensan Dežer večeras je u Domu omladine svečano otvorio izložbu karikatura i stripa "Srbija i EU" i uručio nagrade najboljim autorima.

Prvu nagradu, putovanje u Pariz i Kan ponela je poznata karikaturiskinje Džoja Ratković Gavela za rad “Kroz iglene uši” na konkursu koji je organizovao Informativni centar EU u Beogradu.

Drugu nagradu je osvojio rad Lephafta Pala, a treću nagradu žiri je dodelio radu pod nazivom “Dolazak” Milana Rogulje.

Specijalna nagrada žirija je dodeljena najmlađem učesniku konkursa, četrnaestogodišnjem Filipu Karanu, koji je na sinoćnjem otvaranju imao i najbrojniju publiku.

Čestitajući dobitnicima, ambasador Dežer je istakao da je ova manifestacija, organizovana u sklopu Dana Evrope, nosila i određene rizike, jer se nije znalo koliko će se autora odazvati, koliko će radova stići i kakav će biti odnos prema temi..

“Ipak i pored bojazni, akcija je uspela na čemu čestitam kreativnom timu EU info centra, a kroz karikature se videlo da i u svakoj šali ima istine “, rekao je Dežer o dodao da izložba pokazuje koliko u Srbiji ima duha i kreativnosti.

“Otkriću vam jednu tajnu. Poslednjih meseci uz redovne izveštaje koje šaljem mojoj šefici Ketrin Ešton, počeo sam da dodajem i karikature iz srpskih listova.Učinilo mi se da one ponekad više govore od dugačkih izveštaja.I šta se dogodilo: ona je tražila da joj uvek pošaljem i karikaturu”, rekao je Dežer.

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milan Pajević rekao je da je najbolji vid komunikacije onaj vizuelni, a naročito ako je upečatljiv kao izložene karikature.

Laureatkinja Džoja Ratković Gavela, se zahvalila na nagradi podsećajući da decenijama jedna žena nije dobila nagradu za karikaturu i da je , između ostalog i zato, odluka žirija čini. srećnijom.

Pozdravljajuči prisutne, Predrag Vujović iz Informativnog centra Evropske unije, rekao je da nema teme, ma kako ozbiljna ona bila, koja je lišena duhovitosti i one spasonosne “ pomerenosti “ koju dobra karikatura daje .

“Cilj umetničkog dela je da se uvek zamislimo nad nama samima i verujem da su ovaj konkurs i izložba koju otvaramo - ispunili taj cilj” , rekao je Vujović.

Član žirija, karikaturista Predrag Koraksić Corax je izrazio nadu da će ovaj konkurs postati tradicija i da će se i tema širiti.

“Pred Srbijom je dug put i naslućujem da će biti još ovakvih konkursa i tema za karikature”, rekao je Corax.

Prvi konkurs karikatura i stripa sa temom “ Srbija i EU” , po rečima organizatora će preći u tradiciju.

Od 150 radova, koliko je pristiglo za mesec dana trajanja konkursa, žiri u u sastavu: Predrag Koraksić Corax, Marko Somborac, Aleksandar Zograf, Nataša Savić (Kancelarija za evropske integracije), Luca Kadar (Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji), Predrag Vujović (EU Info centar) izabrao je 20 karikatura koje su predstavljene na izložbi.

Svi autori sinoć izloženih radova dobili su prigodne nagrade.

Izložba karikatura biće postavljena i u Somboru i Leskovcu.

Šef Delegacije Evropske unije u Beogradu Vensan Dežer izjavio je danas da će, ukoliko na tehničkom nivou ne bude postignut dogovor o sprovođenju sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, možda doći do povratka na politički nivo razgovora.

Ne može se očekivati od predsednika vlada da reše sve tehničke detalje o radu sudova i policije, već bi trebalo da ih reše eksperti, rekao je Dežer, izrazivši nadu da uskoro može početi primena sporazuma o razmeni oficira za vezu Prištine i Beograda.

Sporazum o normalizaciji odnosa potpisan je 19. aprila I važno je početi njegovu primenu, o čemu se razgovaralo u Briselu, ali nije postignut dogovor kako to uraditi, izjavio je Dežer na skupu "Evropske šanse Srbije i Balkana", čiji su organizatori bili Evropski pokret u Srbiji i Fondacija Fridrih Ebert.

Uz konstataciju da postoji mogućnost otvaranja pregovora o priključenju Srbije EU, Dežer je naglasio da je to i dalje dug proces, ali da je "lakše kada se vidi jasan cilj".

Postoji mogućnost velikog napretka sledećih nedelja. Ohrabren sam jakom podrškom u političkim krugovima, izjavio je Dežer.

Neformalna diskusija “ Evropske šanse Srbije i Balkana“ simbolično je održana u kultnom restoranu (Poslednja) „Šansa“ na Tašmajdanu i okupila je veliki broj profesionalaca koji se bave pitanjima evropskih integracija među kojima su bili Milan Pajević, direktor Kancelarije za evropske integracije, Vlastimir Matejić, predsednik Evropskog pokreta, ali i diplomate, narodni  poslanici, studenti, novinari...

„Ideja je da Dan Evrope obeležimo na za Srbiju tradicionalan način, u kafani, koja je na ovim prostorima svojevrsna demokratska institucija i slobodni forum za razmenu mišljenja“, kaže Ivana Ponjavić, iz Evropskog pokreta u Srbiji.

Iz opuštenog „kafanskog” razgovora, za četiri stola, moglo se čuti i da je „istorija EU istorija prevazilaženja kriza koje ciklično nailaze. To je projekat u nastajanju i ne postoji trenutak u kome će se reći : E sada je gotovo, zgrada je završena”.

Primećeno je i da trenutak, kada ovaj deo Balkana prilazi Evropskoj uniji, nalikuje na „kasni dolazak na zabavu gde su najbolja jela i pića razdeljena, a najlepše devojke već našle kavaljere”. Time se donekle i objašnjava apatija građana koji se pitaju zašto idemo tamo kada su i oni u dubokoj krizi?

Naglašeno je da sitem obrazovanja ne prati promene i trendove i da „evropskog pitanja” nema izuzev na ponekom fakultetu društvenih nauka.

Ohrabrujuće za Srbiju je što može da uči na greškama svojih suseda i da ih ne ponavlja, da iskoristi iskustva iz regiona kao i činjenicu da govorimo više manje istim jezikom.

Otvaranje pregovora sa Evropskom unijom bilo bi za Srbiju značajno dostignuće i ohrabrenje da energično nastavi put ka članstvu u Uniji, izjavio je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer na prijemu povodom 9. maja Dana Evrope i dodao da se nada mogućoj dobroj vesti iz Brisela.

Godinu dana posle sticanja statusa kandidata za članstvo Srbije, sa optimizmom gledamo u još jedan kritičan momenat u evropskim integracijama Srbije, kada će 28. juna 27 članica EU odlučiti kada će Srbija moći da otpočne pregovore, rekao je Dežer na prijemu u Jugoslovenskoj kinoteci.

Neće biti lako, niti brzo, ali zajednički cilj će biti jasno na vidiku, poručio je on.

Prema njegovim rečima, Dan Evrope, koji se danas obeležava, 63 godine evropske ideje i vrednosti, praznik je i za Srbiju, koja je deo evropske porodice.

Podsećajući na sva dostignuća koja je Srbija ostvarila na evropskom putu, Dežer je napomenuo da je za protekle četiri godine svog mandata isticao da je Srbija na pravom putu izgradnje u stabilnu demokratiju.

On je predočio da EU Srbiju vidi u zajedničkoj budućnosti i da su u tom smislu visoka predstavnica EU Ketrin Ešton i Evropska komisija preporučili novi korak u odnosima sa Srbijom - otvaranje pregovora, uz očekivane reforme i primenu sporazuma.

Dežer je istakao da je sa novom vlašću Srbije, dijalog Beograda i Prištine doživeo novi zamajac, koji je doveo do važnih sporazuma, kao što je i ključni od 22. aprila, čija se primena sad očekuje.

On je optimistično završio svoj govor pred mnogim zvanicama iz javnog života Srbije, istakavši da se nada da će dobra vest iz Brisela doneti dozu optimizma i motivisati nas na naporan rad na putu ka EU.

Dežer je, na kraju svog diplomatskog mandata, naglasio da je ponosan što je službovao u Beogradu i da su ga protekle četiri godine, iako pune izazova, učinile srećnim.

Prema njegovim rečima, iz Srbije će poneti mnogo uspomena, novih znanja i suvenira, kao što su ajvar, kajmak i rakija predsednika.

"Osvrćem se unazad sa ponosom i zadovoljstvom, uz pomalo žaljenja što odlazim", rekao je Dežer i zahvalio ljudima u Srbiji na prijatnom boravku.

Prijemu su prisustvovali predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović, ministri u Vladi Srbije Suzana Grubješić i Verica Kalanović, Nikola Selaković i Bratislav Petković, kao i bivši predsednik Srbije Boris Tadić, predstavnici medija, diplomatskog kora, nevladinih organizacija, verskih zajednica.

Pregovori o pristupanju Srbije Evropskoj uniji će biti težak posao, koji ne podrazumeva lobiranje, izjavio je danas šef delegacije EU u Beogradu Vensan Dežer, na konferenciji povodom obeležavanja Dana Evrope.

Pregovori su teški, jer podrazumevaju strukturne reforme oblasti kao što su pravosuđe i medijski sistem i Srbija mora da se za to pripremi na vreme i ne treba da ostavlja ključne reforme za poslednji trenutak, istakao je Dežer Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), pod nazivom

"Kako u pregovore s EU". Skup "Kako u pregovore sa EU" otvorio je premijer Srbije Ivica Dačić, a o tom procesu govorili su i direktor Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Milan Pajević i predsednica Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije Milica Delević.

Želim da vas jasno upozorim da pregovaranje nije pitanje lobiranja, već veoma težak tehnički posao, rekao je Dežer dodajući da se u okviru tog posla mora obezbediti implementacija svih obaveza.

Prema njegovim rečima, u proces se mora uključiti širok spektar društvenih aktera od parlamenta do predstavnika građanskog društva.

Dežer je upozorio da se ne smeju zanemariti bilateralna pitanja, jer ona mogu da uspore proces i ocenio da Srbija ima veliku prednost, jer može da uči iz iskustva susednih zemalja.

Verujem da Srbija ima veliku prednost zbog eksperata iz susednih zemalja, koje su prošle kroz proces pregovora i to je vredan resurs, rekao je on.

Dežer je naglasio i da se uslovi za pristupanje ne menjaju, ali je dodao da je realnost da se EU menja u skladu sa promenama u celom svetu, što znači da nove članice moraju da ispune nova očekivanja.

Ono što je važno danas je da je Srbija došla do odlučujućeg trenutka u ovom procesu i da smo došli do poslednjeg koraka, istakao je on.

Dežer je izrazio očekivanje da će Litvanija ratifikovati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU, pre nego što preuzme predsedavanje Unijom 1. jula.

Na skupu koji je organizovao Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), predstavnici Mađarske, Slovenije, Hrvatske i Slovačke su, takođe, govorili o iskustvima tih zemalja u procesu pregovora sa EU.

Pre više od 60 godina Robert Šuman je formulisao svoju viziju „ikad bliže unije“ evropskih naroda. Čak i danas mi širimo njegovu ideju. Hrvatska će uskoro postati 28. članica, a „zapadno balkanska čekaonica“ je daleko od toga da bude prazna. Ovo pokazuje da Šumanova vizija nastavlja da inspiriše i ojačava evropsku stabilnost i napredak. 

Ulaskom Hrvatske daje se zamah proširenju Evropske unije. Time se šalje snažan signal čitavom regionu o tome šta je sve moguće ostvariti kada se učine neophodni napori. Postoje ohrabrujući rezultati u pojedinim delovima Zapadnog Balkana: Srbija i Kosovo su nedavno sklopile istorijski sporazum, a Crna Gora napreduje u pristupnom procesu.

Perspektiva evropskih integracija ostaje otvorena za sve zemlje u regionu, ali sve ima svoju cenu. Neophodna je istinska rešenost i napor. Potrebno je da lideri misle i deluju na evropski način. Članstvo u Evropskoj uniji je stvarna perspektiva – ali samo za one koji su istinski zainteresovani da prihvate principe Evropke unije.

Ovo je napredak za čitav region. Svrha evropskih integracija je izgradnja zajedničke, stabilnije i prosperitetnije evropske budućnosti. To je ono što stanovnici država širom Zapadnog Balkana zaslužuju. Vama i vašim zemljama ja želim sve najbolje u tim evropskim nastojanjima. 

Reforma pravosuđa, borba protiv kriminala i korupcije i politička volja su ključni elementi potrebni za napredak na putu ka Evropskoj uniji, izjavio je komesar Evropske unije za proširenje Štefan File danas u Beogradu na konferenciji o jačanju kapaciteta u borbi protiv korupcije.

Politička volja je ključni element u toj borbi i ona se izražava kroz realistične akcione planove koji imaju jasne ciljeve, rekao je on na konferenciji Projekat za jačanje kapaciteta policije i pravosuđa za borbu protiv korupcije u Srbiji (PACS)”.

File je rekao da sporazum iz Brisela približava Srbiju EU im izrazio uverenje da će u junu biti doneta odluka o otpočinjanju pregovora. Srbija mora da poboljša efikasnost istraga i sudskih procesa pogotovo u pogledu zaštite svedoka i dobijanju finansijskih podataka, rekao je File.

Reforma pravosuđa treba da obezbedi nezavisne sudove i sistem pravde u kome su glavni argumenti, a ne podmićivanje, rekao je on i dodao da reforma pravosuđa i borba protiv korupcije moraju da idu ruku pod ruku jer jedno bez drugog je recept za katastrofu.

Pokušavamo da sprovedemo u delo nultu tolerancije za kriminal i korupciji i za to je važna politička volja, rekao je potpredsenik vlade Aleksandar Vučić, prvi potpresednik Vlade Republike Srbije.

On je rekao da je sada na redu pravosuđe i da bi voleo da kaže da je ono nezavisno i efikasno i dodao, "ali se bojim da će nam trebati još vremena".

Najbitnija stvar je borba protiv korupcije, i za to je potrebna pomoć EU, u obliku specijalističkog znanja za istrage, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, Venecijanska komisija je uputila vladi primedbe na zakon o organizaciji sudova ocenjujući da nema političke namere da se dođe do partijskog monopola kroz organizaciju sudova, ali da postoje lobiji koji pokušavaju da ojačaju svoje lokalne sredine i svoju moć.

Šef kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Antje Rotemund je rekla da je korupcija pretnja ljudskim pravima i vladavini prava koja podriva institucije i dodala da to nije problem samo u Srbiji.

Korupciju ne možemo da pobedimo samo pravnim merama već moramo da se suočimo sa krizom vrednosti kao što su socijalna pravda, građanska hrabrost i društvena odgovornost, rekla je Rotemund.

Evropska komisija usvojila je danas preporuku Savetu Evropske unije i zemljama članicama da otvore pregovore o članstvu sa Srbijom.

Komisija smatra da je Srbija ispunila ključni prioritet,preduzimajući korake ka vidljivom i održivom poboljšanju odnosa sa Kosovom.

Podseća se da je dijalog Beograda i Prištine, posle izbora u Srbiji, unapređen na visok nivo političkog procesa, uz posredovanje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton.

Održano je ukupno 10 sastanaka od oktobra 2012. do kraja aprila 2013. godine, precizira se u izveštaju i navodi da je 6. februara održan i sastanak predsednika Srbije Tomislava Nikolića i Kosova Atifete Jahjage.

U izveštaju se govori i primeni sporazuma postignutim u dijalogu Beograda i Prištine o regionalnom predstavljanju, integrisanom upravljanju prelazima, carini, zaštiti verskog nasleđa i kulturne baštine, matičnim knjigama i priznavanju diploma.

U drugom delu dijaloga na najvišem nivou, od januara 2013.godine, fokus u sastancima dvojice premijera bio je sever Kosova, što je dovelo do parafiranja sporazuma 19. aprila 2013. godine o principima koji regulišu normalizaciju odnosa, kaže se u izveštaju Komisije.

Ovaj sporazum predviđa i da će se intenzivirati razgovori o energetici i Telekomu i da će biti završeni do 15. juna ove godine.

U izveštaju se navodi da se Srbija obavezala da nastavi sa reformama u u ključnim oblastima vladavine prava, posebno reforma pravosuđa i borbe protiv korupcije, medijskih sloboda, borbe protiv diskriminacije, zaštite manjina i poslovnog okruženja.

Ukazuje se da veliki izazov predstavljaju reforme u oblasti pravosuđa.

Komisija će nastaviti da  prati napredak Srbije, u skladu sa kriterijumima za članstvo.

Prethodno tokom prepodneva, Vlada Srbije prihvatila je Prvi sporazum o principima koji regulišu

normalizaciju odnosa, postignut u dijalogu o Kosovu i Metohiji u Briselu.

Vlada je naložila ministarstvima, posebnim organizacijama i službama Vlade da preduzmu potrebne mere i aktivnosti radi implementiranja sporazuma, navodi se u saopštenju posle sednice Vlade.

Takođe, Vlada je naložila da se nastavi sa primenom već postignutih dogovora i sporazuma sa predstavnicima privremenih institucija samouprave na Kosovu i Metohiji.

Download: Spring report 2013

Zvanično će ostati zabeleženo da su pobednici 26. Beogradskog maratona Kenijac Edvin Kaplagat Kitum i naša Olivera Jeftić. Ali ono što je obeležilo sunčani aprilski dan je oko 2.800 učesnika iz više od 40 zemalja, i mnogo sportskog duha i dobrog raspoloženja blizu 30.000 ljudi koji su trčali ulicama prestonice.

Znak za start su dali legendarni atletičar Karl Luis, premijer Srbije Ivica Dačić, šef delegacije EU Vensan Dežer i predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić.

Lični primer

Da nije sve samo u priči, već mnogo toga zavisi i od ličnog primera  pokazao je Vensan Dežer , koji je istrčao polumaratonsku trku od 21. kilometra i u cilj ušao sa dve zastve:  Srbije i Evropske unije.

“Ponekad teško trčati trku, poput one u približavanju Evropskoj uniji ali da je, kada je cilj jasan, on i dostižan, rekao je Dežer posle prolaska kroz cilj na Terazijama.

"Morate biti u treningu, učiniti mnoge napore i vredno raditi, ali kad imate jasan cilj, on je dostižan, to je ono što Srbiji želim što pre", izjavio je Dežer .

Dežer je rekao da je polumaratonska trka bila "vruća", ali da je duž trase trkače podržavala prijateljski nastrojena publika, koji su im dodavali vodu, aplaudirali i bodrili da izdrže.

Dežer je ocenio da je atmosfera lepa i da je mnogo ljudi uživalo u zabavi koju pruža Beogradski maraton.

Evropski tim

Pored ambasadora  Dežera, u EUIC timu pod nazivom “Trčimo za Evropu” koji su sačinjavali članovi Delegacije EU u Srbiji i diplomate iz ambasada zemalja članica, bili su  Judit Volter,   Vera Morandini , Martin Kern,  (  Delegacija EU U Srbijai)  kao i  Ronald Frank, ( Češka ),  Ben Crampton , (  UK ), Placide Machoud, Pekka Orpana , ( Finska ), Predan Milan, ( Slovenija ),  Gilles Verseils,(  Francuska ),  Peter Rosenberger,  , Veronika Pinter-Theiss ,  Wolfgang Wagner,( svo troje iz Ambasade Austrije ), Emil Shipochky, ( Bugarska ), Karl-Heinz Schmitz, ( Nemačka ), Andres Romero Carrasco i Javier Irazoqui Gonzalez ( Španija ),  Kamsvåg Nils Ragnar,( Norveška ), Christer Asp i  Mette Kjuel Nielsen, ,( Švedska ),  Søren Engelbrecht Hansen,   Bosko Sukilovic,  Tatjana Antic, ,  Andraj Planic, ( svo četvoro Danska)  i  Milena Beric, iz Gete Instituta u Beogradu.

Rezultati i komentari

Edvin Kiplagat je stazu od 42.195 metara pretrčao u vremenu 2:19,33 sata, a trka je završena potpunim trijumfom Kenijaca, koji su osvojili i drugo i treće mesto. Drigi je bio Eliud Kibet Kirui (2:24,40), a treći Bojaš Majaka (2:30,42).

U konkurenciji atletičarki Olivera  Jevtić je bila bez premca, a do drugog trijumfa u svom drugom nastupu na Beogradskom maratonu je stigla u vremenu od dva sata, 36 minuta i devet sekundi, čima je ispunila normu za svetsko prvenstvo.

Uz “ veliki maraton” istrčni su i polumaraton i tradicionalna Trka zadovoljstva.

Polumaratonske trke završene su potpunim uspehom srpskih atletičara. U konkurenciji atletičara pobedio je Darko Živanović, koji je stazu pretrčao za jedan sat, osam minuta i 35 sekundi. Drugi je bio Mirko Petrović (1:12,07), a trećiSrđan Samardžić (1:12,40).

U konkurenciji atletičarki pobedila je srpska olimpijka Ana Subotić, koja je stazu pretrčala za jedan sat, devet minuta i 34 sekunde. Druga je bila Poljakinja Ana Celinska (1:19,49), a treća naša Ksenija Bubnjević (1:23,07).

Trka zadovoljstva je po običaju bila najveselija i najšarenija. U njoj su uz veterane, rekreativce, učešće uzeli osnovci , mala deca pa čak i čitave porodice.

Pre početka 26. Beogradskog maratona iz okupljene mase čulo se skandiranje „Ne damo Kosovo“ na šta je odgovoreno skandiranjem “Maraton “. Trku zadovljstva završila je i grupa od oko 50k mladića koja je nosila transparente i skandirala „Kosovo je srce Srbije“. Međutim, svi takmičari su duž čitave trase pozdravljani aplauzom i nisu zabeleženi nikakvi incidenti, upravo u skladu sa porukom Paka Boraa, predsednika Svetskog udruženja maratona i uličnih trka upućenom učesnicima Beogradskog maratona:

„U ime svih vaših prijatelja u AIMS želim vam uspešan i siguran maraton pun uživanja i prijateljstva. Cela svetska maratonska zajednica s ponosom prenosi poruku mira i solidarnosti kroz Beogradski maraton”.

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton je danas izjavila da je dijalog Beograda i Prištine završen i da su predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić i kosovski premijer Hašim Tači parafirali sporazum.

“Ovo predstavlja korak dalje od prošlosti, a korak bliže Evropi za obe strane“, poručila je Ešton u izjavi objavljenoj na Tviteru.

Pošto je zvanično objavila da su pregovori završeni i tekst sporazuma parafiran, Ketrin Ešton čestitala je danas Beogradu i Prištini na odlučnosti i hrabrosti u proteklim  mesecima kako bi se postigao dogovor.

Taj dokument do sada nije predočen javnosti, ali se zna da ima 15 tačaka, javio je B92.

Na današnjem plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta u Strazburu je sa velikom većinom prisutnih poslanika usvojen izveštaj izvestioca za Srbiju Jelka Kacina o napretku Beograda u evropskim integracijama.

Kacin je pre glasanja pozvao lidere Srbije i Kosova da postignu kompromis i time omoguće da se proces evropskih integracija nastavi.

Evropski parlament usvojio je danas rezoluciju o Kosovu, koja podržava proces evropskih integracija i poziva pet zemalja EU koje nisu priznale državnost Kosova da to učine.

Radio televezija Kosova izveštava da je EP usvojio i amandman da se fusnota, u kojoj se pominje ime Kosova, koju su predložile zemlje koje ne priznaju Kosovo, uključi u tekst rezolicije.

RTK navodi da je EP usvojio rezoluciju o Srbiji, kojom Evropska komisija predlaže da joj se odredi datum za pregovore sa EU.

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednosti Ketrin Ešton saopštila je, posle devete runde pregovora Beograda i Prištine, da su razlike između dve strane veoma male i izrazila nadu da Srbija i Kosovo u narednim satima mogu da preduzmu "završne korake" kako bi došle do sporazuma.

"Imali smo danas veoma dug i intenzivan dan. Želeli smo da objedinimo sve različite ideje o kojima se razgovaralo. Zatražila sam od Beograda i Prištine da prouče te predloge i vide može li biti postignut sporazum", navela je Ešton.

Ona je podsetila da je, posle prethodne runde pregovora ocenila da je sporazum blizu i da su razlike među pregovaračima "uske i duboke".

Sa punim uverenjem danas mogu da kažem da su razlike "uske, ali veoma plitke", navela je Ešton.

Ona je podsetila da će u ponedeljak podneti svoj izveštaj na ministarskom sastanku EU i da je do tada ostalo samo nekoliko časova.

Nadam se da će za to vreme i Srbija i Kosovo "razmisliti o tome mogu li preduzeti završne korake, potrebne za okončanje ovog sporazuma" i okretanje budućnosti, izjavila je Ešton.

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton izjavila je u utorak da je predsednika Vlade Srbije Ivicu Dačića i kosovskog premijera Hašima Tačija pozvala da u sredu doputuju u Brisel, radi nove runde pregovora, pošto prošle nedelje nisu uspeli da postignu dogovor.

"Pozvala sam ih da dođu u konstruktivnom duhu, spremni darazmotre različita mišljenja i slože se o zajedničkom kompromisu", rekla je Ešton.

Srbija može da dobije datum za početak pregovora sa Evropskom unijom i još nisu izgubljene sve šanse, rekao je Šef delegacije EU u Beogradu Vensan Dežer i dodao da se nada da će se to i dogoditi pre avgusta kada se okončava njegov mandat u Srbiji.

„Šanse su još uvek tu. Definitivno. Zato što je mnogo napora uloženo na obema stranama. Koliko po pitanju dijaloga, tako i na polju reformskih procesa. Sada je potrebno finalizovati stvari, pronaći adekvatan dogovor i onda preći na implementaciju. Tako da ih ima. Mi imamo dobar momentum, i ne bi trebalo da ga izgubimo“ rekao je Dežer.

On je naglasio da je u proces da se postigne dogovor između Beograda i Prištine uloženo puno napora, te da ne treba biti gubiti nadu i olako odustajati.

„Još uvek pokušavamo da postignemo dogovor. Napori su učinjeni u tom pravcu. Ne bi trebalo da budemo pesimistični po tom pitanju, imamo još vremena i šansi za kretanje u dobrom pravcu".

Sa velikom tugom sam primio vest o današnjem tragičnom događaju u Velikoj Ivanči tokom kog su odneti životi trinaest nevinih građana.

Dozvolite mi da svima vama i porodicama stradalih izrazim najiskrenije saučešće povodom ove tragedije.

Ja sam u mislima, kao i moje kolege iz Delegacije EU u Srbiji, uz vas i porodice žrtava u ovo veoma tužno vreme.

Neka im je večni mir

Primite moje najdublje saučešće,

Vensan Dežer 

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton saopštila je večeras da žali zbog odluke vlade Srbije da ne prihvati elemente sporazuma sa Prištinom i pozvala vlasti u Beogradu da za dobro svog naroda učine poslednji napor i prihvate sporazum.

"Verujem da su elementi dogovora o severu Kosova još uvek na stolu", kaže se u saopštenju iz njenog kabineta.

Ona nije direktno odgovorila na zahtev vlade Srbije da se dijalog sa Prištinom nastavi, ali je podsetila da su dosadašnje runde dijaloga od početka vođene "u jasno zadatom vremenskom okviru", imajući u vidu želju EU da Srbija i Kosovo do leta ostvare napredak.

Ešton je naglasila da se nada da će se u danima koji dolaze voditi diskusiju unutar EU u znak podrške pravim koracima Srbije i Kosova ka evropskoj budućnosti.