Kako je rekao, osećanja javnosti su veoma bitna, ali javnost u Srbiji ne želi previše da sluša o nekim temama,kao što su tretman otpadnih voda, izgradnja Žeželjevog mosta u Novom Sadu ili problemi Roma u Nišu i zato je najbolji način da se na te stvari ukaže povezivanjem kulture i kreativnosti, kojih u Srbiji ima napretek, konstatovao je Dežer.

On je ocenio da bi trebalo omogućiti poj srpskih umetnika sa sa kolegama iz zemalja EU, i da mu je drago što se u tome napreduje.

Nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić ukazao je da se pogled na Srbiju usvetu menja polako i na polju kulture, ali je primetio da su Srbi, za holivudsku filmsku industriju, i dalje loši momci.

Đelić je upozorio da je, su i srpski reditelji u nekoliko poslednjih filmova, slali u svet sliku "violentne, agresivne Srbije".

Đelić, je izrazio uverenje da će normalizacija stanja u zemlji doprineti da se sve više vidi kultura Srbije koja sebavi univerzalnim evropskim vrednostima, "a manje onim što se dešavalo na Balkanu devedesetih".

Dežer je zahvalio onima koji su pomogli organizovanje Festivala, navodeći da je ovo "fantastična avantura".

Prema njegovim rečima, ideja Festivala je da se promoviše razmena u oblasti umetnosti i kulture i istakao da je Srbija odavno deo Evrope kada su u pitanju umetnost, glumci, filmski radnici ili pevači.

Dežer je poručio da postojeće veze između Srbije i EU treba konsolidovati, jačati i podupirati.

 Ambasador Poljske u Srbiji Andžej Jasinovski rekao je da je cilj Festivala promopcija evropskih vrednosti, poput tolerancije, demokratije, kulturne šarolikosti i ocenio da je to sjajan poduhvat.

 "Nadam se da će ova ideja naići na pozitivan odziv gledalaca i da će publika uživati", rekao je poljski ambasador.

On je istakao da mu je velika čast što Festival otvara poljski film "U tami", rediteljke Anješke Holand, koji je bio poljski kandidat za Oskara i koji je oduševio publiku i kritiku širom sveta.

"On ne spada u kategoriju lakih filmova, ali ipak vraća veru u ljudsku humanost i osnovne vrednosti", rekao je Jasinovski.

Festival se održava u sklopu programa obeležavanja Dana Evrope pod nazivom Evropa otvoreno, koji organizuju Delegacija EU u Srbiji i EU Info Centar u Beograda na kome će biti prikazana filmska ostvarenja iz zemalja EU.

Festival, koji će biti otvoren od 13. do 19. maja, će ponuditi domaćoj publici niz premijarnijih filmova najnovije evropske produkcije koji su osvojili niz nagrada na najprestižnijim svetskim festivalima, od Kana pa do Venecije.

Klark je rekao da će Srbija uspešno uskladiti svoje propise o proizvodnji vina sa propisima EU jer je to jedan od uslova za ulazak u Evropsku zajednicu.

EU pridaje značaj poljoprivredi u Srbiji, rekao je šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer.

"Kvalitet je ono što je veoma važno i svi projekti koji se pokreću imaju za cilj njegovo povećanje", kazao je Dežer, dodajući da je siguran da će Srbija u narednom periodu dostići kvalitet kojim će moći da konkuriše na tržištu EU.

Šef Delegacije EU je rekao da je imao priliku da u Srbiji proba nekoliko vrsta vina i da su po njegovom misljenju, vrlo dobrog kvaliteta, posebno ističući "tamjaniku" i "prokupac".

Ambasador Italije Armando Varikio je rekao da je srećan što ta zemlja ima bogatu saradnju sa Srbijom i da će obe strane u budućnsoti učiniti da ta saradnja bude bogatija i raznovrsnija.On je kazao da poljoprivreda u Srbiji nije bitna samo zbog bruto domaćeg proizvoda, već i zbog održivog razvoja celog regiona.

Glavni projekti ovog programa koji finansira EU su izrade detaljne vinogradarske rejonizacije i mapa vinogradarskih, geografskih, proizvodnih područja Srbije, tehnička pomoć u izradi novog sistema geografskog porekla vina po ugledu na nedavno uspostavljen sistem za vina u EU.

Projekt obuhvata i pomoć ministarstvu oko usklađivanja zakona i izrade nacrta podzakonskih akata vezanih za ovu oblast, organizovanje i održavanje obuka stručnom osoblju državne uprave i kadrovima struktura za kontrolu vina po pitanju pravilnog deklasiranja, odnosno označavanja vina i pomoć pri kupovini opreme za kontrolu vina sa geografskim poreklom.

Taj projekat, koji finansirala EU sa 1,2 miliona evra, omogućiće lakše i bolje funkcionisanje sistema geografskog porekla vina zasnovanog na novoj rejonizaciji vinogradskih područja, a u skladu sa standardima EU.

"Srbija je nedavno dobila status kandidata čime je otvoren prostor za snažniji nastup prema EU", rekao je srpski ministar poljoprivrede Dušan Petrović i dodao da taj nastup treba da bude najjači baš u oblasti poljoprivrede.

Navodeći da u Srbiji ima već 65 proizvođača vina sa sertifikatom za proizvodnju sa geografskim poreklom, Petrović je naglasio da "pošto ćemo sigurno biti članovi EU i mi treba da upotpunimo vinsku ponudu Evrope".

"50 godina zajedničke evropske politike u oblasti poljoprivrede"

Glavna karakeristika srpske poljoprivrede je proizvodnja kvalitetne hrane i EU od Srbije neće tražiti da se toga odrekne, već samo da se pridržava određenih propisa u procesu proizvodnje, rečeno je danas na debati na Novosadskom sajmu organizovanoj u sklopu obeležavanja "50 godina zajedničke evropske politike u oblasti poljoprivrede".

"Nećemo vas, propisima EU, terati da proizvodite krastavce određene veličine i oblika, ali će ti uslovi propisivati pre svega investicije u zaštitu životne sredine", kazao je ambasador Francuske u Srbiji Fransoa Gzavije Denio. Ambasador Francuske je dodao da EU zna "da je srpski paradajiz ukusan i da od Srbije neće tražiti da proizvodi paradajiz bez ukusa, već samo da se pridržava nekih propisa u procesu proizvodnje".

Džon Klark je, govoreći o novim pravcima evropske politike u oblasti poljoprivrede, istakao da su za Srbiju interesantne mere koje pospešuju učešće mladih ljudi i stručnjaka u poljoprivrednu, a pre svega u organsku proizvodnju.

"Poljoprivrednici će, od 2014. godine, dobijati podršku zavisno od korišćenja projekata za zaštitu životne sredine i od količine organske proizvodnje", rekao je Klark i naglasio da EU želi da poruči Srbiji da je jako bitno da se održi kontrola poljoprivredne proizvodnje. 

Klark je kazao da je svim poljoprivrednicima potrebno da znaju srednjoročni, ako ne i dugoročni plan poljoprivredne politike, a ne da se, kako je rekao, ta politika menja od izbora do izbora. 

Ministar poljoprivrede Dušan Petrović rekao je da će Srbija učciniti sve da usaglasi svoje propise sa propisima EU u oblasti poljoprivrede, napominjujući da je učinjeno dosta na stvaranju zakonskih regulativa koje našim institucijama olakšavaju prihvatanje svih novina koje stižu iz EU.

“Vaterpolo je jedan od najtrofejnijih sportova za Srbiju, a u toku je olimpijska godina i veoma je važno isticati takmičarski duh i drugarstvo medju sportistima,“ rekao je Dežer.

Stalo nam je da se istaknu vrednosti sporta i mislim da su ovi momci večeras postigli sjajne rezultate, a publika je mogla da uživa u takmičenju, naglasio je Dežer. 

Dežer je dodelio medalje pobednicima Prevenstva Beograda za osnovne i srednje škole u vaterpolu. Četvrta beogradska gimnizija je u utakmici za prvo mesto sa 15-11 pobedila XIV. Beogradsku gimnaziju, branioca titule iz 2011.

Finalne duele u obe konkurencije pratilo je oko 150 gledalaca, pravdu su delili Ivanović i Sijerković.
U prvom finalu, osnovaca sastali su se djaci OŠ „Bora Stanković“ protiv OŠ „Filip Filipović“. Slavili su „Stankovićevci“ 13:11 (2:2, 3:0, 5:5, 3:4).

Pobednik je igrao u sastavu: S.Šejat (jedina dama na takmičenju), Kolašinac 5, Nešić 1, Vujić, Tomić, Vučinić 3, Janjanin 4, Peleš, Zdravković, Andrin, Gerbislav, Djukanović, D.Šejat.Treneri Svetlana Stanić i Jugoslav Vasović.

„Filip Filipović“: Pacina, Stefanović 3, Velkić 4, Budrak 3, Djorović 1, Radivojević, Gilipman, Rosić, Janjić, Vesić, Budrak.Trener: Gerzina.

Treće mesto je pripalo školi „Gavrilo Princip“.

Finale srednješkolaca je bilo odlično. Četvrta gimnazija je pobedila 14. sa 15:11 (3:3, 5:4, 5:2, 2:2).

Četvrta gimnazija: L.Vasiljević, Asanović 5, Nešić, Mojić, Ilić 2, Vučetić, Andrejević 2, Raca 1, Vučićević 4, Lazić 1, Domanović, P.Vasiljević.Trener: Miljatović.

14. gimnazija: Klisura, Đjurić 1, Rakovec, Ivanović 1, Stefanović 2, Đorđević, Stevanović 2, Koprivica 3, Antanasković, Gerun, Sinobad, Dimitrijević 1, Jovanović, Andjelković. Trener: Lazarević.

Bronza je pripala 15. gimnaziji i treneru Nonkoviću.

Turnir je organizovao VS Beograda u saradnji sa Sekretarijatom za sport a pod poktoviteljstvom misije EU u Beogradu. Medalje i pehare su predali šef misije EU Vensan Dežer, Nikola Marjanović predsednik VSB, Nemanja Radović ispred Sekretarijata za sport i Dejan Savić proslavljeni reprezentativac i trener Crvene zvezde.

U takmičenju koje je počelo u petak učestvovalo je 25 osnovnih i srednjih škola.

Sve informacije mogu se naći na sajtu Vaterpolo saveza Beograda

Šef Delegacije EU je učenicima objasnio značaj Unije u pregovorima sa velikim partnerima, pre svega rastućim svetskim silama poput Indije, Kine ili Brazila. 

"Moramo biti jaki i ujedinjeni jer na taj način najbolje predstavljamo 500 miliona ljudi", rekao je Dežer.

Učenike beogradskih srednjih škola je najviše interesovao dalji tok evropskih integracija Srbije, odnosno na koji će način taj proces uticati na njihovu budućnost, školovanje i, na kraju, zaposlenje.

Na vama je, da za nekoliko godina, po završetku pregovaračkog procesa, na referendumu, odlučite da li će Srbija ući u Evropsku uniju, rekao je Dežer.

Dežer im je objasio da je Srbija u fazi kada svoje zakone dovodi u sklad sa pravilima koja važe u EU, ali da je za njih, verovatno, najznačajnija činjenica da, danas, bez ograničenja mogu putovati u zemlje EU i na licu mesto uporediti svoja znanja sa znajima svojih vršnjaka iz drugih država.

Istovremeno, Dežer je rekao da put koji je Srbija do sada prešla predstavlja garanciju investitorima da će Srbija biti stabilna i "ekonomski predvidljiva" zemlja, o čemu svedoči i činjenica da su zemlje EU, do sada, u Srbiju uložile oko 11 milijardi evra.

Učenike je, takođe, interesovalo kako Evropska unija gleda na proces rešavanja kosovskog pitanja, kao i da li priznanje nezavisnosti Kosova predstavlja preduslov za prijem Srbije u EU.

"EU ne traži priznanje nezavisnosti Kosova... EU traži normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Rešenje ne može da bude nametnuto... To moraju da reše Beograd i Priština", rekao je Dežer. "Nema čarobnog rešenja već pregovorima treba rešiti niz praktičnih pitanja".

Dežer je, govoreći o problemima sa kojima se suočava Srbija, odgovarao i na pitanja vezana za korupciju, prednostima koje donosi ulazak u EU, problemima nezaposlenosti u EU i Srbiji.

"Srbija ima ključnu ulogu za stabilnost regiona, a približavanje Srbije Uniji predstavlja dobar znak za okolne države, koje žele da učine isto. Istovremeno, tržište EU se širi za još sedam miliona ljudi, odnosno 20 miliona u regionu Zapadnog Balkana", rekao je Dežer. 

"Što više država imamo u EU, jači smo u pregovorima sa drugim stranama", rekao je Dežer odgovarajući na putanje kakav je interes EU da primi Srbiju u punopravno članstvo.

Učestvovali su učenici: Medicinske škole, Železničke škole, Šeste beogradske gimnazije, Saobraćajno tehničke škole, Osme beogradske gimnazije, Ekonomske škole iz Zamuna, Ugostiteljsko turističke škole, Vazduhoplovne akademije, Gimnazije iz Mladenovca, Hemijske škole, Matematičke gimnazije, Petnaeste beogradske gimnazije.

Dežer je na svečanosti, povodom 9. maja - Dana Evrope, rekao da su u protekle tri godine građani počeli da putuju u EU bez viza, stupio je na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Srbija je dobila status kandidata.

To je veliki postignuće Vlade, ministara, Skupštine, to je postignuće političke elite Srbije, rekao je Dežer.

Nećemo sada stati i gradićemo solidnu, jaku EU, čiji će deo postati Srbija i njeni susedi. Kao što je rekla visoka predstavnica Ketrin Ešton, iako postoje različitosti i Evropljani govore različitim jezicima, važno je da se na kraju dana pošalje jasna, jedna poruka u ime Evrope, rekao je Dežer.

Svečanosti koja je priređena u Jugoslovenskom dramskom pozorištu prisustvovali su premijer Srbije Mirko Cvetković, predsednica Skupštine Srbije i Slavica Đukić Dejanović, koja zamenjuje predsednika Srbije, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i predstavnici diplomatskog kora.

"Ponosan sam što sam danas u Srbiji jer je ovaj događaj dokaz da delimo iste vrednosti, a to su timski duh i ferborba u želji za pobedom", rekao je Dežer FoNetu posle otvaranja Školske olimpijade.

Svečanom otvaranju su prisustvovali i predstavnici Minstarstva prosvete Srbije, Vojske Srbije i lokalnesamouprave Sremeske Mitrovice. 

Devete olimpijske igre učenika Republike Srbije traju od 8. do 15. maja 2012. godine i održavaju se u Sremskoj Mitrovici, Inđiji, Rumi i Beogradu.

Sve informacije i rezultati školske olimpijade mogu se naći na http://www.skolskisportsrbije.org.rs/

Desetog maja dve stotine srednjoškolaca otvoreno će razgovarati sa ambasadorom Vensanom Dežerom o Evropi, na debati „Evropski dnevnik – mudar izbor“, a 19. maja u EU info centru biće održana manifestacija „Evropa porodično“ gde će, pored interaktivnih igara za decu i odrasle, nastupiti i hor Beogradski glas sa Aleksandrom Kovač .

Povodom Godine aktivnog starenja, 11. maja biće održana debata o aktivnom starenju i kurs računara za penzionere, a do 21. maja posetioci će moći da uživaju i u pozorišnim predstavama koje su deo EU projekata u oblasti kulture.

Budući da ove godine EU proslavlja i 50 godina zajedničke evropske  politike u oblasti poljoprivrede. Delegacija Evropske unije predstaviće projekte u ovoj oblasti na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, od 12. do 18. maja, a 14. maja tamo će se održati velika debata „50 godina zajedničke  evropske politike u oblasti poljoprivrede – perspektive za Srbiju“.

Javite se  i dođite. Očekujemo vas!

Kontakt za medije:    

Olivera Lazarević
+381 64 8761 691
olivera.lazarevic@euinfo.rs

EU Info Centar
Dečanska 1, 11000 Beograd, Srbija
Tel: +381 11 322 19 96, E-mail: info@euinfo.rs
Web: www.euinfo.rs

PROGRAM “EVROPA OTVORENO 2012”

9. maj

10:00   EU poligon na glavnom gradskom trgu u Sremskoj Mitrovici

14:00  Školske olimpijske igre, otvaranje - Sremska Mitrovica
          (Otvorene Devete školske olimpijske igre)

14:00 – 16:00  Školske olimpijske igre – dodela medalja - Sremska Mitrovica

19:00 - 22:00  Prijem pobodom Dana Evrope  

10. maj

10:00  Konferencija fakulteta FEFA: Inovacije i preduzetništvo.
          Narodna banka Srbije.

12:00  Debata “Evropski dnevnik – Mudar izbor” – dve stotine učenika
          srednjih škola u razgovoru sa ambasadorom Vensanom Dežerom
          Sala Amerikana, Dom omladine

           Dežer sa učenicima beogradskih srednjih škola

 11. maj

08:00 – 15:00  Prvenstvo Beograda u vaterpolu
                      za osnovne i srednje škole – kvalifikacije
                      SC Banjica

19:00   Amatersko pozorište, predstava,  “Roma Sijam” - Dom omladine

11:00 – 16:00  Program obeležavanja Evropske godine aktivnog starenja
                i solidarnosti među generacijama,
            EU info centar, Dom omladine

11:00  Kurs “IT za penzionere”

13:30  Izložba fotografija “Zlatno doba”

14:00  Debata: “Aktivno starenje i solidarnost
                               među generacijama”

12. maj

10:00  Otvaranje Sajma poljoprivrede,
          Novosadski sajam, Master centar

16:00  Okrugli sto o ekonomiji u organizaciji ambasade Austrije
          Sajam poljoprivrede, Novi Sad

13. maj

10:00 – 18:00  Školska olimpijada – plivanje
                      S.C. M.G. Muškatirović

18:00 – 20:00  Prvenstvo Beograda u vaterpolu
                      za osnovne i srednje škole
                      – završne utakmice
                      S.C. M.G. Muškatirović

18:00  Otvaranje Festivala savremenog evropskog filma
          Velika sala, Dom omladine

19:00  “U tami”, Poljska

21:30  “Mali Jerusalim”, Francuska

14. maj

13:00  Debata “50 godina zajedničke evropske politike
                             u oblasti poljoprivrede – perspektiva za Srbiju”
                             Velika debatna sala, Novosadski sajam

Festival savremenog evropskog filma - dokumentarno veče
Velika sala, Dom omladine

19:00  “Tata je snimao seksi  filmove”, Bugarska, Nemačka

20:10  ”Šta turisti treba da vide”, Portugal

20:30  “Bela džigerica na salonski način”, Mađarska

20:40  “To je ritam”, Nemačka

15. maj

15:00  BAZAART, interkulturalna drama
          Sala Amerikana, Dom omladine

17:00  Fakultet dramskih umetnosti: Promocija knjige
              “Obrazovanje, umetnost i mediji
              u procesu evropskih integracija 2”
          Dom omladine 

Festival savremenog evropskog filma
Velika sala, Dom omladine

19:00   “Krvoproliće”, Francuska, Nemačka, Poljska, Španija

21:00  ”Povratak u Hansalu”, Španija

16. maj

18:00  PHONE ART instalacija “Izgubljeni u komunikacijama”

Festival savremenog evropskog filma - Velika sala, Dom omladine

19:00  “Kuća”, Slovačka

21:00  “Ostala je tišina”, Rumunija

17. maj

Festival savremenog evropskog filma
Velika sala, Dom omladine

19:00  “Bela džigerica na salonski način”, Mađarska

             “Beli dlanovi”, Mađarska,

21:00  “Koriolan”, Velika Britanija,

19. maj

Program “Evropa porodično”, EU info centar

11:00   Klovn Evropko i interaktivne igre

12:00   Aleksandra Kovač i Beogradski glas

12:30  “Plavi pas”
              interaktivna radionica o odgovornom odnosu prema životinjama

Festival savremenog evropskog filma
Velika sala, Dom omladine

19:00  “Otac”, Švedska

21:00  "U boljem svetu", Danska

20. maj

15:00  BAZAART, interkulturalna drama - Sala Amerikana, Dom omladine

"To još nije završen posao jer postoji oblast u Evropi, kao što je region zapadnog Balkana, koji nije njen deo. Neke zemlje regiona uskoro pristupaju EU, dok će druge, nadam se, ostati na dobrom putu", rekao je Dežer.

Govoreći o takozvanoj Šumanovoj deklaraciji kojom su posleratne Francuska i Nemačka osnovale Evropsku zajednicu za ugalj i čelik, Dežer je istakao da je taj dokument doveo do pomirenja dve zemlje što je, kako je ocenio, neophodno i zemljama Balkana.

"Suština Šumanove deklaracije je pomirenje izmedju Francuske i Nemačke, a to je na kraju dovelo do stvaranja čvrstog projekta kakva je EU. Ista takva potreba postoji i medju zemljama zapadnog Balkana koje što hitnije treba da uspostave odnose medjusobnog poverenja i solidarnosti", rekao je on.

"Živim ovde već sedam godina i mnogo toga se promenilo za to vreme. Suočavanje sa prošlošću nije bilo lako i jednostavno ni za naše članice, pa to nije ni za Srbiju i njene susede, ali to je jedini put ako žele da se suoče sa izazovima modernog doba", dodao je Dežer.

Prema njegovim rečima, proces proširenja EU sa nekadašnjih šest na trenutno 27 država članica nije tekao uvek glatko i bez problema, a trenutna ekonomska kriza je jedan od najvećih izazova sa kojima se Unija suočava u svojoj istoriji.

"EU je prolazila kroz različite krize, a danas smo suočeni sa teškom ekonomskom krizom koju možemo da prebrodimo jedino zajedničkim radom na pokretanju privrednog rasta i smanjenju nezaposlenosti", naveo je Dežer i dodao da "neće biti lako, ali da se EU nalazi na dobrom putu".

On je istakao da Brisel mora u tom smislu da saradjuje i sa drugim "velikim igračima", poput SAD i Kine, ali ne samo na rešavanju ekonomskih pitanja, već svih izazova današnjice.

"Neophodno je da verujemo u svoje vrednosti i sposobnost da možemo da budemo jak akter na medjunarodnom planu", naglasio je Dežer.

Dežer je najavio da će nizom manifestacija od 8. do 20. maja, osim u Beogradu, i u Sremskoj Mitrovici, Loznici, Novom Sadu i Nišu biti obeležen Dan Evrope, kojim se slave 62. godine postojanja EU.

On je naveo da će u Sremskoj Mitrovici biti otvorene mini Olimpijske igre za škole, dok će u Beogradu od 14. do 18. maja biti organizovan Festival evropskog filma.

Ono na čemu je stavljen akcenat ove godine je kultura, a Srbija je, kao zemlja filma, oduvek bila deo evropskog kulturnog prostora", rekao je Dežer.

Komentarišući činjenicu da se 9. maja obeležava i Dan pobede nad fašizmom, Dežer je istakao da je antifašistička borba utkana u deo evropskog projekta koji se, kako je ukazao, temelji na vladavini prava i demokratskim vrednostima.

Za Dan Evrope 9. maj je izabran 1985. godine u znak sećanja na 9. maj 1950. godine, kada je tadašnji ministar spoljnih poslova Francuske Rober Šuman predložio nekadašnjim neprijateljima Francuskoj i Nemačkoj da uspostave zajedničku organizaciju za upravljanje industrijom uglja i čelika. 

"Pozdravljam sporazum o učešću OEBS-a u sprovođenju srpskih predsedničkih i parlamentarnih izbora na Kosovu i želim da izrazim zahvalnost i punu podršku OEBS-u u izvršavanju ove uloge.

Pozivam Beograd i Prištinu da sa punim poverenjem nastave saradnju sa OEBS-om kako bi se izbori održali u miru i na primeran način. Pozivam sve strane da se uzdrže od akcija koje bi mogle raspaliti tenzije.

EULEX će nadgledati bezbednosnu situaciju i izvršiće svoj mandat uz blisku saradnju sa ostalim međunarodnim i lokalnim organizacijama".

Istrаživаnjе је sprоvеdеnо nа uzоrku оd 500 pоlаznikа iz 36 оsnоvnih škоlа u Srbiјi sа cilјеm dа sе dоđе dо pоdаtаkа о stаtusu i pоtrеbаmа оdrаslih nа pоčеtku prоgrаmа оbrаzоvаnjа. Urаđеnо је kvаntitаtivnо istrаživаnjе krоz upitnik sа pitаnjimа о njihоvоm оbrаzоvnоm i rаdnоm stаtusu, еkоnоmskоm pоlоžајu, društvеnоm umrеžаvаnju, mоtivаciјi zа upis nа nаstаvu i pоtеnciјаlnim rаzlоzimа zа оdustајаnjе.

Nа оsnоvu оbrаđеnih pоdаtаkа, zаklјučеnо је dа su оdrаsli kојi su sе vrаtili u škоlskе klupе vеćinоm rоmskе (49.2%) ili srpskе (35.8%) nаciоnаlnоsti. Pоlnа strukturа pоlаznikа gоtоvо је rаvnоmеrеnо rаspоrеđеnа nа оbа pоlа – 48% pоlаznikа је muškоg pоlа, а 52% žеnа. Nајvеći је brој mlаdih оd 15 dо 25 gоdinа (30.5% muškаrаcа, 17.4% žеnа), dоk sе brој pоlаznikа smаnjuје srаzmеrnо živоtnој dоbi. Nајstаriјi pоlаznik mеđu ispitаnicimа imа 59 gоdinа, а nајmlаđi 15. Brој pоlаznikа pо јеdnоgоdišnjim ciklusimа (nivоimа) оbrаzоvаnjа u „Drugој šаnsi“ pоkаzuје dа је nајtеžе bilо mоtivisаti оnе prеd kојimа је mаksimаlnih tri gоdinе učеnjа – u prvоm ciklusu (оd 1.-4. rаzrеdа) nаstаvu prаti 28.6% оdrаslih, u drugоm (5. i 6. rаzrеd) imа 35.8%, а u trеćеm (7. i 8. rаzrеd i stručnа оbukа) - 35.6% pоlаznikа.

Čаk 43.8% pоlаznikа niје u brаčnој zајеdnici. Prоsеčаn pоlаznik živi u pеtоčlаnој pоrоdici u kојој је sаmо јеdаn člаn zаvršiо оsnоvnu škоlu. Тrеćinа pоrоdicа (30.3%) nеmа člаnоvа kојi su zаvršili оsnоvnu škоlu. Меđu glаvnim rаzlоzimа zа nаpuštаnjе škоlе u rаniјеm dоbu, ispitаnici nајčеšćе nаvоdе nеzаintеrеsоvаnоst, finаnsiје, nеdоvоlјnu pоdršku pоrоdicе ili prеsеlјеnjе. Pоlаznici su škоlu nаpuštаli nајčеšćе nаkоn 4. ili 6. rаzrеdа оsnоvnе škоlе. Nајvеći је brој оnih kојi su škоlu nаpuštаli u dоbi izmеđu 13. ili 15. gоdinе živоtа.

Pо pitаnju rаdnоg stаtusа i еkоnоmskоg pоlоžаја, 72.4% ispitаnih izјаsnilо sе dа nisu zаpоslеni, а 67.2% dа nеmа dоvоlјnе mеsеčnе prihоdе zа živоt. Svеgа 33 pоlаznikа (7.8%) imа prihоd dоvоlјаn zа dоbаr živоt, а 3 (0.6%) zа višе nеgо dоbаr živоt.

Pоdаci istrаživаnjа јаsnо pоkаzuјu sоciјаlnu isklјučеnоst pоlаznikа – čаk 92.6% ispitаnih niје člаn niti јеdnе оrgаnizаciје (iz NVО sеktоrа ili nеkе drugе lоkаlnе оrgаnizаciје). Zаnimlјiv је i pоdаtаk dа pоlаznici prоblеmе nајčеšćе rеšаvајu sаmi ili sа člаnоvimа pоrоdicе, аli аkо mоrајu - pоmоć ćе prе pоtrаžiti u škоli u kојој prаtе čаsоvе (19.1%) nеgо kоd priјаtеlја, kоmšiја ili drugih instituciја sоciјаlnоg kаrаktеrа.

Prоsеčni pоlаznik niје pоtpunо sigurаn u sоpstvеnu budućnоst i niје u pоtpunоsti rеšеn dа zаvrši prоgrаm FООО. Vеći је, mеđutim, prоcеnаt pоlаznikа kојi оd „Drugе šаnsе“ оčеkuјu dа stеknu оdrеđеnа znаnjа i vеštinе i nаstаvе оbrаzоvаnjе (38.8%), nеgо оnih kојi оčеkuјu dа dоbiјu ili zаdržе pоsао (35.8%) ili оnih kојimа је glаvnа mоtivаciја dа stеknu diplоmu (23.2%). Меđu pоtеnciјаlnim prеprеkаmа kоје bi ih mоglе sprеčiti dа zаvršе оsnоvnо оbrаzоvаnjе, pоlаznici nаvоdе еvеntuаlnе zdrаvstvеnе prоblеmе (41.8%), sprеčеnоst zbоg оbаvеzе dа zаrаđuјu (22.1%), nеmоgućnоst dа plаćајu prеvоz dо škоlе ili nеpоstојаnjе јаvnоg prеvоzа (22.2%). Sаmо sеdаm оdstо ispitаnih izјаvilо је dа ništа nе mоžе dа ih sprеči dа zаvršе prоgrаm оbrаzоvаnjа „Drugа šаnsа“. 

Ova TV serija predstavlja novi pristup stvaranju obrazovnih programa za decu. Poruke i tokovi radnje su kreirani uz pomoć nezavisnih stručnjaka iz oblasti kojima se bave epizode serije, i predstavnika TV emitera, a u svim glavnim fazama produkcije testirala su ih deca iz tri zemlje koje predstavljaju ciljna tržišta projekta: Srbije, Crne Gore i Makedonije. U Srbiji, deca koja učestvuju u ovom projektu idu u školu Branko Radičević u Velikoj Moštanici.

Koordinator projekta Luiđi Petito izjavio je: „Presrećni smo što danas predstavljamo seriju „U potrazi sa Sarom J“ deci, nastavnicima i medijima u Beogradu. Ovaj projekat je već naišao na pozitivne reakcije dece uključene u fokus grupu, i sa radošću očekujem informacije o prijemu serije među decom u celoj zemlji. Pozitivni audiovizuelni proizvodi poput ove serije veoma delotvorno doprinose rastu i razvoju dece u pozitivnom smislu, a istovremeno predstavljaju i edukativni sadržaj za TV emitere, koji je dostupan preko više različitih kanala”.

Predstavnik Delegacije Evropske unije u Beogradu, Freek Janmat, rekao je: „Veoma smo ponosni što podržavamo ovu seriju, pošto verujemo da su deca za nas jedna od najvažnijih ciljnih grupa. Nekonvencionalni načini približavanja EU deci su važni, i dokazuju da se u slučaju EU pre svega radi o vrednostima i konkretnim koristima za građane.“

„Mislim da mogu sa sigurnošću da kažem da su se crtaći pokazali kao dobro sredstvo komunikacije. Teme kojima se bavi ova serija su takođe važne, tu su npr. energija, zaštita životne sredine, slobodno kretanje ljudi i tolerancija. Deca nisu samo budućnost nego i najotvorenije i najzainteresovanije osobe koje vole da uče dok se igraju ili gledaju crtani film“, izjavio je Janmat.

Lokalni partner, Vladimir Božić, dodao je: „Animacija je sjajan način da se važna i kompleksna pitanja  prezentuju mladim generacijama. Zabavno-obrazovni programi su svakako jedan od dobrih načina da se prenesu angažovane poruke o ovim temama, i da se na jednostavan i zabavan način na primerima ilustruje šta Evropska unija konkretno znači za decu i njihove roditelje u svakodnevnom životu.“

Serija „U potrazi za Sarom J.“, koju kofinansira Evropska unija, biće emitovana na televiziji Happy TV od septembra 2012.

Komisija za zašititu konkurencije izrekla je u 2011. godini kompanijama kazne za kršenje konkurencije uiznosu od 3,2 milijarde dinara ili 29 miliona evra, rekla je  predsednica Komisije za zaštitu konkurencije Vesna Janković. 

Jankovićeva je  istakla da je Komisija prvi put prošle godine iskoristila zakonsko ovlašćenje da samostalno izriče sankcije kroz obavezu plaćanja od najviše 10 odsto godišnjeg prihoda kompanije koja je povredila konkurenciju. 

Vesna Janković je najavila da će Komisija od sledećeg meseca dobijati od EU ekspertsku podršku i najsavremeniju forenzičku opremu koju će koristiti prilikom nenajavljnih uvidjaja u kompanijama. 

Premijer Sribje Mirko Cvetković je istakao da su zaštita konkurencije i antimonopolska politika važni elementi privrede i da njihov efekat osećaju gradjani kroz veći izbor asrotimana, cena i kvaliteta robe i usluga. 

"Vlada Srbije pruža punu podršku nezavisnim telima i u tom smislu je važno što je novi Zakon za zaštitu konkurencije proširio ovašćenja Komisija", rekao je Cvetković i istakao da je Komisija "u dosadašnjem radu dokazala svoju nezavisnost

Ministar poljoprivrede Srbije Dušan Petrović je istakao da je Vlada Srbije donosila "dobre odluke" kada je reč o oblasti konkurencije. "Da Vlada nije donela odluku o ograničenju trgovačkih marži od 10 odsto imali bismo vrlo dramatične stvari na tržištu, naročito sadakada evro skače".

Takvi postupci nisu u duhu dijaloga. Ova delegacija je bila deo radne grupe za sprovođenje dogovora postignutih u dijalogu uz posredovanje EU. EU će nastaviti da posreduje u dijalogu između Prištine i Beograda, i dve strane se danas sastaju kako bi podstakle primenu dogovora.

Međutim, treba da bude jasno da svrha ovog dijaloga nije samo postizanje dogovora, nego, što je još važnije, njihovo sprovođenje i stvarna primena na dobrobit građana na obema stranama. Sprovođenje dogovora je takođe i ključni preduslov za napredak obeju strana na polju evropskih integracija."

"Nastavljamo da investiramo u celoj Srbiji. Kada govorimo o pristupu EU, to nisu samo razgovori koji se vode izmedju Beograda i EU, već želimo da uključimo celu Srbiju", dodao je Dežer. 

EU je ranije dala blizu 10,5 miliona evra za izgradnju postrojenja za otpadne vode u Leskovcu, Ministarstvo životne sredine pet miliona evra, grad Leskovac učestvuje sa 650.000 evra, a danas je ambasador Holandije potpisao ugovor sa šefom kancelarije za evropske integracije Srbije Milicom Delević o donaciji od 7,9 miliona evra. 

Radove će izvoditi na tenderu izabrana austrijska firma "Štrabag", sa čijim predstavnicima iz Srbije je danas Dežer potpisao ugovor o početku gradnje postrojenja. 

Ambasador Holandije Lorent Stokvis je kazao da je njegova zemlja za poslednjih 10 godina uložila 60 miliona evra bespovratnih sredstava, i da je za postrojenje u Leskovcu data najveća pojedinačna donacija.

"Leskovčani su ostavili na nas dobar utisak, kao dobri domaćini, sposobni i prijatni ljudi. Leskovac priča naš jezik, jezik Srbije prosperiteta i dobrih odnosa. Ova donacija potvdjuje da je Holandija partner i pomoć Srbiji na putu ka EU", kazao je Stokvis. 

Ministar Dulić je rekao da je Leskovac sa predhodno izgradjenom deponijom i sa projektima za istraživanje geotermalnih voda i solarnom eketranom, čija je realizacija u toku, stvorio uslove da postane najveća proizvodna zona organske hrane u Evropi. 

Premijer Cvetković je ocenio da će relalizacija projekta izgradnje centralnog postrojenja za otpadne vode značajno unaprediti kvalitet života oko 80 hiljada Leskovčana i smanjiti rizike po javno zdravlje. 

"Projekat predstavlja dobar primer saradnje, neka vrsta modela koji se primenjuje i koji će se primenjivati i na drugim mestima u Srbiji. Time se pokazuje značaj i potreba ove saradnje kao i značaj proevropske orijentacije ove vlade", zaključio je Cvetković. 

Danas su gradonačelnik Leskovca Kocić i Dežer otvorili novosagradjenu osnovnu školu "Radoje Domanović" u selu Kumarevo, čiju su izgradnju i opremanje finansirali EU sa 14,5 miliona dinara i grad Leskovac sa 7,5 miliona dinara. 

Dežer je izrazio zadovoljstvo zbog izgradnje nove škole i nadu da će to na najbolji mogući način biti podrška deci u Kumarevu u njihovom školovanju. On je dodao da je posebno važno što su renoviranje školezajednički finasirali EU i grad Leskovac.

Ova škola je ponovno izgrađena zahvaljujući podršci programa EU PROGRES, a građevinske radove u iznosu od140.000 evra su zajednički finansirale EU i Vlada Švajcarske.

Stanove je dobilo 16 najugroženijih porodica interno raseljenih lica i izbeglica iz kolektivnih centara i četiri socijalno ugrožene porodice lokalnog stanovništva. 

Dežer je podsetio da je Srbija imala 300 kolektivnih centara, a danas 27 i da je namera EU da i njih zatvori u naredne dve godine. U ovakve projekte, EU je u Srbiji uložila oko 61 milion evra.

Šef Delegacije EU je rekao da je politika EU da se sva izbegla lica vrate u svoje domove i da se o tome intezivno razgovara sa vlastima u Hrvatskoj i BiH. "Za one koji žele da ostanu ovde, mi pokušavamo da im na ovaj način obezbedjujemo uslove kakve oni i zaslužuju posle nedaća i neprilika kroz koje su prošli u životu".

Izgradnju 20 stanova finansirala je EU iz programa podrške izbeglicama i interno raseljenim licima u Srbiji, uz finansijsku podršku Švajcarske agencije za podršku i  saradnju, organizacije Habitat, grada Vranja i Hausing centra. Vrednost gradjevinskih radova i opreme je 370.000 evra, od čega je EU obezbedila 315.000 evra.

Šef delagacije EU je obišao i Biznis inkubator centar, zajednički projekat Holding kompanije "Jumko" i grada Vranja. Otvaranje Biznis inkubator centra 2006. godine koštalo je 45.000 evra, a u tom iznosu EU je učestvovala sa 12.400 evra, namenjenih, pre svega, edukaciji polaznika.

"Bez obzira na pomoć sa strane u ovom poslu uspeh zavisi najpre od vas i od vaših inicijativa, zatim od lokalne zajednice, a mi smo tu da pomognemo u vašoj obuci", rekao je Dežer.

"Srbija ima dobro zakonodavstvo (u oblasti klimatskih promena), ali to nije dovoljno. Važni su kapaciteti za realizaciju ovih zakona. To je ključni izazov za Srbiju", rekao je Dežer.

Prema njegovim rečima, Srbija, koja je nedavno postala kandidat za članstvo u EU, u narednom periodu moraće da razmišlja o borbi protiv klimatskih promena, a u tome će imati podršku i pomoć Unije.

EU već godinama radi na smanjenju emisije gasova i pokušava da u taj proces uključi i susedne zemlje, među kojima Srbiju, ali i velike države poput SAD, Rusije i Kine, dodao je Dežer.

"Ono što očekujemo od Srbije jeste da prihvati iste vrednosti, što znači da ima jasnu politiku u oblasti klimatskih promena" kako bi doprinela smanjenju emisije gasova i povećanju energetske efikasnosti većim korišćenjem biomase, solarne energije i hidroenergije, rekao je Dežer-

Dežer je istakao da će sprovođenje takve politike doneti Srbiji nove investicije i nova radna mesta.

Srbija bi do 2016. trebalo da počne da primenjuje direktivu Evopske unije o trgovini emisijom gasova s efektom staklene bašte, izjavio je ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić. "Srbija još nije zemlja koja ima obavezu smanjenja emisije gasova, ali to nas čeka u procesu evropskih integracija".

"Suština naše borbe protiv klimatskih promena da se troši manje energije u domaćinstvima i industriji, ali i da se istovremeno više energije proizvodi iz obnovljivih izvora", kazao je Dulić. 

Klimatske promene su, kako je istakao, oblast koja će u budućnosti uticati, pre svega, na 450.000 stanovnika Srbije koji se bave poljoprivredom, jer je Srbija region koji je ugrožen klimatskim promenama. 

Direktorka kancelarije Vlade Srbije za Evropske integracije Milica Delević rekla je da klimatske promene sa stanovišta pridruživanja EU imaju tri ključna aspekta - ekonomski, pravni i politički. 

Ona je podsetila da je Evropska komisija u mišljenju o zahtevu Srbije za članstvo u EU ocenila da bi Srbija mogla da u srednjem roku preuzme obaveze iz članstva u skoro svim oblastima pravne tekovine EU, ali da će u oblasti životne stredine i klimatskih promena za to biti potrebno više vremena i da će to zahtevati znatne investicije. 

Delevićeva je ocenila da će usaglašavanje sa EU u oblasti životne sredine trajati i dodala da se to ne može rešiti jednim zakonom. 

Šef Odseka za međunarodne i međuinstitucionalne odnose Generalnog direktorata Evropske komisije za klimu, Lorans Graf, podsetila je da je prošle godine povećan broj ekstremnih vremenskih prilika širom sveta i da će posledice toga osetiti čitava ekonomija, a posebno industrija i poljoprivreda.

Srbija je, kao i ostale zemlje, pogođena posledicama klimatskih promena i spremna je da uđe u borbu protiv njih, a EU je spremna da joj u tome pomogne i da je podrži, poručila je ona.

Dvodnevni nacionalni seminar o klimatskim promenama "Mogućnost, prednosti i izazovi politike i zakonodavstva Evropske unije u oblasti klimatskih promena" organizuje se u okviru projekta "Regionalna mreža za pristupanje u oblasti zaštite životne sredine" (RENA).

"Ovi ljudi sada imaju ugovor o radu, zarađuju plate, omogućuju egzistenciju svojim porodicama, a njihova deca idu u škole. To čini pravu inkluziju. Vlada, grad i donatori zajednički su radili na tome da promene realnost u kojoj živi romska populacija u Beogradu i uspeli su. Evropska unija uložila je 50 miliona evra u uključenje, obrazovanje i zdravstvo ove zajednice u Srbiji, ali je još neophodno da se promeni zakonski okvir kako bi im bilo olakšano dalje napredovanje", rekao je je Dežer.

Šef Delegacije EU je rekao da ovaj projekat pomaže Romima da imaju normalan život koji podrazumeva da imaju posao, primaju platu, obezbeđuju budućnost svojim porodicama i školuju decu. To je pravi primer uključivanja Roma u društvo, istakao je Dežer i zahvalio se partnerima na ovom projektu Vladi Srbije, gradu Beograda i Švedskoj i Norveškoj, koje su finansijski podržale projekat.

Premijer Srbije Mirko Cvetković je rekao da je Srbija uradila mnogo na poboljšanju zdravstvene zaštite i obrazovanja Roma, a ovakav projekat predstavlja pomak u ekonomskom uključivanju Roma u društvo.
Cvetković je naveo da je smrtnost novorođenčadi i dece u romskoj populaciji prepolovljen, što je rezultat poboljšanja zdravstvene zaštite Roma.

Gradonačelnik Beograda je objasnio da je u ovoj zadruzi stalno zaposleno 20 ljudi, dok 130 radi povremene poslove i najavio otvaranje još šest ovakvih centara u Srbiji, od čega tri u Beogradu.

"Ono što je važno jeste da u ovom i naseljima koja smo napravili ima mnogo dece koja su krenula u školu. Tako 120 dece koja su živela ispod mosta Gazela danas završavaju neke od razreda osnovne škole, a više od 20 je u nekoj predškolskoj ustanovi", rekao je Đilas i istakao da svi imaju zdravstvene knjižice, primaju socijalnu pomoć i sa njima rade zdravstveni asistenti.

Stalni koordinator Ujedinjenih nacija u Srbiji Vilijem Infante je istakao da su UN, uz pomoć EU, podržavale brojneprojekte koji omogućavaju Romima ne samo da rade na poslovima reciklaže, već i brojnim drugim oblastima.

Prema njegovim rečima, Srbija je model za uključivanja Roma u zajednicu jer ovaj model zadruge univezalan za celu Evropu. Nadam se da ćemo preći granicu i primeniti ovaj model u Makedoniji i Crnoj Gori, rekao je Infante.

Nekoliko činjenica o ovom projektu

– U centar u Orlovskom naselju uloženo je 460.000 evra
– Funkcioniše kao zadruga, koja je zajedno sa opštinom vlasnik.
– Plate zaposlenih obezbeđuju donatori, a plan je da od maja ove godine zadruga počne da se finansira samostalno
– Pre 14 meseci, kada je posao tek počeo, bilo je zaposleno 12 ljudi, a sada ih je 20
– Centar sarađuje sa 130 kooperanata i 250 kompanija i lokalnih samouprava

Duboko sam ožalošćen vešću da je g-đa Verica Barać danas preminula. Ona se hrabro borila sa bolešću kao što se do poslednjeg trenutka borila protiv korupcije. Verica je bila hrabra osoba i u privatnom i u profesionalnom životu.

Rado se sećam našeg poslednjeg sastanka, u decembru 2011. kada smo pripremali zajednički skup povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije, 9. decembra, i kada smo veoma detaljno razgovarali o mnogim otvorenim pitanjima i problemima u vezi sa korupcijom u Srbiji.

Njeni napori i neumoran rad išli su ruku pod ruku sa njenim dubokim uverenjem da je borba protiv korupcije nužna kako bi Srbija ostvarila napredak na putu ka članstvu u EU.

Više od jedne decenije uporno je pokretala teška pitanja sistemske korupcije u srpskoj ekonomiji i društvu, neumorno dovodeći u pitanje stepen političke volje za borbu protiv korupcije. Radila je sa posvećenošću osobe koja to čini zbog bolje budućnosti svoje zemlje i naroda.

Nadam se da ćete vi, njene kolege i saradnici u Savetu za borbu protiv korupcije, nastaviti dalje putem kojim je išla Verica i da posao koji je ona započela neće biti usporen ili prekinut.

Lično, osećam duboku tugu, i u mislima sam sa njenom porodicom i prijateljima u ovom teškom trenutku za sve njih.

S poštovanjem,

Vincent DEGERT

Izveštaj o napretku za 2012. godinu će imati istu strukturu kao Analitički izveštaj o napretku Srbije za 2011. Za svaki od relevantnih kriterijuma (politički i ekonomski kriterijumi, kao i evropski standardi) biće ocenjen napredak koji je Srbija ostvarila od septembra 2011, pre svega na osnovu prioriteta evropskog partnerstva. Napredak će biti meren u odnosu na već donete odluke, usvojene zakone i stepen njihove primene.

Delegacija visoko ceni dijalog sa organizacijama civilnog društva iz Srbije, kao ključnim partnerima u procesu evropske integracije Srbije. U tom smislu, vaši prilozi u pisanom obliku o političkim i ekonomskim kriterijumima i evropskim standardima za Godišnji izveštaj o napretku za 2012. godinu su veoma dobrodošli. Smatramo da su ti prilozi od najvišeg značaja za tačnu analizu i sveobuhvatnu procenu.

Kompletan Analitički izveštaj o napretku Srbije za 2011. godinu, kao i Mišljenje EK i Strateški dokument mogu da se preuzmu na internet sajtu Delegacije:

(http://www.europa.rs/srbijaIEu/kljucni_dokumenti/MisljenjeEvropskekomisijeokandidaturiSrbije.html).

Molimo vas da dostavite vaše priloge najkasnije do petka, 30. marta. Priloge treba slati na sledeću e-mail adresu: zorica.vasileva@eeas.europa.eu, a kao predmet treba navesti: 2012 Progress Report – (naziv vašeg NVO) contribution.