Zbog klimatskih promena, treba da budemo spremni da će se nepogode u budućnosti dešavati sve češće i sa većim intenzitetom i da pokušamo da predupredimo rizike, poručio je Dežer na obeležavanju Evropskog dana broja 112, jedinstvenog za javljanje službama za hitne intervencije.

On je, govoreći o broju 112, koji je jedinstven u svim zemljama EU, naglasio da je njegovo uvođenje u Srbiji bitno zbog toga da građani znaju koji broj treba da okrenu kad se nalaze u EU, a da državljani članica Unije po navici okrenu taj broj kad su u Srbiji.

Dežer je poručio da EU podržava napore Srbije po tom pitanju i da će pružiti određenu pomoć i u organizaciji i utehničkom opremanju.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić ukazao je da je sadašnje stanje elementarne nepogode pokazalo koliko bi postojanje jedinstvenog broja za hitnu pomoć, policiju i vatrogasce doprinelo bržem stizanju na mesto intervencije i boljoj koordinaciji svih spasilačkih službi.

On je rekao da se nada da će se ove godine početi sa uvođenjem broja 112, jer je ovaj ledeni talas pokazao da jeuvezan sistem izuzetno važan za funkcionisanje svih oblasti života i rada i zaštitu života ljudi i imovine.

Tragično je da 1.300 žena godišnje u Srbiji umire od rakadojke i zbog toga je neophodno motivisati žene da se uključeu program ranog otkrivanja i spasu život, rekao je Dežer novinarima u bolnici u Aranđelovcu.

On je podsetio da je rak uzrok povećanja smrtnosti uSrbiji, zbog prekasne dijagnostike najčešće raka debelog creva, grlića materice i dojke.

Dežer je ukazao da je ključ u ranom otkrivanju bolesti iapelovao na žene Šumadije da se priključe programu prevencije.
Projekat EU za prevenciju raka dojke, vredan je 6,6 miliona evra.

"Od danas ovaj grad, ima sve sto je potrebno za kvalitetnu dijagnostku raka dojke, jedino jos visokosenzitivni skener nedostaje ukupnoj dijagnostici, izjavio je državni sekretar Ministarstva zdravlja Periša Simonović.

Prema njegovim rečima, od danas su životi 12.000 žena, koje su u riziku od oboljevanja u rukama tih žena, koje će koristiti svoje pravo ili ga neće koristiti.

Vozila za vrtiće

U okviru projekta EU "Unapređivanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji" koji sprovodi Ministarstvo prosvete i nauke, iz predpristupnih fondova izdvojeno je 3,75 miliona evra da bi se poboljšao kvalitet predškolskih programa, rečeno je na svečanosti uručenja u Dečjoj ustanovi Duga u Aranđelovcu.

Dežer je rekao da oko 47 odsto dece mlađe od šest godina pohađa predškolsko, a da je cilj da se taj odnos poveća na 70 odsto, a prvi uslov je da im se obezbedi prevoz.

S obzirom na to da decu nije lako privoleti da idu u školu, mi želimo da školu dovedemo do njih, poručio je Dežer,istakavši da će time deca iz udaljenih sela, romskih i siromašnih porodica, kao i ona sa posebnim potrebama, dapohađaju predškolski program.

"Odavde želimo da poručimo da EU nisu samo pregovori, uslovi ili kriterujumi koje treba ispunjavati, već briga zakvalitet života građana svuda", naglasio je Dežer.

Ministar prosvete i nauke Srbije Žarko Obradović je rekao da je predškolsko vaspitanje u Srbiji u sistemu obrazovanja i da je u pripremni predškolski program uključeno 99 odsto dece.

Želimo da uključimo decu iz marginalizovanih i socijalno ugroženih grupa, da dostupnost obrazovanja bude što veća, kako bi naša deca i u vrednosnom, saznajnom i kvalitativnom smislu budu ravnopravna sa decom EU, rekao je Obradović.
Moderno opremljenih devet kombi vozila i jedan autobus - putujući vrtić koristiće deca u Beočinu, Aranđelovcu,opštini Ražanj,, Mali Zvornik, Surdulica, Bela Palanka i Petrovac na Mlavi.

U Požarevac je upućen autobus - putujući vrtić, koji je opremljen kao igraonica za predškolsku decu, socijalnougroženih porodica i manjinskih grupa, iz ruralnih sredina, koja nemaju mogućnost da pohađaju predškolske ustanove.

Ukupna vrednost isporučenih vozila je 400.000 evra.

Dežer je, na javnom slušanju "Narodna skupština na putu evropskih integracija", koje je organizovao skuštinski Odbor za evropske integracije, izjavio i da sve države članice EU žele da vide Srbiju u Uniji.

Prema njegovim rečima, Srbija je postigla veliki napredak, učinjeni su krupni reformski koraci.Dežer je rekao i da se EU kreće napred, razvija i da se proces proširivanja Unije nastavlja.

"Jasno je da želimo da se sve zemlje regiona razvijaju na putu ka punom pristupanju EU. Želimo da ovaj deo Evrope bude stabilizovan i da bude integrisan u EU", istakao je Dežer.

Ambasador  Dežer je rekao da je Srbija u vrhu liste zemalja po kasnom otrivanja raka dojke i naveo da 1.300 žena godišnje umre od te bolesti.

EU je do sada obezbedila sredstva za nabavku 21 mamografa u Srbiji.

Šutanovac je nakon posete rekao novinarima da će niška vojna bolnica ubuduće biti na usluzi ne samo vojnim osiguranicima, već i gradjanima Niša i tog dela Srbije. U Niškoj bolnici će na raspolaganju civilima biti 100 ležaja, a analogni mamograf će biti korišćen za skrining u akciji ranog otkrivanja i dijagnostikovanja raka dojke.

Ambasador Dežer, gradonačelnik Miloš Simonović, predstavnici Stalne konferencije gradova i opština i predstavnici gradskih i republičkih javno-komunalnih preduzeća prisustvovali su ceremoniji otvaranja jedinstvenog Centra za izdavanje gradjevinskih dozvola u Nišu. 

Projekat otvaranja jedinstvenog centra, čije je vrednost 143.000 evra, finasiran je iz izvora EU u visini od 122.000 evra i gradskih izvora u iznosu od 21.000 evra. 

Centar će objedinjavati rad gradskih uprava i republičkih institucija u postupku izdavanja dozvola, a prilikom njegovog formiranja korišćena su iskustva Danske u sklopu projekta "Eksčendz 3", rečeno je na ceremoniji otvaranja. 

Dežer je rekao da prema indeksu Svetske banke, Srbija zauzima 88. mesto po jednostavnosti vodjenja poslova, a na 174. mestu je po efikasnosti izdavanja gradjevinskih dozvola, što je prilično obeshrabrujuće za investitore. 

Šef Delegacije EU je, takođe,  rekao da "Eksčendz" podrazumava razmenu iskustava i da je preko njega, za 67 projekata u gradovima i opštinama u Srbiji, uz partnerstvo Stalne konferencije gradova i opština, do sada izdvojeno 12 miliona evra.

Dežer je rekao da sutra u Beograd stiže posrednik EU u dijalogu Beograda i Prištine Robert Kuper, koji će sa srpskim pregovaračem Borislavom Stefanovićem razgovarati o tome kako napreduje dijalog sa Prištinom.    

"Mislim da ćemo pronaći formulu oko učešća Kosova u regionalnim forumima", rekao je rekao je Dežer, dodajuči da se odluka o statusu kandidata donosi konsenzusom članica EU i da ta odluka ne zavisi od stava pojedinačnih države.

On je naveo da treba puno raditi, jer je do donošenja odluke o kandidaturi ostalo svega nekoliko nedelja.

Na molbu da prokomentariše najavu održavanja referenduma na Kosovu i Metohiji, Dežer je rekao da to pitanje ne može da komentariše, jer je reč o dogadjaju koga možada neće ni biti.

Autonomni trgovinski preferencijali treba da omoguće celom Zapadnom Balkanu da i u buduće ima koristi od ovakvog preferencijalnog trgovinskog režima u slučajevu kada su ti trgovinski preferencijali povoljniji od carina utvrđenih sporazumima o stabilizaciji i pridruživanju. U slučaju Srbije, izvoz nekih vrsta voća i povrća će i dalje biti povoljniji pod režimom autonomnih trgovinskih preferencijala u odnosu na stope iz SSP-a, što je veoma važno za razvoj sektora srpske poljoprivrede.

Dodatne informacije

Evropska unija je po prvi put 2000. godine Regulativom br. (EC) 2007/2000 uspostavila poseban, količinski neograničen, bescarinski pristup svom tržištu za skoro sve proizvode poreklom sa Zapadnog Balkana (iz Albanije, Bosne and Hercegovine, Hrvatske, bivše jugoslovenske republike Makedonije, Crne Gore, Srbije i Kosova). Samo vino, šećer i određeni goveđi i riblji proizvodi se uvoze u EU pod režimom preferencijalnih carinskih kvota ispregovaranih u sklopu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju imeđu Republike Srbije i Evropske unije. Režim je prvi put produžen 2005. godine i važio je do 31. decembra 2010. godine.

Stoga je 22. februara 2010. godine, Evropska komisija predložila produženje važenja autonomnih trgovinskih preferencijala do 31. decembra 2015. godine. Evropski parlament je pozitivni glasao za ovaj predlog 13. oktobra 2011. godine, a Savet ga je usvojio 24. novembra 2011. godine. Niske carinske stope iz nove regulative kojom se menja Regulativa Saveta br. 1215/2009 od 30. decembra 2011. godine primenjivaće se retroaktivno kako bi se uvoznicima iz EU omogućilo da traže povraćaj više plaćene carine tokom 2011. godine.

Nagrada za dobitnike konkursa je studijsko putovanje u Brisel. 

Za 2011. godinu, nagrade su dodeljene u devet kategorija a na konkurs je pristiglo ukupno 40 radova.Žiri je sa žaljenjem konstatovao da na konkurs nije pristigao nijedan rad za čije objavljivanje su korišćene društvene mreže. S obzirom da je u ostalim kategorijama bilo dosta prijavljenih radova koji su ispunjavali kriterijume da budu nagrađeni, odlučeno je da se dodele dve nagrade u konkurenciji najboljeg televizijskog priloga.

DOBITNICI NAGRADA SU:

1. Nagradu u kategoriji „najbolji televizijski izveštaj“ podelili su novinari Miroslav Nackov iz RTV  Caribrod i Bojan Brkić sa RTS. 

Nackov je nagrađen za prilog objavljen u redovnim vestima ove stanice koji govori o mogućnosti pomirenja i razumevanja između dva čoveka koji su tokom rata u Hrvatskoj bili na različitim stranama, a 20 godina kasnije se slučajno sreću u Dimitrovgradu. 

Brkićeva emisija iz serijala  "Šta ja imam od toga?” upoređuje način rada državne uprave u Srbiji sa onom u Estoniji i pokazuje kako informatički razvoj i digitalizacija, uz podršku fondova EU, može da smanji birokratiju i olakša svakodnevni život građana.

1. Gordana Lazarević iz novinske agencije Beta,  nagrađena je za najbolji prilog o projektu realizovanom u Srbiji, koji je finansirala EU. "Čistilište“ je priča, emitovana na RTV B92, o regionalnoj deponiji Duboko kod Užica. Iz serijala je „Evropa na delu“ i govori o našem shvatanju rešavanja problema otpada i predrasudama i nerazumevanju kada se suočimo sa evropskim standardima u  oblasti zaštite životne sredine.

2. U kategoriji najbolji prilog u oblasti malih i srednjih preduzeća nagrađena je Aleksandra Krstić iz Produkcijske grupa "Mreža" za prilog u emisiji “Evronet" pod nazivom “Organska proizvodnja uz pomoć EU”, kojim je pokazala kako su se mali proizvođači organske hrane, uz pomoć organizacija civilnog društva a po ugledu na iskustva iz EU, uspešno organizovali u ovom poslu.

3. Za najbolji novinski izveštaj izabran je članak Mirjane Pantić iz "Novog magazina",  iza čijeg duhovitog naslova “Napaljeni jarac pod embargom" se krije priča o tome koji prirodni lekovi više ne mogu da se kupe u EU usled stupanja na snagu nove direktive, prema kojoj se bilje može prodavati kao medikamet samo ako je sertifikovano po utvrđenoj proceduri. Proizvođači lekovitog bilja, uključujući i one iz Srbije, imali su sedam godina da se prilagode novim uslovima tržišta, koji u osnovi imaju za cilj bezbednost potrošača.

4. Ines Meštrović, sa beogradske televizije Studio B, dobila je nagradu u kategoriji “najbolji prilog u lokalnom mediju” za emisiju emitovanu u okviru projekta “4B”. Upoređući Beograd sa još tri grada čije ime počinje na "B" – Beč, Budimpešta i Bratislava – autorka pokazuje primere kako veliki gradovi unapređuju svoj saobraćaj, komunalnu infrastrukturu, ali i kako sami njihovi stanovnici brinu o sredini u kojoj žive, poredeći njihov svakodnevni život sa životom u srpskoj prestonici. 

5. Uroš Urošević iz požarevačkog radija Radio Boom 93, nagrađen je za najbolji radijski izveštaj za priču o poboljšanju uslova života oko 120 Roma raseljenih sa Kosova, u naselju na periferiji Požarevca. Na primeru jedne od romskih porodica, koja je takođe dobila novu kuću iz sredstava koja su uložili požarevačka opština, Komesarijat za izbeglice, nemačka nevladina organizacija ASB i Evropska unija, ukazano je kako je rešavanje stambenog pitanja jedan od preduslova za potpuno uključivanje ove populacije u društvo. Posebno je ukazano na značaj obrazovanja romske dece i unapređenje svakodnevne kulture življenja. 

6. Za najbolji prilog objavljen na Internet mediju proglašen je članak "Status kandidata ne donosi više novca od EU" Smiljane Vukojičić Obradović objavljen na Internet portalu "EurAktiv Srbija" novinske agencije Beta. Autorka na analitičan i objektivan način objašnjava prednosti sticanja statusa kandidata iako to ne donosi veća sredstva od EU, ali otvara mogućnost za drugačije, efektivnije korišćenje postojećih fondova. 

7. Vladimir Novaković sa Internet portala B92, nagrađen je za najbolji interaktivni medijski sadržaj,  za akciju “Narod se pita” koja je građanima Srbije pružila jedinstvenu priliku da komuniciraju sa Evropskom unijom, tako što su odgovarali na 23 odabrana pitanja iz Upitnika koji je Evropska komisija postavila našoj zemlji. U organizaciji RTV B92 i Beogradskog centra za ljudska prava, tokom prve tri nedelje 2011. pristiglo je oko 2500 odgovora, koji su, paralelno sa odgovorima Vlade Srbije, prosleđeni komesaru Štefanu Fileu, kako bi i Brisel imao uvid šta o tim istim temam misle građani.  Cilj akcije je bio da se uvede evropski princip po kojem građanska inicijativa može da dovede do punog rezultata. Za to su iskorišćene prednosti Interneta i veb portal, i za kratko vreme ova akcija je doprla do velikog broja ljudi. Akciju je podržala i Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije.

8. Najbolji studentski novinarski rad je prilog Danice Čigoja, sa FMK radija (studentski radio Fakulteta za medije i komunikacije) “Obrazovanjem do putovanja”, emitovan u emisiji “Kroz Evropu”.  Prilog se bavi mogućnostima koji mladi, zahvaljujući obrazovanju, a kroz projekat Putujmo u Nemačku, imaju kada su u pitanju putovanja i razmena iskustava sa studentima iz evropskih zemalja.

Datum uručivanja nagrada biće naknadno saopšten. 

Ljudi će sada moći da putuju na ili preko teritorije druge strane uz ličnu kartu. Na prelazu će dobiti ulazno-izlazni dokument. U početnom periodu, prelazi Jarinje/Rudnica-Jainjë/Rudnice, Merdare/Merdarë-Merdare/Merdare i Depce/Muçibabë-Depce/Mučibaba će biti otvoreni za prelazak po ovom novom sistemu. 

Ovaj aranžman će postepeno početi da se primenjuje i na svim ostalim prelazima. Što se tiče daljeg putovanja u treće destinacije, u početnom periodu će za ulazak i izlazak iz Srbije biti otvorena dva prelaza, jedan između Srbije i Mađarske (Horgoš) i jedan između Srbije i Hrvatske (Batrovci). Postepeno će svi ostali prelazi biti jednako otvoreni za dalje putovanje.

Automobili sa tablicama Srbije koje su izdate osobama koje žive u Srbiji, kao i automobili sa KS tablicama izdatim na Kosovu, moći će da prelaze slobodno na teritoriju drugestrane i da kroz nju prolaze. Na obe strane će na granicama/administrativnim prelazima biti ustanovljen sistem naplate osiguranja za vozila. Cena osiguranja će biti u skladu sa cenovnicima primenljivih sistema osiguranja vozila. Osobama koje upravljaju vozilima sa RKS tablicama na prelazima će se izdavati privremene tablice.

U ovom kontekstu, EU još jednom ističe potrebu da sve barikade budu bezuslovno uklonjene i da se to odnosi na svakoga.

Ovim predlogom dajemo jasan signal naše solidarnosti i predanosti evropskim integracijama, kao i podrške demokratskim reformama. Uprkos trenutnim ekonomskim previranjima, vrata EU ostaju otvorena za sve zemlje koje ispunjavaju neophodne kriterijume za prijem. Što se tiče ekonomske krize, ona više nego ikada pre pokazuje da nam je potrebno delotvorno i efikasno sredstvo pomoću koga možemo da pomognemo tranziciju ovog regiona, što će doprineti stabilnosti i bezbednosti Evrope u celini.

Upravo to je suština ovog novog predloga. Obavezujemo se da ćemo zadržati današnji nivo finansijske pomoći do 2020. godine kako bismo osigurali dugoročnu finansijsku podršku reformskom procesu. Istovremeno, predlažemo konkretna poboljšanja načina realizacije ovih sredstava, kako bismo ostvarili još bolje rezultate. Ovi novi instrumenti će nam omogućiti da još bolje odgovorimo na potrebe i ambicije naših partnera. Naša podrška za partnerske zemlje će postati brža i fleksibilnija; želimo da nagradimo one koji postižu najbolje rezultate. Želimo da damo prioritet projektima koji donose direktnu korist građanima, kao što su unapređenje uprave i javnih službi, bolje pravosuđe i efikasnija borba protiv kriminala i korupcije, unapređenje infrastrukture i zdravija životna sredina. Napokon, želimo da nova pomoć bude fleksibilnija, i pobrinućemo se da sredstva brzo stignu tamo gde postoje potrebe i mogućnosti da budu apsorbovana.

Štefan File

Komesar za proširenje i politiku evropskog susedstva

Šta to znači za Srbiju?

U Srbiji, pomoć IPA je uložena u više projekata, od ponovne izgradnje Žeželjevog mosta na Dunavu, do nabavke skenera za bolnice i bezbednosne opreme za aerodrome.

Predložene izmene će omogućiti veću fleksibilnost i bolje i brže ispunjavanje konkretnih potreba Srbije. Mogućnost dodele većeg iznosa sredstava kako bi se nagradio uspeh u sprovođenju projekata finansiranih sredstvima EU biće od velike koristi za Srbiju. 

Ove aktivnosti finansiraju se iz programa IPA 2011 u sklopu komponenata Pomoć u tranziciji i izgradnja institucija i Prekogranična saradnja. Zasnovane su na prioritetima koje je odredila EU a osmišljene su u saradnji sa vladama ovih zemalja, lokalnim zainteresovanim stranama i drugim donatorima.

Ove godine finansiranje je usmereno na bolje upravljanje, sa projektima čiji je cilj dalje jačanje administrativnog kapaciteta, efikasnije korišćenje pomoći EU, usvajanje i sprovođenje standarda EU, dalja podrška reformama u javnoj upravi, kao i na polju pravosuđa i osnovnih prava, i nastavak podrške borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. 

Detaljni podaci po zemljama:

Osnovne informacije

Od 2007. godine, zemlje koje žele da pristupe EU dobijale su usmereno finansiranje i podršku EU kroz jedan jedinstven kanal – Instrument za pretpristupnu pomoć (Instrument for Pre-Accession Assistance - IPA). Sredstva za period 2007-2013 ukupno iznose 11,5 milijardi €. IPA program se sastoji od pet komponenti:

Komponenta I: Pomoć u tranziciji i izgradnja institucija  

Komponenta II: Prekogranična saradnja  

Komponenta III: Regionalni razvoj  

Komponenta IV: Razvoj ljudskih resursa  

Komponenta V: Ruralni razvoj

Izvršavanje pretpristupne pomoći EU u okviru programa IPA počinje definisanjem namera Komisije u pogledu indikativnih finansijskih raspodela. Nakon toga sledi usvajanje strategija, zasnovanih na konkretnim potrebama pojedine zemlje; ove strategije su usvojene tokom nekoliko poslednjih nedelja i one navode prioritete finansijske pomoći EU za period 2011-2013. Sledeći korak je pripremanje programa zajedno sa korisnicima kako bi se odredio okvir godišnje finansijske raspodele. Najzad, programi se sprovode kroz konkretne projekte na nacionalnom ili regionalnom nivou.

Dodatne informacije:

-       Pojedinačne strategije

Primeri ranijih projekata finansiranih sredstvima EU

Na molbu novinara za komentar izjave predsednika Borisa Tadića, koji je poručio da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, iako je to od nje traženo, Dežer je odgovorio da je za 22. februar zakazana sednica Evropske komisije na kojoj će biti razgovarano o Srbiji.

"Evropski savet i EU su prepoznali napredak koji je Srbija učinila. U februaru ćemo razmotriti status kandidata za Srbiju, i moramo da radimo na tome da ga i potvrdimo", naglasio je Dežer.

Prema njegovim rečima, EU je jasna u stavu da i Srbija i Kosovo imaju evrospku perspektivu.

"Mi podstičemo regionalnu saradnju, ali to nije ništa novo, i Srbija podržava takav pristup kroz Sporazum ostabilizaciji i pridruživanju. U narednim mesecima trebalo bi da se nađe rešenje i mi to pozdravljamo", poručio je Dežer.

Dežer je podvukao da misija Euleks ni na koji način ne sprečava konvoj ruske humanitarne pomoći namenjene Srbima na severu Kosova.

"Pre nekoliko dana dobili smo pismo (ambasadora Rusije u Srbiji) Aleksandra Konuzina, u kome se zahteva da Euleks obezbedi pratnju za humanitarni konvoj", rekao je Dežer.

"Naravno, zbog situacije na terenu nismo bili u mogućnosti da to uradimo, ali, ako se situacija izmeni, to ćemo učiniti", dodao je Dežer.

Ukoliko postoji potreba za hitnom dostavom humanitarne pomoći, konvoj može da se preusmeri na prelaz Merdare, odakle će istog dana biti stići gde je potrebno, zaključio je Dežer. 

Dežer je istakao da je EU politička i ekonomska zajednica, ali pre svega zajednica vrednosti tolerancije i mira i zato postoji puna konvergencija evropskih integracija i vera.

Na skupu, koji je organizovala nemačka Fondacija Konrad Adenauer, predstavljeni su rezultati istraživanja oreligioznosti građana i njihovom odnosu prema EU, prema kojima odnos prema religiji u Srbiji nije značajna prepreka ulasku zemlje u

Evropsku uniju, uprkos relativno niskom poverenju prema Uniji među pripadnicima verskih zajednica.

Istraživanje su sproveli Hrišćanski kulturni centar, Fondacija Konrad Adenauer i i Centar za evropske studije, a uzorkom je bilo obuhvaćeno 63,7 odsto pravoslavaca, 9,4 odsto rimokatolika, 9 odsto muslimana, 8,5 odsto evangelista i protestanata i tri odsto jevreja.

Ovo istraživanje pokazalo je da je odbačena predrasuda da građani strahuju da bi ulaskom u EU izgubili nacionalni i verski identitet, budući da to ne smatra čak 64,8 odsto ispitanika. 53,7 odsto ispitanika želi da Srbija udje u EU, iako u tu organizaciju poverenje ima 19 odsto ispitanih.

U cilju davanja statusa kandidata Srbiji, Evropski savet nalaže Savetu ministara da ispita i potvrdi da Srbija nastavlja da pokazuje kredibilnu privrženost procesu i ostvaruje dalji napredak u sprovođenju dogovora postignutih u okviru dijaloga sa iskrenim namerama, uključujući dogovor o integrisanom upravljanju prelazima, da je postigla dogovor o inkluzivnoj regionalnoj saradnji i da aktivno sarađuje kako bi omogućila EULEX-u i KFOR-u da vrše svoje mandate.

U skladu sa zaključcima te provere, Savet ministara će u februaru 2012. doneti odluku o davanju statusa kandidata Srbiji, koju će Evropski savet potvrditi na martovskom zasedanju.

Odluka Evropskog saveta, doneta danas, je potvrda tog napretka. To je, takođe, jasan signal EU da je Srbija dobrodošla u njene redove i očekuje intenziviranje saradnje sa Srbijom.

Zadovoljni smo zbog pune saradnje Srbije sa Međunarodnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, značajnog napretka u procesu ispunjavanja pristupnih kriterijuma i obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Da budemo precizniji, pozdravljamo komplikovane reforme u pravosuđu i vladavini prava. To su ogromna dostignuća.

Jednako smo ohrabreni napretkom u tekućem dijalogu koji pomaže EU. Poslednji dogovor, postignut pre svega nedelju dana i nedavni pozitivni signali u sprovođenju ranijih dogovora predstavljaju indikator da se krećemo u dobrom pravcu.

Očekujemo da u bliskoj budućnosti vidimo napredak Srbije na putu ka EU i ubeđeni smo da Srbija, sada, može opreduzeti konačne korake, koji će omogućiti da u februaru bude doneta odluka da se odobri status kandidata.

Dežer je u Kruševcu predvodio delegaciju od dvadesetak predstavnika ambasada evropskih zemalja. Reč je o tradicionalnim mesečnim okupljanjima ambasadora EU u Srbiji, koja se održavaju dva puta godišnje u nekom od gradova u unutrašnjosti.

Ambasadori su se danas u Kruševcu sastali sa predstavnicima Grada i vodećim kruševačkim privrednicima, a potom su obišli gradilišta u Vaspitno popravnom domu i Fabrici vode u Majdevu, u koje je EU uložila 10,7 miliona evra.

Posle razgovora sa privrednicima, Dežer je novinarima rekao da Kruševac ima mnogo potencijala u oblasti turizma, poljoprivrede i grinfild investicija.

"U razgovoru sa lokalnim vlastima i privrednicima doznali smo da Kruševac ima mnogo toga da ponudi u oblasti privredne saradnje i uveren sam da je ovaj sastanak zainteresovao moje kolege ambasadore EU. Takođe smo imali priliku da čujemo i koje su poteškoće lokalnih preduzeća u izlasku na tržište EU, kao što su patenti i procedure plaćanja", rekao je Dežer.

Povodom krize u evrozoni, šef delegacije EU u Srbiji istakao je da će evropske institucije to pokušati da reše narednih dana.

On je podsetio da je EU najveće tržište na svetu i najveća demokratska oblast na svetu, te da će taj demokratski kapacitetpomoći u pronalaženju rešenja za probleme koji je, kako je rekao, trenutno muče. 

“S druge strane, privrednici i tržište očekuju od nas da reagujemo u sekundi. To, jednostavno, tako ne može. Postoji određeni proces koji se mora ispuniti i mi se nadamo da će upravo taj demokratski kapacitet da nam pomogne u donošenju pravih odluka” dodao je Dežer.

U nastavku posete ambasadori evropskih zemalja obišli su radove na izgradnji novih paviljona u VP Domu, u koje je EU investirala oko 2,6 miliona evra.

Prema Dežerovim rečima, Evropska komisija se kritički osvrnula na prenatrpanost zatvora u Srbiji i u cilju poboljšanja stanja u toj oblasti, u saradnji sa Ministarstvom pravde, pokrenula više projekata, među kojima je i izgradnja novog prostora od oko5.800 kvadrata u VP Domu, ali i uvođenje takozvanih alternativnih sankcija, kao što je nošenje narukvica.

Ambasadori EU u Srbiji posetili su danas i Fabriku vode u Majdevu, u kojoj su u toku radovi na rekonstrukciji i pripremi za opsluživanje regionalnog sistema vodosnabdevanja u Rasinskom okrugu, u koji je Evropska unija uložila oko osam miliona evra.

Pohvalili smo rad našeg specijalnog predstavnika Petera Sorensena, koji je i šef delegacije u Sarajevu, i saradnju sa kancelarijom Visokog predstavnika na terenu.  Nije iznenađujuće to što je vladalo veliko interesovanje i za dijalog Srbija-Kosovo koji se danas nastavlja u Briselu, drugi dan za redom.

Jučerašnji sastanak dijaloga je završen u 10 sati uveče, a razgovori su nastavljeni jutros u 11 časova, i još traju. Svrha ovog dijaloga je rešavanje vrlo praktičnih pitanja koja utiču na mogućnost ljudi koji žive na severu Kosova da nastave da žive normalno. 

Kolege u Savetu ministara spoljnih poslova su bili veoma zainteresovani da se obezbedi da svi razumeju i prime poruku da je neophodno da se barikade uklone i da nasilje prestane.  Takođe smo diskutovali i o mogućnosti da se Srbija približi Evropskoj uniji i da se u kontekstu evropske perspektive takođe razvije odnos sa Kosovom.   

Što se tiče Srbije, kao što znate, ja sam u stalnom kontaktu sa predsednikom Tadićem i prošle nedelje sam se ovde sastala sa njim na večeri. Znam da on bezrezervno smatra da je važno da se zaustavi nasilje na severu i veoma sam zadovoljna izjavom koju je dao.

Zamolila sam ga da se pobrine da Beograd izvrši maksimalni pritisak na počinioce nasilja da se uklone barikade. Sigurna sam da će države članice tokom diskusije u okviru Saveta za opšte poslove o budućim koracima razmotriti šta je učinjeno i šta se izjavljuje.

Ona je rekla da je zbog toga predložila usvajanje zakona o oduzimanju imovine stečene organizovanim kriminalom.

Zajednički izazov regiona, prema rečima Malmstrom, predstavlja borba protiv trgovine ljudima i krijumčarenja narkotika.

Malmstrom je istakla da je Srbija zemlja tranzita, ali i porekla migranata koji odlaze u EU, pa je ohrabrena izjavom ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića da je Srbija u koordinaciji sa mađarskom i austrijskom policijom sprečila odlazak migranata u EU.

Prema njenim rečima, postoji problem zloupotrebe viznog režima, a zahtevi za azilom svih onih koji dolaze iz Srbije u EU su neosnovani.

Ova tendencija je opala ove godine, ali svi bismo trebalo da obezbedimo da se taj režim poštuje u svim zemljama, rekla je Malmstrom.

Ona je podsetila da će za deset dana Hrvatska potpisati pristupni ugovor, što će biti prekretnica za Balkan na putu evropskih integracija. Najveći izazov svih zemalja koje žele da uđu u EU je da ojačaju vladavinu prava i to je normalno, istakla je Malstrom.

"Pitanje migracije je globalni problem, a Srbija je zemlja tranzita u koju migranti dolaze iz raznih krajeva sveta", rekla je Malmstrom i istakla da EU mora da pronađe način kako da bolje koordinira aktivnosti u sprečavanju krijumčarenja ljudi.

Malmstrom je rekla da će stvaranje zajedničke politike po pitaju azila biti jedan od njenih najvećih izazova na funkciji evropskog komesara za unutrašnje poslove.

Dačić je rekao da je taj broj u oktobru veliki, kao i da je reč o sezonskoj pojavi, jer lažni azilanti, uglavnom Albanci i Romi, odlaze u zemlje članice EU odlaze kako bi "prezimeli".

Malmstrom je rekla da je razgovarano i o borbi protiv organizovanog kriminala i pohvalila napore Srbije u toj oblasti.

Pozdravio sam lično angažovanje i odlučnost predsednika Tadića u naporima da se ispune ekonomski i politički kriterijumi za članstvo u Evropskoj uniji.

Iako priznajemo najnovije rezultate u dijalogu Beograda i Prištine, podstakao sam predsednika Tadića da učini dodatne korake kako bi uverio države članice EU da je Srbija ozbiljno posvećena dijalogu sa Kosovom i da sa iskrenim namerama sprovodi do sada postignute dogovore.

Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi su suštinski deo procesa proširenja. Evropski savet će ocenjivati svaku zemlju pojedinačno u skladu sa tim uslovom, na osnovu pravičnih i rigoroznih kriterijuma.

Današnji sastanak sa predsednikom Tadićem mi je omogućio da još jednom potvrdim privrženost EU evropskoj perspektivi zapadnog Balkana, u cilju jačanja mira, demokratije i stabilnosti u Evropi.

Odao sam priznanje srpskom rukovodstvu za privrženost procesu evropskih integracija i ohrabrio poslednje pozitivne pomake u dijalogu Beograda i Prištine.

Naglasio sam da Evropska unija očekuje da će se dijalog nadalje odvijati aktivno i da će voditi ka opipljivim rezultatima kroz iznalaženje praktičnih rešenja u korist građana. Takođe sam primio k znanju skorašnje korake u primeni do sada postignutih sporazuma u dijalogu i izrazio očekivanje da će ubrzo uslediti drugi koraci koji će što pre omogućiti efikasnu implementaciju svih dogovora. Ti koraci su od ključnog značaja kako bi preporuka Komisije bila pozitivno primljena u državama članicama u očekivanju njihovih odluka o kandidaturi u decembru.

Što se tiče borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, pohvalio sam skorašnji napredak u ovom pogledu i zatražio od srpskih vlasti da udvostruče napore u tom pravcu. Konkretno, Srbija treba da nastavi da gradi solidnu reputaciju u pogledu broja istraga i presuda u slučajevima organizovanog kriminala i korupcije, uključujući one na najvišem nivou. Takođe sam podsetio da je važno da se učine svi napori kako bi se suzbili svi eventualni pokušaji zloupotrebe bezviznog režima izazvani podnošenjem neutemeljenih zahteva za azilom, što uključuje i donošenje dugoročnih mera za socijalno-ekonomsku integraciju osetljivih društvenih grupa kao što su Romi.

Konačno, razmenili smo mišljenja o trenutnoj političkoj klimi u Srbiji. U tom smislu, istakao sam naše očekivanje da će predizborna kampanja u Srbiji biti vođena konstruktivno i odgovorno, u skladu sa evropskim stremljenjima Srbije.”