Prevazilaženje krize, put ka Evropskoj uniji

Govor Predsednika Hermana Van Rompeja na prvom Forumu Srbija-EU. „Prevazilaženje krize, put ka Evropskoj uniji“

Dozvolite da na početku čestitam predsedniku Tadiću na izvanrednoj inicijativi za održavanje jednog ovakvog istorijskog skupa – na kome će se razgovarati o odnosima Srbije sa Evropskom unijom i njenoj evropskoj perspektivi.

Svesrdno sam prihvatio njegov poziv, zato što vidim ovaj događaj kao važnu manifestaciju snažne privrženosti Srbije Evropskoj uniji, i verujem da je pravo vreme da osnažimo podršku evropskom izboru u Srbiji. Međutim, ovo je i jedan važan podsetnik za nas, Evropsku uniju.

Ovo je podsećanje da usred velikog broja drugih ogromnih izazova, od rešavanja ekonomske i finansijske krize, do događaja koji sustižu jedan drugi u arapskom svetu, i narednih finansijskih perspektiva za period 2014-2020, ne treba da zaboravimo na značaj zapadnog Balkana, a naročito Srbije, u našoj agendi. Nadam se da je moje današnje prisustvo ovom skupu ubedljiv dokaz da nismo zaboravili.

Naziv današnjeg skupa je takođe važan –„Prevazilaženje krize, put ka Evropskoj uniji“. Jasno je da se tekuća ekonomska kriza osetila u celoj Evropi. U ovom kontekstu, važno je podsetiti se na istorijsko iskustvo Unije. Na to kako smo prevazilazili slične krize u prošlosti, i kako smo reagovali na ovu tekuću.
 
Reagovali smo tako što smo zbili redove. Tako što smo dogovorili nove mehanizme koji će garantovati očuvanje napretka koji smo ostvarili u proteklih 60 godina, i obezbedili da, kao što je to bilo slučaj i u prošlosti, iz postojeće krize Unija izađe ojačana.

Ovih dana, kada se govori o Evropi, puno pažnje se poklanja trenutnim poteškoćama u Evrozoni, naročito krizi javnog duga u nekim državama članicama EU. To je diskusija o novcu, o dužnicima i poveriocima, o finansijskoj regulativi i finansijskoj stabilnosti. Ovo su sve pitanja od životnog značaja, i uveravam vas da ćemo učiniti ono što je neophodno kako bismo doveli kuću u red.

Ipak, ne sme da se zaboravi da je Evropa od samog početka bila duboko politički projekat sa jednim ciljem: očuvanje mira u zapadnoj Evropi. Štaviše, i sam evro je uveden u cilju stvaranja neraskidivih veza između zemalja učesnica u projektu.

Ne treba potceniti ovaj duboko politički motiv. Doista, gotovo sve zemlje koje su sada deo Evrope prošle su kroz velika previranja koja su još uvek urezana u sećanjima.

To važi za Nemačku, Francusku i druge osnivače EU, nakon razaranja u Drugom svetskom ratu. To važi i za Grčku, Španiju i Portugaliju nakon okončanja diktatura u tim zemljama. To isto važi i za bivše komunističke zemlje koje su nam se priključile nakon pada Berlinskog zida.

U svim ovim slučajevima, cilj je bio mir i demokratija. A propratni rezultat je bio: više prosperiteta, pre svega kroz trgovinu.

Gledano iz istorijske perspektive od 1945. godine do danas, ulazak država zapadnog Balkana u Uniju će staviti tačku na poslednji građanski rat u Evropi – ni manje ni više. Sada, pre nego što pređem na detaljniju diskusiju o odnosu između Srbije i Evropske unije, dozvolite da kažem još nekoliko reči o klubu u koji želite da se učlanite.

Istorijat koji sam upravo predstavio u kratkim crtama objašnjava tri fundamentalne činjenice o Evropskoj uniji. Prvo, mi smo demokratska zajednica. Drugo, mi smo zajednica u kojoj vlada pravo. Treće, mi smo u stalnim pregovorima.

Kao demokratska zajednica, mi garantujemo prava pojedinca i demokratske slobode za 500 miliona građana naših država članica. Zato je funkcionalna demokratija najosnovniji od "Kopenhagenskih kriterijuma" za pristupanje EU.

Kao zajednici utemeljenoj na pravu, duboko nam znači da sve članice EU imaju pravne i administrativne sisteme koji mogu da pravično primenjuju zakone EU. Pored toga, budući da se dobar deo ovih zakona bavi ekonomskim pitanjima koja se tiču jedinstvenog tržišta – najvećeg unutrašnjeg tržišta na svetu – ova dimenzija takođe uključuje i set ekonomskih reformi.

Kao zajednici koja se nalazi u stalnim pregovorima o svemu, suštinski nam je važno da imamo poverenja jedni u druge, da pregovaramo sa dobrim namerama i duhu dobre volje. Dobre namere znače da dogovori moraju da se poštuju. Dobra volja znači da moramo da razumemo probleme drugih i da pronalazimo rešenja kojima će svi biti zadovoljni.

Što nas je više u Uniji, ovo pitanje postaje sve značajnije. Ove činjenice su važne i za perspektive zemalja zapadnog Balkana. Zvanična početna tačka u tom procesu ostaje izjava sa Solunskog samita iz 2003.

Želimo da ceo region ispuni evropske standarde i na kraju se priključi Evropskoj uniji. Uprkos ekonomskim poteškoćama i domaćim političkim problemima, države članice nisu izgubile iz vida legitimna stremljenja naroda zapadnog Balkana da se priključi Uniji, i vrednost prijema ovih država u članstvo EU.

Imajući to u vidu, njihova zainteresovanost za to da se obezbedi da buduće članice budu potpuno spremne za članstvo je utoliko opravdanija. Proširenje će i dalje biti proces striktno zasnovan na rezultatima. To podrazumeva teške odluke i dosledan učinak kandidata. Neće biti nikakvih prečica u ispunjavanju Kopenhagenskih kriterijuma.

Srbija se sada nalazi na važnom pragu. Na osnovu mišljenja Komisije koje će biti objavljeno za mesec dana, države članice EU će biti pozvane da donesu odluku o spremnosti Srbije da preduzme naredne korake na svome putu ka članstvu. Ova odluka će zahtevati konsenzus vlada svih 27 članica, uz neophodnu podršku njihovih parlamenata i javnog mnjenja. To dakle nije odluka koju će one doneti olako.

Gde se Srbija trenutno nalazi u ovom procesu? Želim na početku da pohvalim napredak ostvaren u približavanju Evropi od 2008. godine i početka mandata ove vlade. Taj napredak je izvanredan. Želim još jednom da istaknem značaj hapšenja preostalih osumnjičenih za ratne zločine i njihovog transfera u Hag.

Još jednom čestitam predsedniku Tadiću na ličnom liderskom angažmanu i privrženosti koja je dovela do ovog dostignuća. To je bila prekretnica ne samo za Srbiju, nego i za ceo region i međunarodnu pravdu. Međutim, dalji napori su neizbežni.

Dobijanje statusa kandidata pretpostavlja činjenicu da već postoje osnove za buduće pregovore o pristupanju. Ovo znači obezbeđenje čvrste utemeljenosti demokratskih institucija i vladavine prava.

Upravo iz tog razloga toliko insistiramo na tome da svi potencijalni kandidati već u ovoj ranoj fazi iskorenjuju poroke korupcije i organizovanog kriminala. Naročito su reforme pravosuđa od vitalnog značaja za EU. Pažljivim sprovođenjem procesa reforme pravosuđa, koja je svakako neophodna, Srbija čak može da posluži kao primer u regionu.

Treba istaći da su ove reforme, iako se sprovode radi članstva u Evropskoj uniji, pre svega u interesu same srpske države i njenih građana. Ako će njihovo vezivanje za evropske trendove olakšati njihovo sprovođenje, utoliko bolje.

Međutim, ostaje fundamentalna činjenica da su te reforme u interesu zemlje i građana. Upravo zato je primena zakonskih rešenja važnija od samog usvajanja zakona. U tom smislu, rezultati Srbije će biti pomno praćeni.

Još jedno centralno pitanje jeste neophodnost stabilnih odnosa i saradnje u regionu.

Ovo je kamen temeljac Evropske unije – potreba za pronalaženjem zajedničkog terena za nekadašnje sukobljene strane, kako bi one mogle da se sastaju i razgovaraju kao partneri o svim pitanjima koja se tiču njihove budućnosti. To je postalo toliko opšte mesto da se vredi podsetiti na odvažnost osnivača Evropske unije.

Oni su u tim nastojanjima povezali Francusku i Zapadnu Nemačku – u okviru Evropske zajednice za ugalj i čelik, prethodnika EU – i to samo šest godina nakon završetka Drugog svetskog rata. A kako je životno važno što su to učinili!

Bio je to početak procesa u kome su bilateralni problemi mogli da počnu da se rešavaju u multilateralnom kontekstu. Tako smo još na samom početku, 1951. godine, naučili da stabilne regionalne odnose treba postaviti u samo srce kriterijuma za zemlje koje žele da postanu članice EU.

Dakle, ovo nisu novi uslovi. Oni su navedeni u sporazumima koje potpisuju sve države koje žele da postanu članice Unije, a njihovo sprovođenje nadzire Evropska komisija.

Ovom regionu, sa istorijatom užasnog krvoprolića i međusobnih optužbi u bliskoj prošlosti, taj melem delotvorne regionalne saradnje je potrebniji nego bilo kom drugom delu Evrope.

Nedavni razvoj događaja je u mnogim aspektima pozitivan. Čestitamo Srbiji i Hrvatskoj na napretku u razvoju bilateralnih odnosa. Vaš odnos prema Bosni i Hercegovini, kao i skupštinska rezolucija koju ste usvojili o Srebrenici takođe predstavljaju vitalan element stabilnosti na Balkanu. Očekujemo da Srbija iskoristi svoj uticaj u Bosni i Hercegovini na dobrobit te zemlje i u cilju njenog boljeg funkcionisanja.

Znamo koliko je pitanje Kosova osetljivo za Srbiju. Međutim, takođe je činjenica da je stabilnost na Balkanu ključni cilj EU i da je trenutno stanje odnosa između Beograda i Prištine razlog za zabrinutost. Ovo će biti jedan od faktora koje će države članice imati na umu pri donošenju odluke o Srbiji.

Na sve bi delovalo ohrabrujuće preduzimanje konkretnih koraka u pravcu normalizacije i legaliteta u oblastima poput trgovine, slobodnog kretanja ljudi, komunalnih usluga, priznavanja univerzitetskih diploma. Dobra vest je da je o nekim od ovih važnih pitanja već postignut dogovor u sklopu dijaloga Beograd-Priština. Drago mi je što vidim da dijalog sa Prištinom počinje da daje rezultate, poput nedavnih sporazuma o carinskom pečatu i katastru. Očekujemo realizaciju ovih dogovora u duhu dobrih namera, kao i brzo rešavanje preostalih otvorenih pitanja.

Naravno, ovde postoje teški problemi, ali oni mogu da se reše ukoliko postoje dobre namere i dobra volja. U tom smislu, naročito je važna potreba očuvanja i jačanja regionalne saradnje na način koji uključuje sve aktere. Odsustvo bilo Beograda ili Prištine iz diplomatskih foruma šteti efikasnosti ovih napora.

Evo jednog primera – u borbi protiv organizovanog kriminala u regionu, nepostojanje inkluzivnog prisustva je nešto što ne možemo da priuštimo. Nadam se da možemo da učinimo korak napred i da dođemo do situacije u kojoj će svi akteri, bilo da se nalaze u Beogradu ili Prištini, učestvovati i doprinositi regionalnoj saradnji na rešavanju zajedničkih problema. Dijalog između Beograda i Prištine je najbolje mesto za otpočinjanje rešavanja ovih problema. Blokade dovode do frustracija. Jednostrani potezi su opasni.

Jednostrane akcije mogu da se spreče održavanjem otvorenog dijaloga i nalaženjem zajedničkih rešenja. To može da se učini jedino putem pregovora i kreativne diplomatije.

Ovo je proces koji zahteva kompromise od obeju strana, i zato je u potpunosti u skladu sa vrednostima i svakodnevnom realnošću članstva u Uniji. Usput, lično sam ovo isto rekao i predsednici Kosova pre nekoliko dana.

Evropska unija je veoma aktivna u naporima da pomogne ostvarenje evropske perspektive zapadnog Balkana. Odvojili smo značajna politička i materijalna sredstva kako bismo odigrali našu ulogu u pronalaženju rešenja za probleme iz prošlosti u interesu bolje budućnosti.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, potpisan 2008. godine, pripremiće Srbiju za članstvo u EU. Ovaj sporazum donosi više koristi – od političke saradnje do perspektive ustanovljenja zone slobodne trgovine između EU i država zapadnog Balkana. Upravo u ovom regionu imamo našu najveću vojnu misiju (Althea u Bosni) i našu najveću civilnu misiju (EULEX na Kosovu).

Evropska investiciona banka je uvećala kapacitete kreditiranja na zapadnom Balkanu nakon 2010. godine. U ovom periodu, kumulativni iznos odobrenih kredita EIB u regionu je prevazišao 4,5 milijardi evra. Poslovanje EIB se naročito razvilo u Srbiji, i sada čini oko  50% ukupnih aktivnosti kreditiranja u regionu.

Pored „prisustva na terenu“, EU takođe ulaže novac. Tokom perioda 2011-2013, zemljama u procesu proširenja je namenjeno 5,5 milijardi evra iz budžeta EU, od čega će gotovo 600 miliona evra pripasti Srbiji.

Finansijski doprinos EU, zajedno sa državama članicama, daleko prevazilazi doprinos drugih značajnih aktera u regionu. I sve to uopšte ne računajući trgovinu – EU je najveći ekonomski i trgovinski partner Srbije.

Još jedno važno dostignuće u našim odnosima, opipljivo za obične građane, bilo je ukidanje viznog režima u decembru 2009.

Svi ovi primeri pokazuju našu stratešku privrženost članstvu svih zemalja zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, koju stalno ponavljamo i neprestano osnažujemo.

I zaista, Srbija je u Evropi i njena budućnost je u Evropskoj uniji. Ovo je uverenje koje svakako dele svi prisutni na današnjem skupu.

Stoga želim da ohrabrim rukovodstvo Srbije da ostane privrženo i odlučno u težnji da se ostvare strateški evropski ciljevi, koji već danas donose korist i nove mogućnosti srpskoj ekonomiji i društvu.

Uradili ste dosta. Moraćete da uradite još više, mnogo više – i pre i nakon pristupanja. Mi smo spremni da vam pomognemo na tom putu . On neće biti ni lak ni kratak. Ali, budite uvereni da će Unija biti spremna kad god vi budete spremni.