Evropska budućnost Srbije - Hapšenje Ratka Mladića je korak ka pomirenju na Balkanu

Piše JERŽI BUZEK

Mada će to biti slaba uteha za prijatelje i porodice 8000 muškaraca i dečaka bošnjačke nacionalnosti nad kojima je izvršen pokolj u Srebrenici pre 16 godina, hapšenje Ratka Mladića prošlog četvrtka je dobra vest za Balkan i Evropu.

Privođenjem Mladića pravdi, Srbija je napravila veliki korak u pravcu obezbeđenja sopstvene evropske budućnosti. Dobra volja izazvana ovim hapšenjem mogla bi da pomogne ovoj zemlji da se katapultira kroz bolne – ali neophodne – strukturne reforme. Ovaj događaj takođe predstavlja priliku bez presedana za pomirenje u regionu.

Pored masakra u Srebrenici, general Mladić se takođe smatra odgovornim za opsadu Sarajeva. Ovi divljački postupci spadaju u najgnusnije ratne zločine na evropskom tlu od Drugog svetskog rata. Sada je, konačno, Mladić tamo gde treba da bude—na optuženičkoj klupi, gde će mu se suditi.
Njegovo hapšenje služi kao podsetnik na to šta može da postigne „meka“ moć Evrope i neprekidni međunarodni pritisak. Hapšenje i izručenje Mladića je uvek bilo preduslov za početak pregovora Srbije o pristupanju EU. Bili smo u pravu što smo čvrsto stajali na ovom stanovištu.

Mladićevo hapšenje bi moglo, kako je u četvrtak rekao predsednik Srbije Boris Tadić, da obeleži početak novog poglavlja u istoriji Srbije i novu eru odgovornosti. U poslednjih godinu dana, Beograd je u više navrata pokazao da može da postupa zrelo, od priznavanja odgovornosti za ratne zločine poput Srebrenice, do održavanja pregovora sa Kosovom na visokom nivou, u martu ove godine. Ovo nije prošlo neprimećeno u Evropskom parlamentu, gde jako podržavamo evropske aspiracije Srbije.

Sve do nedavno, Srbija je bila jedva na ivici Evrope. Od tada je prešla dugačak put, ali pred njom je još uvek dugačak put. Jedan preostali osumnjičeni za ratne zločine, Goran Hadžić, još uvek je u bekstvu.
Beograd mora da učini više kako bi suzbio korupciju i organizovani kriminal, ojačao vladavinu prava i brže sproveo reformu javne uprave. Zaštita manjina i poštovanje rodne ravnopravnosti takođe još uvek nisu u skladu sa prihvaćenim evropskim standardima.

Srbija mora da održi svoj prodemokratski zamah—ne samo da bi ostvarila svoj evropski cilj, već pre svega radi dobrobiti svojih građana. Današnja Srbija je veoma drugačija od Srbije iz 1990-tih. To je sada jedna podmlađena, ambiciozna zemlja u kojoj žive visoko obrazovani mladi ljudi koji su gladni modernizacije i evropske budućnosti.

Hapšenje Mladića je takođe savršena prilika da se u balkanske zemlje ulije stabilnost i duh pomirenja. Ovo je od suštinske važnosti za miroljubiv i prosperitetan razvoj regiona, manje od jedne generacije nakon što su se njegovi stanovnici ogorčeno borili jedni protiv drugih. Pomirenje ne znači zaboravljanje prošlosti. Stvarno pomirenje znači pamćenje i pravdu za one koji su propatili, kako bi svi krenuli dalje. Krivično gonjenje Mladića, Radovana Karadžića i drugih osumnjičenih za ratne zločine je dalo bitan zamah ostvarenju tog cilja. EU i međunarodna zajednica moraju da učine sve što je u njihovoj moći da podstaknu ovaj proces, i one će to uistinu i učiniti.

Pored Srbije, ostatak Balkana pokazuje značajan napredak. Skoplje je preduzelo korake da prevaziđe razlike sa Atinom oko imena Makedonije. Bosna ostaje verovatno najveća briga međunarodne zajednice, zbog svoje produžene političke i ustavne nestabilnosti. Ali čak i tamo, zahvaljujući uticaju EU, bosanski Srbi su otkazali kontroverzni referendum kojim se dovodi u pitanje autoritet centralnih pravosudnih institucija.

Uz pomoć EU, Hrvatska je uspela da se izbori sa demonima iz svoje prošlosti. Prošlomesečna presuda bivšem hrvatskom generalu Antu Gotovini je pomogla Hrvatima da krenu dalje. Sada je Hrvatska nadomak ulaska u EU i postigla je sporazum o 30 od 35 oblasti koje su predmet pregovora o pristupanju. Snažno podržavam pristupanje Hrvatske EU zato što sam ubeđen da će to poslati jak signal ostalim zemljama zapadnog Balkana da su vrata EU otvorena.

Evropske integracije su pomogle zbližavanje Francuske i Nemačke nakon Drugog svetskog rata. Ove zemlje su postale ekonomski motor Evrope. Proširenje je takođe pomoglo Poljskoj i Nemačkoj da izglade sukobe iz svoje ponekad bolne prošlosti. Isto tako, obavezujući se na evropsku budućnost, Srbija i Hrvatska imaju mnogo više izgleda da ostvare iskreno i trajno pomirenje.

G. Buzek je predsednik Evropskog parlamenta.