home page

Svrha Sporazuma je, da na osnovu reciprociteta olakša izdavanje viza za nameravani boravak ne duži od 90 dana tokom perioda od 180 dana građanima Republike Srbije.

Ovaj Sporazum ne važi za Veliku Britaniju i Severnu Irsku, Irsku, Kraljevinu Dansku, Republiku Island i Kraljevinu Norvešku. Sporazumom se definiše određeni broj pojednostavljenih procedura (olakšica) za izdavanje viza. One se odnose na:

• Formular zahteva za vizu
  
• Puni tekst Sporazuma o olakšicama u izdavanju viza između Evropske zajednice i Srbije (na engleskom jeziku)*
  PDF, 189.50 KB)
  
• Ako ste zainteresovani za podnošenje zahteva za vizu, molim Vas da kontaktirate odgovarajući konzulat zemlje Evropske unije u koju želite da putujete
  
• Letak sa osnovnim informacijama
  (PDF, 3.21 MB)

*Sporazum na srpkom jeziku može se naći na Internet stranici Narodne Skupštine Republike Srbije (rubrika dokumenta - doneti zakoni).

Za dole navedene kategorije lica, potrebna su samo navedena dokumenta radi pravdanja svrhe putovanja. Uslov da se lično podnosi zahtev za vizu kao i potrebna dokumenta ostaje neizmenjen. U pojedinačnim slučajevima, u kojima postoji sumnja u pogledu svrhe putovanja, namere podnosioca vize da se vrati u svoju zemlju porekla ili dokaza za dovoljna sredstva srazmerna dužini i svrsi boravka, podnosilac zahteva može biti pozvan u ambasadu/konzulat na dodatni temeljni razgovor. Podnosilac zahteva može podneti dodatna dokumenta ili ih u izuzetnim slučajevima može tražiti konzularni službenik.

a) članovi zvaničnih delegacija koji, na zvanični poziv upućen Republici Srbiji, učestvuju na sastancima, konsultacijama, pregovorima, razmeni programa i drugim dešavanjima koja se održavaju na teritoriji zemlje članice

• pismo sprskih vlasti kojim se potvrđuje da je podnosilac zahteva član zvanične delegacije i
  
• kopija zvaničnog poziva koji je poslala institucija EU ili zemlje članice;

b) poslovni ljudi ili predstavnici poslovnih organizacija:

• pisani zahtev (original) kompanije domaćina, ili organizacije, vlasti ili organizacionog odbora potvrđen od strane Privredne komore Republike Srbije;

c) vozači koji vrše prevozne usluge međunarodnog teretnog i putničkog transporta na teritorije zemalja članica u vozilima registrovanim u Republici Srbiji;

• pisani zahtev (original) od državnog udruženja prevoznika u kome se navodi svrha, trajanje i učestalost putovanja;

d) članovi posade vozova , hladnjaca i lokomotiva koji putuju na teritoriju zemalja članica:

• pisani zahtev (original) železničke kompanije u kome se navodi svrha, trajanje i učestalost putovanja;

e) novinari:

• potvrda (original) koju je izdala profesionalna organizacija i koja dokazuje da je podnosilac zahteva novinar i
  
• dokument poslodavca u kojem se navodi da je svrha putovanja novinarski posao;

f) za lica koja učestvuju u naučnim, kulturnim i umetničkim aktivnostima, uključujući univerzitet i druge programe razmene:

• pisani zahtev organizacije domaćina (original);

g) đaci, studenti, poslediplomski studenti i nastavnici u njihovoj pratnji koji putuju na studije ili usavršavanje, programe razmene ili druge školske aktivnosti:

• pisani zahtev (original) ili
  
• potvrda o upisu (original) na univerzitet -domaćin ili
  
• studentske karte ili potvrde o kursevima koji će pohađati;

h) učesnici na međunarodnim sportskim događajima i lica koja ih prate u profesionalnom svojstvu:

• pisani zahtev (original) organizacije domaćina (državne sportske federacije ili državnog olimpijskog komiteta zemalja članica);

i) učesnici na zvaničnim programima razmene koje organizuju zbratimljene opštine i gradovi:

• pisani zahtev (original) šefa administracije/gradonačelnika ovih opština i gradova;

j) bliski rođaci – supružnici, deca (uključujući usvojenu) roditelji (uključujući staratelje), babe i dede i unuci koji idu u posetu državljanima Srbije koji su legalno nastanjeni na teritoriji zemlje članice:

• pisani zahtev lica domaćina (original);

k) lica koja idu u posetu vojnim i civilnim grobljima:

• zvanični dokument (original) kojim se potvrđuje postojanje i održavanje groba i srodstva između podnosioca zahteva i sahranjenog lica;

l) lica koja odlaze da prisustvuju pogrebnim ceremonijama

• zvanični dokument kojim se potvrđuje činjenica smrti, kao i potvrda porodičnog ili drugog odnosa između podnosioca zahteva i lica koje se sahranjuje.

m) lica koja idu iz medicinskih razloga i lica koja ih nužno prate:

• zvanični dokument medicinske institucije kojim se potvrđuju tri elementa (nužnost medicinske nege u toj instituciji, nužnost pratnje i dokaz o posedovanju dovoljno finansijskih sredstava kojima će se platiti lečenje);

n) predstavnici organizacija nevladinog sektora koji putuju na obrazovne obuke, seminare, konferencije i programe razmene:

• pisani zahteve (original) izdat od strane organizacije domaćina, potvrda da rečeno lice predstavlja organizaciju nevladinog sektora i potvrdu kojom se dokazuje da je ta organizacija registrovana u skladu sa državnim zakonima.

o) predstavnici verskih zajednica Republike Srbije:

• pisani zahtev (original) verske zajednice registrovane u Republici Srbiji u kome se navodi svrha, trajanje i učestalost putovanja;

p) za članove profesija koje učestvuju na međunarodnim izložbama, konferencijama, simpozijumima, seminarima ili sličnim dešavanjima koja se održavaju na teritoriji zemlje članice:

• pisani zahtev (original) organizacije domaćina kojim se potvrđuje da dato lice učestvuje na datom dešavanju;

q) za lica koja putuju u turističke svrhe:

• potvrda ili vaučer (original) iz putničke agencije ili tur operatera koji je akreditovan u zemljama članicama kojim se potvrđuje rezervacija organizovanog putovanja.

Šta treba da stoji u pisanom zahtevu?

Za pozvanu osobu: ime, prezime, datum rođenja, pol, državljanstvo, broj ličnog dokumenta, vreme i svrha putovanja, broj ulazaka, imena maloletne dece koja prate pozvanu osobu.

Za osobu koja poziva: ime, prezime, adresa i kontakt detalji.

Za pravno lice koje poziva: puno ime i adresa, ima i položaj lica potpisnika zahteva i registracioni broj u slučaju kompanija koje imaju sedište u zemljama članicama.

Cena za obradu zaheva za vizu je 35 €.

Ova cena važi za sve državljane Srbije i sve tipove šengenskih viza, t.j. i tranzitne i vize za kratak boravak, bez obzira na broj ulazaka.

Kako se ovaj iznos odnosi na administrativne troškove obrade viznog zahteva, on se mora uplatiti pri podnošenju zahteva za vizu i ne vraća se u slučaju odbijanja vize.

Određene kategorije lica imaće pravo na besplatne vize:

a) članovi zvaničnih delegacija koji, na zvaničan poziv upućen Republici Srbiji, učestvuju na sastancima, konsultacijama, pregovorima ili programima razmene, kao i na dešavanjima koja se održavaju na teritoriji zemlje članice u organizaciji međuvladinih organizacija.

b) članovi nacionalnih i pokrajinskih/regionalnih vlada i parlamenata, Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, u slučaju da nisu oslobođeni plaćanja vize po sadašnjem sporazumu;

c) lica koja učestvuju na naučnim, kulturnim i umetničkim aktivnostima, univerzitetu i drugim programima razmene;

d) đaci, studenti, poslediplomski studenti i nastavnici u pratnji koji putuju u svrhu studijskog boravka ili obrazovne obuke, programa razmene kao i drugih aktivnosti u vezi sa školom;

e) učesnici na međunarodnim sportskim doađajima i lica koja ih prate u profesionalnom svojstvu;

f) učesnici na zvaničnim programima razmene koje organizuju zbratimljene opštine i gradovi;

g) osobe sa disabilitetom i lica koja ih prate, ako je neophodno;

h) predstavnici organizacija nevladinog sektora koja putuju na sastanke, seminare, programe razmene i kurseve obuke;

i) lica koja su predala dokumenta kojima se dokazuje neophodnost njihovog puta po humanitarnom osnovu, uključujući da prime hitno medicinsko lečenje i osobu koja prati to lice, ili da prisustvuje sahrani bliskog rođaka ili da posete ozbiljno bolesnog bliskog rođaka;

j) novinari;

k) vozači koji vrše usluge međunarodnog teretnog i putničkog transporta na teritorije zemalja članica u vozilima registrovanim u Republici Srbiji

l) članovi posada vozova, hladnjaca i lokomotiva koji putuju na teritorije zemalja članica;

m) bliski rođaci – supružnici, deca (uključujući usvojenu), roditelji (uključujući zastupnike), babe, dede, unuci, državljani Republike Srbije koji idu u posetu a legalno su nastanjeni na teritoriji zemalja članica;

n) predstavnici verskih zajednica koje su registrovane u Republici Srbiji koji redovno putuju u zemlje članice;

o) članovi profesija koji učestvuju na međunarodnim izložbama, konferencijama, simpozijumima, seminarima i drugim sličnim dešavanjima koja se održavaju na teritoriji zemalja članica;

p) penzioneri;

q) deca mlađa od 6 godina.

Povrh ovoga, diplomatske misije i konzulati mogu da oslobode plaćanja ili smanje cenu vize u pojedinačnim slučajevima.

a) Vize za više ulazaka koje važe 5 godina za supružnike i decu (uključujući usvojenu) do 21 godine, koji idu u posetu državljanima Republike Srbije nastanjenim u zemljama članicama tokom trajanja njihove legalne boravišne dozvole, članovima državnih /pokrajinskih/regionalnih vlada i parlamenata, Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda i stalnim članovima zvaničnih delegacija za vreme trajanja njihovog mandata, ako su ovi kraći od pet godina.

b) Vize za više ulazaka u trajanju od 1 godine za članove zvaničnih delegacija; poslovne ljude; učesnike na naučnim, kulturnim, umetničkim aktivnostima, uključujući univerzitet i druge programe razmene i sportskim događajima; studente na redovnim i posdiplomskim studijama, učesnike u programima bratimljenja opština i gradova, za lica koja putuju redovno iz medicinskih razloga i lica koja ih nužno prate; predstavnike organizacija nevladinog sektora, registrovanih verskih zajednica, članove profesija, novinare i profesionalne vozače i posade vozova, pod uslovom da je tokom prethodnih 12 meseci podnosilac viznog zahteva dobio bar jednu vizu, iskoristio je u skladu sa zakonima o ulasku i boravku zemlje (zemalja) koju je posetio i postoje razlozi za izdavanje vize za više ulazaka.

c) Od 2 do 5 godina kategorijama navedenim u (b) pod uslovom da su tokom prethodnih 24 meseca iskoristili dva puta jednogodišnju vizu za više ulazaka u skladu sa zakonima o ulasku i boravku u posećenoj zemlji (zemljama) i razlozi za vizu za više ulazaka su i dalje važeći.

Različiti tipovi viza definisani su u Jedinstvenim konzularnim instrukcijama.

Viza za kratki boravak (tip "C", kao što piše na viznoj nalepnici). Ova viza se izdaje za jednu, dve ili više poseta. Period njenog važenja moze biti razlicit.

Ona dozvoljava boravke koji ne prelaze tri meseca tokom šestomesečnog perioda.

Tranzitna viza (Tip "B", kao što piše na viznoj nalepnici). Ova viza se izdaje licima koja moraju da prođu kroz teritoriju jedne ili više šengenskih zemalja pre nego što nastave svoj put u treću zemlju. Ova viza se može izdati za jedan, dva ili, u izuzetnim slučajevima, nekoliko tranzita. Trajanje jednog tranzita ne sme da pređe preko pet dana.

Aerodromska tranzitne vize (Tip "A" viza,kao što piše na viznoj nalepnici). Ova viza se traži od državljana određenih trećih zemalja koji lete do neke treće zemlje, ali staju ili presedaju na aerodromu neke šengenske zemlje.

Tokom ovog transfera ili presedanja, dotična lica moraju da ostanu u međunarodnoj tranzitnoj zoni aerodroma ne ulazeći na teritoriju date šengenske zemlje.

Zemlje članice van Šengen zone koriste iste tri glavne vizne kategorije.

Možete podneti zahtev za vizu konzularnoj službi šengenske zemlje koja je vaša glavna destinacija. Vize se izdaju na granicama samo u izuzetnim i opravdanim slučajevima.

Boravak u jednoj ili više šengenskih zemalja zahteva inicijalnu posetu konzulatu zemlje koja je glavna destinacija.

Primer iz prakse : Ako želite da putujete po Evropi tri nedelje, od toga dve nedelje da provedete u Italiji i jednu u Francuskoj, treba da idete u italijanski konzulat.

Nekada je teško odrediti glavnu destinaciju, na primer kada putnik namerava da poseti nekoliko šengenskih zemalja jednu za drugom, boraveći otprilike isto kratko vreme u svakoj. U tom slučaju, treba da idete u konzulat zemlje u koju ćete prvo ući u šengenskoj zoni.

Primer iz prakse: Poslovni čovek planira put u Evropu da se sastane sa poslovnim partnerima u raznim evropskim prestonicama, u kojima će ostajati po dan ili dva. Rezervisao je put za Frankfurt, odakle će nastaviti svoj put. U tom slučaju, odgovarajući konzulat je nemački konzulat.

Minimalni uslovi su dole navedeni. Morate:

• Popuniti i potpisati formular zahteva za vizu. Šengenske države koriste standardni formular koji je dostupan na svim zvaničnim jezicima Evropske unije. Formular je besplatan. Može se skinuti sa Interneta, ako kliknete ovde;
• Podneti pasoš sa rokom važenja 3 meseca nakon isteka perioda za koji se traži viza;
  
• opišete svrhu i okolnosti vaše posete – vidite tačku 1.1 – lista dokumenata koje treba podneti za različite kategorije lica u odnosu na svrhu putovanja;
  
• navedite vrstu prevoza;
  
• dokažete posedovanje dovoljnih sredstava za izdržavanje tokom vašeg puta i za povratak u Republiku Srbiju (na primer: potvrda finansijskih sredstava, smeštaj u privatnom domu ili poziv firme ili institucije);
  
• pokažete da imate putno osiguranje za put sa minimalnim pokrićem od 30 000€.

Konzulat ispituje i provera dokumentaciju koju je podneo podnosilac zahteva za vizu. Ukoliko je potrebno može se tražiti dodatna dokumentacija. Ako postoje ikakve sumnje, one će se rasčistiti tokom razgovora jedan na jedan sa podnosiocem zahteva. U ispitivanju viznog zahteva, od suštinskog je značaja da se službenik uveri da će se podnosilac zahteva vratiti u svoju zemlju porekla. Konzulat će takođe proveriti da podnosilac zahteva nije registrovan u šengenskom informacionom sistemu (SIS) sa zabranom ulaska i da ne predstavlja pretnju javnom redu.

Zajedničke konzularne instrukcije nalažu da konzulat koji primi zahtev za vizu treba da pečatira pasoš podnosioca zahteva. Na tom pečatu se preko alfanumeričkih šifri može videti koji tip vize je tražen od konzulata, šengenska zemlja kojoj konzulat pripada i datum.

Glavni razlog za pečatiranje pasoša je da se informišu drugi konzulati da je već predat zahtev za vizu, da bi se izbegli uzastopni zahtevi za vizu u različitim konzulatima.

Kodeks Zajednice o pravilima koja regulišu promet lica preko granica (objavljen u Zvaničnom glasniku L 105 od 13. aprila 2006.) utvrđuje uslove za ulazak na teritoriju zemalja članica. Posedovanje važećeg pasoša i vize (u slučaju državljana treće zemlje u kojima se traži viza) samo su dva od navedenih uslova za ulazak. Uslovi za ulazak se prvo proveravaju u konzulatima koji ispituju zahteve za vizu. Izdavanje vize pretpostavlja da konzulat smatra da su uslovi za ulazak ispunjeni u vreme kada je viza odobrena.

Uslovi za ulazak se ispituju po drugi put kada se dotična osoba pojavi na spoljnjoj granici (kopnenoj, morskoj ili aerodromu) zemlje članice. Ako pogranična policija odluči da osoba koja poseduje vizu ne ispunjava uslove za ulazak (na primer: dotična osoba nema dovoljno sredstava za izdržavanje tokom boravka), biće im odbijen ulazak, čak iako imaju vizu u pasošu.

Važno: Lica sa vizom treba da nose sa sobom dokumenta kojim dokazuju ispunjenje uslova za ulazak, tako da ih mogu pokazati na uvid ako je potrebno tokom provera na granici EU.

Šengenska viza za kratak boravak tip "C" važi za period koji je određen prilikom podnošenja zahteva za vizu.

Ako želite da obavljate ekonomsku aktivnost tokom vašeg kratkog boravka, moraćete da ispunite niz konkretnih formalnosti da biste dobili radnu dozvolu.

Važno: Nije dozvoljeno obavljati ekonomsku aktivnost kada se putuje sa šengenskom vizom tipa „C“ koja je izdata za privatne ili porodične razloge, ili u turističke svrhe. Obavljanje takve aktivnosti može da dovede do sankcija.

Da li mogu da saznam razloge za odbijanje?

Zajedničke konzularne instrukcije ne obavezuju šengenske zemlje da informišu podnosioce zahteva za vizu o razlozima odbijanja. Da li se razlozi daju regulišu zakoni svake pojedinačne zemlje članice. U slučaju ne-šengenskih država, takođe je državno zakonodavstvo to koje reguliše pitanje da li se razlozi za odbijanje vize daju.

Da li mogu da se žalim?

Zajedničke konzularne instrukcije ne obavezuju šengenske države da pruže mogućnost žalbe na odbijanje vize. Ovo pitanje regulišu zakoni svake pojedinačne šengenske države.

Što se tiče ne-šengenskih država, takođe je državno zakonodavstvo to koje upravlja mogućnošću žalbe na odluke o odbijanju vize.

Mogu li ponovo da podnesem zahtev nakon što je prethodni odbijen?

U načelu, odluka o odbijanju vize nema posledica za budućnost. Zahtev za izdavanje vize se razmatra na osnovu podataka iz formulara, dokumenata kojima se on potkrepljuje i informacija koje podnosilac pruži, posebno tokom razgovora jedan na jedan.